„Јужни ток“ је пројекат руског „Газпрома“. Он предвиђа изградњу гасовода капацитета од 63 милијарде кубних метара годишње кроз Црно море и Јужну и Централну Европу. Русија је одлучила да га изгради како би избегла зависност испорука од тада још увек мирне, али врло непредвидиве Украјине. Споразуми влада о изградњи копненог дела гасовода потписани су с Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом. У Бугарској и Србији се радови већ изводе, на реду је Мађарска. „Јужни ток“ се сматрао конкурентским пројектом планираног гасовода Nabucco који је у Европу требало да прође директно, јужно од Русије, и који подржавају Европска унија и САД.
Кочење руских пројеката је за Европску комисију традиционалан спорт. Москва је већ поднела тужбу СТО у вези с Трећим енергетским пакетом Европске уније. Овај документ се појавио убрзо након што су потписани основни споразуми о „Јужном току“. „Енергетски пакет“ не дозвољава компанијама које ваде гас да буду власници магистралних цевовода који се налазе у региону. Односно, сами не градимо – ни вама не дамо. Само, шта да се ради с тим што је гас Европи ипак потребан? У току свих последњих година ЕУ је рачунала на азербејџански гас у својству алтернативе руском. Међутим, тамо се ради о годишњим испорукама од 10 милијарди – за Европу то нису озбиљне количине, истиче директор Руског фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:
Овакве количине су кап у мору на европском тржишту. Не само то, чак и ако се прерачуна по садашњим ценама руски гас је свеједно јефтинији. Осим тога, Азербејџан има врло сложене односе с компанијом ВР, стално се одлажу очекивани рокови за увођење одговарајућих налазишта у експлоатацију. То може бити и почетак следеће деценије.
Сад се Европска комисија жали на спровођење тендера за изградњу бугарске деонице гасовода. На тендеру су победили локални енергетски холдинг и руски „Стројтрансгаз“. А жалбе су се појавиле након што је руководство руске компаније, захваљујући западним играма око Украјине, доспело на санкционисани списак САД. ЕК сад од европских земља захтева да обуставе све радове не „Јужном току“ на неодређено време. Уз то је и шеф такозване украјинске владе долио уље на ватру. Арсеније Јацењук се куне Европској унији: нема на свету сигурнијег транзитера од Украјине и „Јужни ток“ треба хитно блокирати. А то што Кијев заборавља да плаћа гас и што понекад краде су ситнице. То не утиче на поузданост украјинско-западних односа. Ове појаве се не могу објаснити предузимачком логиком: свима је јасно да је већи број гасовода за осигурање енергетске безбедности Европе само плус. Овде се не ради о чистом бизнису, већ о чистој политици. Тачније, о политичком блефу, уверен је председник Савеза нафташа и гасних привредника Русије Генадиј Шмаљ:
Пројекат ЕУ није економско, већ политичко решење. Nabuccoне поседује ресурсну базу. Међутим, управо то је главно питање. Наде у испоруке из Азербејџана се засад нису потврдиле. А други потенцијални учесник – Туркменистан – је већ изградио неколико гасовода у правцу Кине.
Руски председник Владимир Путин је недавно изјавио: Русија ће градити и Северни и Јужни ток. А ако Европска унија буде тврдоглаво спречавала реализацију пројеката Москва ће размотрити друге варијанте за изградњу гасовода. Тако ће ЕУ добити још једну транзитну земљу на путу руског гаса до европских потрошача.
Треба рећи да данас има мало европских учесника у пројекту који су послушали Европску унију. Београд намерава да у току наредних недеља потпише уговор о изградњи гасовода „Јужни ток“ на територији Србије с краковима за Хрватску и босански део Републике Српске. А у Грчкој се Русија назива „сигурним испоручиоцем природног гаса и поузданим партнером“. И Грчка моли да крак „Јужног тока“ буде саграђен на њеној територији.
Игор Силецки
Глас Русије
ве је то трговина да би север ЕУ имао потпуну контролу над испорукама гаса.
Зашто да јужне земље ЕУ буду енергетски независне када је “боље” да им енергенти стижу са севера ЕУ уз позамашну провизију и обезбеђење удобног живота грађана севера ЕУ.
На примеру енергетске политике видимо да се ЕУ цепа на север (богате државе) и југ (сиромашне државе).
Вектор промена је такав да ће у једном тренутку ЕУ да се поцепа на три блока север, центар и југ.
Главни губитник ће бити онај ко заговара оваква нетржишна решења. А то је на првом месту Вашингтон (који сматра да се југу ЕУ не може веровати) и север ЕУ (посвећен вашингтонским вредностима).
Ако Вашингтон и север ЕУ још мало притисне јужне земље ЕУ (и кандидате приде) не би требали да се изненадимо да југ ЕУ иступи из ЕУ и да се придружи Евроазијској економској заједници. Не бих био изненађен да се воде такви разговори – онако неформално као студија изводљивости уз процену добити. Вероватно су прве анализе веома охрабрујуће.
Замислите ситуацију: гурајући Украјину у ЕУ изгубише Бугарску, Грчку, Италију, Шпанију и Португал из ЕУ са кандидатима у виду Словеније, Хрватске, Мађарске и Румуније.
Е то би био малер за Вашингтон и север ЕУ. Шансе су већ пола-пола.
Само нека притискају. Вероватно се Путин само смешка. Хоћете Украјину. Вала нећете је добити а успут ћете изгубити пола ЕУ. Поштено.
У вези мог претходног коментара. На примеру енергетске политике ЕУ коју очигледно гурају економски интереси северних земаља ЕУ може да се види раслојавање интереса у самој ЕУ. Уочавамо тензије севера ЕУ и југа ЕУ.
Изгледа да главешине не виде да се формира јужна ЕУ (Бугарска, Грчка, Италија, Шпанија, Португалија са кандидатима у виду Мађарске и Румуније), северна ЕУ и централна ЕУ (Словенија, Аустрија, Хрватска, Чешка, Словачка).
Неки су прогнозирали да ће нека од земаља Еу напустити Еу. Мислим да неће нека земља већ групација земаља. Ако север упорно настави да иритира југ својом себичношћу може да се деси да југ једнострано напусти ЕУ и да се придружи групацији која нуди више без условљавања а то је Евроазијски економски савез.