НЕСВАКИДАШЊИ подухват дванаесточлане екипе врањског одреда извиђача “Завичај 1093” – спуштање чамцима читавим водотоком Јужне Мораве: од Бујановца до Варварина, у укупној дужини од 232 километара – показао је катастрофалну еколошку слику ове реке.
Регата названа “Тужна Морава” трајала је десет дана, а извиђачи су имали за циљ да утврде стање на реци, идентификују проблеме и осмисле евентуална решења. И, мада се о загађености реке већ много говори – а о томе је, својевремено, сведочио и документарац Врањанца Србољуба Пешића, под истоветним насловом “Тужна Морава” – овако лошој ситуацији се баш нико није надао. Чак ни сам Пешић, који је поново био део тима и све бележио камером…
– Први део, у горњем току Јужне Мораве, од Бујановца до Џепа, се налази у најлошијем стању. Јер, примећено је више од 20 критичних тачака, а на пет од њих пловидба је била практично немогућа, па смо излазили из реке и чамце преносили на рукама – каже Јован Коцевски, старешина одреда из Врања.
Други део, од Џепа до Алексинца, карактерише велика количина биолошког отпада. Он је настао током пластеничке производње, тако што се гомиле извађене биљне масе депонују на обалама, па их сваки иоле већи водостај повуче у реку… Нажалост, на овом потезу су примећени су и лешеви домаћих животиња који су се заглавили у приобаљу, те шире несносан смрад.
Трећи део регате, од Алексинца до ушћа, карактерише “умртвљени” ток Јужне Мораве. Јован Коцевски објашњава да је својеврсно зајезеривање велике реке последица повећане експлоатације шљунка и спуштања корита реке, што је примећено и на остатку тока, али не толико изражено…
Надаље, за све Моравине кривине је карактеристична претерана ерозија обале, која се на неким местима уздиже и 12 метара изнад површине. И , управо ти делови су од учесника регате изискивали повећану физичку активност, односно било је неопходно веслати и по шест сати без прекида.
– Извиђачи су дуж читавог тока примећивали прекршаје, попут криволова, бацања мрежа или прављења устава, а коначан утисак свих нас је да Србија има велики и опасан еколошки проблем. Зато ће резултати истраживања бити представљени Министарству одбране, Сектору за ванредне ситуације, водопривредној организацији “Србијаводе” и свим другим надлежним институцијама и организацијама, а највише би волели да оно што је утврђено на овој регати буде од користи локалним самоуправама дуж тока Јужне Мораве – закључује Коцевски, подсећајући на то да је регата прошла кроз Врање, Врањску Бању, Владичин Хан, Лесковац, Власотинце, Гаџин Хан, Дољевац, Ниш, Алексинац, Ражањ, Ћићевац, Крушевац и Варварин.
Ј. СТОЈКОВИЋ, Новости
