Министри спољних послова Србије и Русије Ивица Дачић и Сергеј Лавров, опет су се јуче сложили да сви планови везани за реализацију гасовода „Јужни ток” остају на снази, јер је тај пројекат једино системско решење за снабдевање гасом Југоисточне Европе.
Оно о чему се јуче током сусрета нису договарали, а о чему су их новинари накнадно питали, јесте има ли могућности да се за Србију смањи цена руског гаса?
Лавров је рекао да то није тема у домену министарстава спољних послова и да се цена усаглашава у оквиру комерцијалних уговора.
Ово питање је утолико интересантније што га је пре три дана поставио и сам премијер Србије, Александар Вучић, рекавши „да његов брат и отац воле Русију”, али да треба видети зашто је толика разлика у цени гаса од једне до друге цеви, односно на једној цеви гас кошта 30, а на другој где га Србија преузима око 390 долара за 1.000 кубика.
Будући да морамо да се придржавамо устаљене формуле за обрачун цене гаса која узима у обзир цену сирове нафте на светској берзи у последњих осам месеци, гас ће највероватније морати да поскупи. За колико, показаће рачуница, у зависности од тога и како се буде кретала цена сирове нафте до 1. августа.
Предност српске цене у односу на друге земље којима Русија испоручује гас је што Србија не мора да плаћа додатне пенале „Гаспрому” за испоручени, не преузети гас.
Било како било, чињеница је да је Србији и југоисточној Европи потребан гас и да је „Јужни ток” у том смислу најбоље решење. Нова понуда која је пре два дана стигла с Кипра који би да гасом снабдева Бугарску је добродошла, али је питање колико је реална и колико су извесне резерве гаса којим Кипар располаже..
Лобирао неко за „Јужни ток”, или не, чињенице говоре да је за обезбеђење сигурних испорука гаса потребан различит правац снабдевања и испорука. Овај гасовод у том смислу повећава степен сигурности, нудећи додатну, директну маршруту, што обезбеђује пре свега сигурност испорука за земље-чланице ЕУ – Бугарску, Мађарску и Словенију. Али и за Србију, што је тим важније ако се зна да су све ове земље већ имале прекиде у испорукама гаса.
Суштина приче је да што се из више гасовода испоручује гас у Европу, то је мања вероватноћа да земље ЕУ могу осетити дефицит у обезбеђењу енергената. Важност овог пројекта је утолико већа, што и Међународна агенција за енергетику предвиђа мањак гаса у ЕУ до 2030. од око 200 милијарди кубика, што „Јужни ток” може да компензује.
ЕК која је више пута показала да има двоструке аршине према овом гасоводу, јер се само за „Јужни ток” инсистира да „Гаспром” не може да буде и власник гасовода и гаса, добро зна да обновљиви извори енергије нису довољни да подмире све потреба за енергијом у догледно време, те да ће им руски гас надокнадити ове мањкове.
С друге стране Немци не губе време. Уместо условљавања ЕК и за „Северни ток”, за тај гасовод који је Немачка градила с Русима важи трећи енергетски пакет, Немачка жестоко брани своје интересе у Бриселу.
Оно о чему се спекулише последњих дана, посебно после дешавања на релацији Москва–Кијев, јесте да би у случају да Крим постане део Русије могла да се промени маршрута гасовода.
Извор „Политике” директно укључен у цео посао каже да то апсолутно није тачно, те да је маршрута пажљиво разрађена на основу резултата истраживања више од 16.000 километара по дну Црног мора, као и многобројних истраживања која се тичу заштите животне средине.
Већ су закључени уговори за испоруку цеви за прва два крака гасовода.
Јасна Петровић-Стојановић
Политика
