Уколико Москва успе да из источног и западног Сибира изгради гасоводе до Кине, Европа више неће бити највећи купац руског гаса

Када су председници Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, минулог викенда у Пекингу потписали меморандум о разумевању за изградњу другог огромног гасовода којим би руски гас стизао до нарастајуће кинеске економије, многи аналитичари су се запитали да ли то Русија одустаје од Европе и окреће се Кини. Уколико Москва и Пекинг заиста и реализују планове о изградњи гасовода и испоруци 30 милијарди кубних метара гаса годишње преко „западне” руте и још 38 милијарди кубика преко „источне” руте, Кина ће уместо Европе постати највећи потрошач руског гаса.

Споразум о такозваној источној рути, којим ће гас са истока Сибира преко гасовода „Моћ Сибира” стизати у Кину, потписан је у мају ове године и вредан је 400 милијарди долара. И актуелни меморандум о „западној” рути допремања гаса из западног Сибира у Кину предвидео је безмало исту цену целог пројекта.

Припрема два гигантска руско-кинеска пројекта усред западних санкција Русији и кризе око Украјине, преко чије територије иду цевоводи које допремају већинску количину гаса намењену Европи, навели су и западне аналитичаре на закључак да Москва свесно настоји да промени чињеницу да приход од гаса у руски буџет умногоме зависи од европских потрошача. Штавише, поједини медији су се сетили недавне изјаве експерта Оксфордског института за енергетске студијеКеуна Вока Паика, који је за „Фајненшел тајмс” рекао да су ове врсте уговора „Путинова освета”. Није тешко закључити да је освета усмерена на Запад.

„Када почне испорука преко западне руте, количина испорученог гаса Кини може премашити количину гаса која се тренутно извози у Европу”, изјавио је генерални директор „Гаспрома” Алексеј Милер, додајући притом да је с гледишта било којих преговора, за њих од сада „приоритет, наравно, западна рута”.

Извештач руског „Комерсанта” је у јуче објављеном тексту појаснио да је Милер тиме није мислио да приоритет није „источна рута” ка Кини.

„Са источном је све јасно – преговори су завршени, уговор је потписан. Шеф ’Гаспрома’ је, наравно, имао у виду преговоре са европским колегама, то јест ’Јужни ток’. Хтео је да им стави до знања – изаћи ћемо на крај”, закључио је извештач „Комерсанта” из Пекинга, додајући да гасовод „Јужни ток” више није приоритетан пројекат за „Гаспром” у било којим преговарачким процесима.

Милер је том изјавом очигледно желео да поручи Бриселу да не намеравају да преговарају о усклађивању пројекта изградње „Јужног тока” с такозваним Трећим енергетским пакетом прописа, којим ЕУ инсистира да иста компанија не може да врши снабдевање и транзит гасаи да се мора омогућити и трећој страни да има право да користи капацитете тог гасовода.

Уколико би „Гаспром” прихватио та европска правила, његова добит на том пројекту би била знатно мања, а окретањем ка Истоку очигледно жели да покаже Европи да има начина како да повећа обим продаје гаса. Притом, не само да је Кина заинтересована за изградњу гасовода са Русијом него је то обзнанио и Јапан, који се иначе прикључио западним санкцијама против Русије. Према речима првог човека „Гаспрома”, јапанска страна је изразила жељу да изгради гасовод из Русије до Токија.

„Добили смо предлог од јапанске стране. Реч је о гасоводу за Хокаидо, а могуће и до Токија, о нашем учешћу у дистрибуцији гаса иелектричне енергије у Јапану. Пројекат се разматра, нисмо још одговорили”, пренела је Милерове речи руска агенција Интерфакс, која је иначе прекјуче објавила информацију да је за први квартал следеће године одложено прикупљање новца за изградњу дела „Јужног тока” који иде по дну Црног мора. Интерфакс је, позивајући се на извор у „Гаспрому”, објавио да акционари неће успети да прикупе новац за изградњу до краја децембра, како је раније планирано.

Проблем са финансирањем изградње гасовода аналитичари истичу и када је у питању „западна рута” ка Кини, иако је Путин у Пекингу биопун оптимизма у погледу тога да ће меморандум прерасти и у нови обавезујући енергетски споразум са Кином.

„Ми смо се у начелу договорили о отварању нове западне руте. Ми смо се већ договорили о многим техничким и комерцијалним аспектима овог пројекта, што је добра основа за постизање коначних споразума”, изјавио је Путин.

Кинески аналитичари се питају да ли би кинеске банке биле спремне да кредитирају „Гаспром”, чија финансијска способност да улаже у изградњу гасовода пада јер је драстичан пад цене нафте на светском тржишту оборио и цену гаса. Све то, међутим, за Кину постаје добро „оружје” у преговорима о цени и гасовода и самог гаса.

„Остаје изазов да ли ће бити склопљен споразум – поново због цене гаса. Актуелни пад цена нафте учиниће преговоре о цени тежим. Кина се нада мањим ценама гаса кроз источну руту јер је пут до потрошача дужи”, каже Џенг Сигкју, саветник Кинеске националне нафтне корпорације.

С тим су сагласни и амерички консултанти који раде на руском тржишту, који чак тврде да је због мање цене гаса вредност првог руско-кинеског уговора пала на за неколико десетина милијарди долара, што је слично суми од око 55 милијарди долара, које су неопходне да се развију гасна поља на истоку Сибира и до Кине изгради гасовод „Моћ Сибира”.

Све то не олакшава Русима да тако лако окрену лећа Европи јер имвисина конта засад већински зависи од новца који за гас добијају од Европе. Ипак, уговори са Кином им омогућавају да политички буду отпорнији на притиске Запада, не само Европе већ и Америке. Због тога није случајно да су у Пекингу Путин и Си разматрали и могућност да Русија и Кина користе кинеску валуту јуан у међусобним трансакцијама, чиме би знатно умањили доминацију америчког долара.

Ненад Радичевић, Политика