Главни циљ Јужног тока је диверзификација испоруке руског гаса у Европу. Ако га изграде — никакве украјинске власти са својим неплаћањем, крађом и прошњом неће омести плаво гориво да без препрека тече у земље ЕУ. САД се боре за то да у кратком року реше најважнији задатак за себе: да искористе стари састав Европске комисије, како би ограничиле и како би могле одгурнути Русију са енергетског тржишта ЕУ. А зима се приближава…
Ко је у Европи газда? Ако је раније неко и имао илузије поводом самосталности Старог Света, данас су се оне расејале коначно. Амерички политичари путују у Европу као на посао: у Бриселу наредбе раздају, шетају се по украјинским мајданима, у Саветима безбедности ”независних” држава заседају.
Сада ево сенатори на челу са озлоглашеним Џоном Мекејном на један дан су тркнули из САД у Софију: било је потребно критиковати бугарског премијера зато што не слуша Европску комисију и гради Јужни ток. И одмах је господин Орешарски послушао: све радове је обуставио.
Главни циљ Јужног тока је диверзификација испоруке руског гаса у Европу. Ако га изграде — никакве украјинске власти са својим неплаћањем, крађом и прошњом неће омести плаво гориво да без препрека тече у земље ЕУ. Испада да је Европа сама себи непријатељ, не види сопствену корист? Види, само ту је умешана политика, каже експерт Института за славистику РАН Ана Филимонова.
Иза ових дејстава стоје САД. Послушни проводник је европска бирократија, која заседа у Бриселу и која се традиционално не оријентише на интересе европских земаља. Сасвим је нејасно ко седи у тим европским институцијама, чијим интересима се руководи. То је таква антинационална елита — ми најчешће не знамо чак њихова имена, они су скривени од широке јавности и доносе одлуке у интересима транснационалних корпорација.
Између осталог, бугарска енергетика зависи од руског гаса 85%, па и за Србију Русија је главни испоручилац. Алтернативних извора нема. Транзит преко Украјине носи огромне ризике, а Трасјадранских гасовод, који обећавају САД постоји само на папиру. Па и резерве азербејџанског гаса могу да покрију само 3% обима потребног Европи. Јужни ток у тим условима спасава ситуацију.
Али, Вашингтон нема стрпљења: Белој кући се чини да треба ковати гвожђе док је вруће. Ситуација је за то погодна: кризу су приредили у Украјини, читава Европа личи на узнемирену кошницу. А то су стигли и избори за Европски парламент, састав Европске комисије може да се промени, истиче професор Софијског универзитета, доктор економских наука Нина Дјулгерова.
САД се боре за то да у кратком року реше најважнији задатак за себе: да искористе стари састав европске комисије како би ограничиле и ако би могле одгурнуле Русију са енергетског тржишта ЕУ. Зато што крајем септембра, у октобру, када се заврши овај процес именовања у ЕУ у Бриселу, за САД ће бити много теже.
А зашто је Америци потребно да истисне Русију са европског енергетског тржишта, објаснио је сам Барак Обама. Председник ”империје добра” обећао је да ће залити Европу америчким гасом из шкриљаца. Истина, врло скупим. Али зато са знаком америчког квалитета. И то је тачно -треба ове плодове револуције гаса из шкриљаца негде пласирати. Тим пре што ускоро, како сања Обама, украјинска налазишта ће моћи да зграбе.
Али нећемо све пребацивати на јадне Американце. Европа такође воли да хвата жар туђим рукама. Према мишљењу аналитичара, сада Брисел на све начине покушава да наметне Москви свој модел Јужног тока. Тачније, у складу са ставовима Трећег енергетског пакета Европа жели да Русија изгради гасовод од својих средстава. Али да преда управу европског регулатору који ће решавати ко и којим обимима ће испоручивати гас кроз цев. Врло европски: и рибу да поједу и у воду да не уђу. Само Брисел није узео у обзир: Москва одавно тако не игра. И желимо да подсетимо, еврогосподо: зима се приближава…
Игор Силецки / Глас Русије
