Ракетно-космичка достигнућа Републике Кореје се у многоме базирају на руским технологијама, укључујући и украдене. Овакав закључак следи из сензационалног признања јужнокорејског предузимача које је дао за лист „Чосон Илбо“.
„По задатку своје обавештајне службе из Русије сам као старо гвожђе успео да извезем неколико међуконтиненталних балистичких ракета и пет мотора за њих. Успео сам да их допремим у Јужну Кореју и предам обавештајцима. Награђен сам, али су власти моје земље убрзо заборавиле на мене. Сад не знам шта да радим. Више ми није дозвољен приступ у Русију где сам имао неколико компанија,“ – овако сензационална признања у отвореној штампи дао је јужнокорејски бизнисмен који је дуго времена радио у РФ.
Јужнокорејске новине „Чосон Илбо“ које су пренеле ову причу изјављују да су им истинитост потврдили представници Националне обавештајне службе (НОС), који су између осталог истакли да се испоставило да ракете „нису ништа више од старог гвожђа“. Како су успели да открију руски новинари, руски органи за очување реда такође знају и потврђују целу ову причу истичући да то ни из далека није први случај да неки представници „мирних професија“ Јужне Кореје извршавају „деликатне налоге“ јужнокорејских специјалних служби.
Што се тиче јужнокорејског бизнисмена којег је „Чосон Илбо“ означио само првим словом презимена – К., он је свој бизнис у Русији започео још 1996. године. Његова компанија је имала седиште у Петропавловску-Камчатском и била је спацијализована за извоз старог гвожђа у Јужну Кореју. Прво су то били отписани бродови, али је К. 1997. године од руског Министарства одбране добио дозволу за утилиацију руских међуконтиненталних балистичких ракета лоцираних на Камчатки, које су потпадале под споразум с САД о смањењу стратешког офанзивног наоружања. И тада је почео шпијунски кримић.
За пројекат је сазнала јужнокорејска обавештајна служба и веома се заинтересовала за њега. Представници Агенције за планирање националне безбедности, или АПНБ, како се тада звала НОС, срели су се с К. и замолили су га да извезе ракету с минималним оштећењима. Обично су ракете сечене на ситне делове у присуству представника САД. Међутим, К. се по сопственом признању, спријатељио с командантом базе и неколико официра руске војне контраобавештајне службе који су за 700.000 долара затворили очи на делатност предузимљивог Кореанца. Зато је К. 1998. године успео да извезе са базе и пошаље у Кореју велике делове тела ракета и њене моторе као старо гвожђе и вратио се у домовину. Тамо је, по речима К., о упешној операцији обавештен „сам врх“ и 13. марта 1999. године бизнисмен шпијун је лично из руку директора јужнокорејске обавештајне службе добио медаљу „За посебан допринос у осигурању државне безбедности земље“ и награду од 10.000 долара.
Сличне операције К. је по задатаку обавештајне службе обавио још два пута – у децембру 2000. године и у новембру 2001. године, отпремивши из Русије још три ракетна мотора, нове делове ракета и низ делова за њих.
„Колико ми је познато, ракета је касније била склопљена и проучена, а стечена знања су употребљена за стварање корејског сателита,“ – рекао је К. НОС је замолила К. да украде из Русије и друге примерке стратешког оружја, али је он одбио, плашећи се за своју безбедност.
Усмерио се на искључиво легалан туристички бизнис с Русијом, али му је 2007. године био забрањен улазак у Русију. Како је сазнао од руских лица, својих познаника – због сумње да је учествовао у шпијунској делатности. По мишљењу „Чосон Илбо“, К. је просто жртва случаја, пошто је у том тренутку између Русије и Јужне Кореје избио потпуно други шпијунски скандал. У Русији је К. остала актива у износу од 20 милиона долара, тако да забрана за улазак за њега представља катастрофу. Обратио се за помоћ НОС и јужнокорејском МИП, али му они нису помогли.
К. је на крају одлучио да се обрати за помоћ штампи и испричао је целу ову причу.
Кирил Одинцов,
Извор: Глас Русије
