И Александар Вучић би у Порфирију као поборнику екуменизма могао добити подршку и савезника

У четвртак 18. вељаче точно у 15 сати и 35 минута проглашен је нови, 46. патријарх СПЦ-а – загребачко-љубљански митрополит Порфирије (Перић), за којег се од самог почетка нагађало да је један од највећих, уз бачког епископа Иринеја (Буловић), кандидата за поглавара СПЦ-а.

Патријарх је изабран тзв. апостолским ждријебом. Након што се одреде имена тројице кандидата који су добили натполовичну већину гласова архијереја, долази до “апостолског ждријеба”. Наиме, избор се препушта “Божјој вољи” јер се имена тројице кандидата уписују у посебне куверте које се умећу у Еванђеље, да би се потом извукла једна куверта у којој је уписано име новог патријарха. Овога пута Божја воља била је наклоњена Порфирију, а остала двојица кандидата били су епископ бачки Иринеј и бањалучки владика Јефрем, те је тако готово три мјесеца након смрти патријарха Иринеја (умро је од цовида 20. студенога 2020. године) изабран нови поглавар једна од највећих православних цркава у Еуропи.

Порфирије Перић живио је у Загребу од свибња 2014., када је био изабран за митрополита загребачко-љубљанског, након смрти свог претходника Јована Павловића.

Прилично је млад за патријарха јер се родио 1961. у Бечеју као Првослав Перић, у обитељи оца Радивоја и мајке Радојке. Основну школу је завршио у Чуругу, а гимназију у Новом Саду. Богословију је дипломирао 1986. на Православноме богословском факултету у Београду. По дипломирању упућен је на послиједипломски студиј у Атену, гдје је остао до 1990. Докторску дисертацију “Могућност спознаје Бога у апостола Павла по тумачењу Светог Ивана Златоустога” обранио је на Богословском факултету Свеучилишта у Атени.

Свећеничку каријеру почео је у познатом самостану Српске православне цркве на Косову – Високи Дечани – гдје се замонашио 1985., а у чин јеромонаха заређен је 21. студенога 1990. у бачком самостану Ковиљ. Свети архијерејски сабор СПЦ-а га је на редовитом засједању 14. свибња 1999. изабрао за викарног епископа Егерскога, што је насловни епископат при Епархији бачкој. Био је и епископ војни (2010. – 2011.), а затим координатор за сурадњу Српске православне цркве и Војске Србије.

Нови почетак?

Као што смо прошли тједан најавили у Јутарњем листу, Порфирије је тијеком шест година у Загребу успио изградити добар однос с хрватском државом, али и Католичком црквом па се зато и његов изгледни избор за новог патријарха у загребачким интелектуалним и вјерским круговима ишчитава као добра подлога за будуће односе Католичке цркве и СПЦ-а. У неформалном разговору и дужносник близак Влади такођер је изразио задовољство избором новог патријарха српског. Уосталом, и у Јутарњем листу смо се увјерили у Порфиријева екуменска размишљања.

“Положај православних вјерника у Хрватској данас је битно бољи неголи прије пет или петнаест година. У законодавном смислу углавном су ријешена сва или барем велика већина питања. А у свакодневном животу православни вјерници нису објективно угрожени, међутим, штета да се повремено дешавају неке ружне ситуације као што је било исписивање увредљивих порука по неким нашим вјерским храмовима”, испричао је Порфирије митрополит загребачко-љубљански када смо почетком 2015. разговарали о статусу православаца у Републици Хрватској.

Први човјек Српске православне цркве у Хрватској и Словенији до тада се удомаћио у Загребу у који је стигао неколико мјесеци прије тога. Импресије које износи о Хрватској биле су суштински екуменске, баш попут онога што је тих дана говорио и у београдском дневнику Политика, када је Хрватску описао као “дубоко кршћанску земљу”.

Ставови о Хрватској

Сличну оцјену изнио је и у споменутом разговору с овим новинаром, када је у више наврата истакнуо како овдашњи православни вјерници нису угрожени, као и да власти према њима имају врло коректну политику. Али тешкоће долазе с друге стране:

“Повремено се из неких параполитичких кругова и скупина могу чути оптужбе и тешке ријечи које изазивају забринутост код православних вјерника. Иако то не значи како су они директно угрожени, као мањинска заједница у Хрватској, сигурно се у таквим случајевима осјећају неугодније него припадници већинског народа. Сматрам и вјерујем како мањина не представља опасност за већину већ, напротив, може обогатити ту већину. Зато бих волио да већина штити мањину овдје у Хрватској, али и у Србији, Босни и осталим дијеловима еx-Југославије. Сви имамо своје државе и тако треба остати, али идемо штитити мањине и проводити еуропске норме”, рекао је Порфирије.

Но, овај избор новог патријарха није само “вјерска” или “црквено-административна” ствар него и врло осјетљиво политичко питање јер је, како кажу многи аналитичари у Србији, одабир новог поглавара СПЦ-а изнимно важан и за владајући режим предсједника Александра Вучића. Наиме, због деликатне ситуације у којој се Србија налази, поготово када су у питању одлуке око Косова, уплитања у стање у Црној Гори те сталне најаве могућег посјета папе Фрање Србији, Вучићу као насушни крух треба подршка СПЦ-а.

Што га чека

Црквени кругови жестоко се противе било каквом попуштању око Косова, траже јачи притиска на Црну Гору, мада неки српски аналитичари тврде да Порфирије нема тако тврди став око Косова. Иначе, бивши патријарх Иринеј био је и изразито против посјета папе Фрање, којег Вучић због властите политичке промоције заговара, а сада би у патријарху Порфирију, као поборнику екуменизма, могао добити подршку и савезника по том питању.

Наиме, Вучић се увијек ослањао и тражио подршку СПЦ-а, и жели имати себи политички блиског човјека, уз чију би помоћ лакше доносио и неке очекиване непопуларне одлуке од националног значаја које га, чини се у блиској будућности очекују, како би амортизирао могуће незадовољство, а спријечио да му тако важна институција буде опорба, како су најављивали неки други могући кандидати, попут владике Григорија. Порфирије је добро дошао избор.

(јутарњи.хр)