Београд – Лично сам српском обавештајцу пуковнику Марку Лугоњи и Живку Кулићу, саветнику Слободана Милошевића, 8. новембра 1994. предао документ да се спрема велика подвала у Сребреници.

Несхватљиво ми је да се цео естаблишмент српске војске нашао потом у том градићу, тог јула 1995. године, како би се „сликао“. Тврди ово, у ексклузивном разговору за „Новости“ Југослав Петрушић, некадашњи обавештајац, веза, како каже, француске обавештајне службе и државних органа Југославије.

Њега је заједно са Милорадом Пелемишем, Слободаном Орашанином, Радетом Петровићем и Бранком Влачом, Виши суд у Београду недавно ослободио оптужби да је, радећи за француску обавештајну службу, нанео штету Србији.

Наш саговорник са горчином у гласу подсећа да је у новембру 1999. пред великим бројем наших и страних новинара Горан Матић, тадашњи савезни секретар за информисање, окривио ову петорку, познатију као група „Паук“, за покушај убиства Слободана Милошевића, као и геноцид над муслиманима у Сребреници…

„Представљени смо као есенција сваког српског злочина током ратова деведесетих“, говори Петрушић. „Паук“ је био маратонски процес. За 18 година одржано је 350 рочишта у разним судовима у Београду. Судило ми је шест судија и 20 судских већа са 156 чланова. Циљ је био да ме искључе из сваког утврђивања истине шта се заиста догађало у Босни, односно на Косову.

Суђено вам је и у БиХ, Хрватској, били сте у Хагу…

Због тога што ме је Матић окривио за геноцид у Сребеници, марта 2012. пријавио сам се суду у Сарајеву и појавио се на процесу против Франца Коса, једног од оних који су стрељали. Моје сведочење је већ другог дана у Сарајеву затворено за јавност, а оптужница никад није угледала светлост дана. Чак ни Кос није осуђен за геноцид него за ратни злочин. У Хагу сам провео четири пута по четири дана 2002. и пошто сам им показао документацију коју поседујем – избацили су ме.

Категорички тврдите да у Сребреници геноцида није било…

Да се спрема диверзија у Сребреници знало се још 1993. када је група Франца Коса и Дражена Ердемовића, који су тада ратовали за Хрвате, из Тузле требало да буде убачена у Сребеницу и да направи крвави пир. Нису успели 1993. и појавили су се 1995. Такође, био сам у хеликоптеру са помоћником шефа француске обавештајне службе, од 13. до 19. јула, који је „претресао“ 38 километара борби око Сребренице и пребројали смо и сликали 484 леша на више локација, који су ту намерно остављени. Исте те слике имају и у НАТО. То није геноцид.

Ваше име је везано и за Овчару.

То је била подвала из КОС ЈНА да сам наводно ја командовао војним и полицијским пуковницима који су задњи виђени на Овчари. Због тога сам отишао у Загреб на суђење и то се завршило, исто тако, као „затворено за јавност“.

Били сте и на Косову 1999?

Од 1997. до 24. марта 1999. у Паризу сам био контакт француске обавештајне службе са Мишом Марјановићем, српским обавештајцем у амбасади. На позив Обавештајне службе ВЈ дошао сам у Београд и већ 6. априла отишао на извиђање у иностранство, у Албанију. Одатле сам 13. априла донео извештај да је главни НАТО играч у ВЈ капетан Ник Перај, потоњи главни човек за монтирање случаја „Батајница“.

Био сам на Кошарама, и ја сам минирао караулу. Учествовао сам у борбама и донео први вести о вађењу органа заробљеним Србима. То ми је сведочио Јан Тофај, њихов борац кога сам ранио и оставио у соби 115 првог спрата Пећке болнице. Отели су га његови и убили да би се његово тело у болничкој пиџами појавило на Јуничком гробљу.

Вас је Војна безбедност ухапсила 17. маја 1999, по повратку у Београд.

Позвали су ме са КиМ и, када сам дошао, био сам у војном притвору месец дана. Ислеђивала су ме она двојица обавештајаца којима сам ја наводно командовао у Вуковару. Војска није нашла моју кривицу и пуштен сам, али је све оно што сам рекао у тој истрази послужило да ме ДБ ухапси после четири месеца и направи аферу „Паук“.

Коме је била потребна афера „Паук“?

Сорошевим плаћеницима који су после хапшења Милошевића хтели да заувек намакну омчу српском народу. У осам гробница Батајнице тако је нађено и 15 лешева из Вуковара и седам из Сребренице. Поседујем доказе да су сви лешеви из 42 наводне гробнице са КиМ донете после 2000. године, односно после хапшења Милошевића. Морамо расветлити тајне батајничких гробница и тако скинути кривицу са српског народа. Све то је Сорошево масло и постоји довољан број људи у свету који ће то потврдити.

Кажете да су лешеви у Србију са КиМ пренети после 1999, када више нисмио имали контролу над покрајином.

У завери су учествовали тадашњи најважнији српски обавештајци и за то су дебело награђени. Ископавања гробница вршиле су особе које нису сертификоване за то – сви одреда дугогодишњи Сорошеви службеници. Моји експерти из иностранства, које сам лично платио да направе анализе посмртних остатака, тврде да је 90 одсто ових људи чувано у хладњачама пре пребацивања у Батајницу, односно да њихови посмртни остаци нису могли бити у стању у каквом су нађени. Недирнути труљењем.

Ускоро пуна истина о Маркалама

Били сте шеф истраге експертизе догађаја код Тузланске капије у Никинцима…

Знам како су те диверзије функционисале у Босни. Увек су умешани један Француз и један Холанђанин, а такав „српски злочин“ су експлоатисали прво Американци и Енглези. Када сам спасавао „француске пилоте“ 1995. услов наших обавештајаца је био да им донесемо детаље саботажа на Маркалама.

Пуковник НАТО Роберт Меј и ја смо ту документацију дали у руке пуковнику Марку Лугоњи, а он је „вратио“ пилоте. Ескпертизе Маркала 1 и 2 радићу веома скоро. Стручни део посла радиће балистичари из Америке, Кине, Индије и веороватно Израела.

Драган Вујичић / Новости