Неверица која је завладала после прекјучерашњих терористичких напада у Отави потврдила је да Канађани нису очекивали атак на своју земљу, коју сматрају безгрешном силом и у међународним односима далеко моралнијом од моћног суседа са југа.
Извештачи са лица места јавили су да грађани не могу да верују да је исламски екстремиста, Канађанин преобраћен у ислам, убио војника испред Споменика жртвама рата и потом пуцао по парламенту све док га полицајци нису сустигли и ликвидирали.
„Нисам веровала да ово икад може да се догоди. Ово је Канада”, изјавила је једна пролазница за „Њујорк тајмс” сажимајући оно што већина њених сународника мисли: Канада је, као и Америка, богата и утицајна, али није одговорна за Вијетнам или Ирак и Канађани неће бити на мети терориста на сличан начин као што су то Американци.
Полиција тврди да је нападач, радикализовани Канађанин, конвертит Мајкл Зехав Бибо деловао сам и да није имао помагаче у некој организацији или мрежи. Ипак, према оценама највећег броја познавалаца ситуације, ово је сигурно одмазда за канадски улазак у рат против екстремиста у Сирији и Ираку, као и за канадско подржавање ратних авантура САД. Отава се недавно прикључила рату против Исламске државе Ирака и Леванта (Идил, познат и као Исламска држава и Исламска држава Ирака и Сирије). У прилог томе говори и чињеница да је два дана пре ове трагедије један џихадиста у околини Монтреала прегазио двојицу канадских војника. После нове драме, полиција је саветовала грађанима престонице да не излазе на улицу, јер се није знало да ли је постојао још један нападач кога треба сустићи, а отказана је и утакмица Националне хокејшке лиге.
Шок је разумљив ако се зна да Канада себе доживљава као Америку без мана или савршенију верзију Америке. Тамо воле да мисле да имају све оно због чега се свет диви Америци – слободу говора и вероисповести, владавину права и снажну економију, али без интервенционизма који урушава амерички углед. Канађани не могу да не буду поносни што, за разлику од суседа са којима се стално пореде, уживају у бесплатном здравственом систему за све држављане и резиденте. Милиони неосигураних Американаца тек су са „Обамакером” добили приступ лечењу, док су Канађани на то деценијама навикнути. Око 180.000 Срба тамо је емигрирало, привучено, између осталог, и здравственим и социјалним системом који је, иако у капиталистичкој земљи, бољи од оног на који су они били навикли у социјалистичкој Југославији. Они који су се преселили деведесетих били су изненађени када су видели да чак и старији странци са боравишном визом добијају комплетно лечење, па чак и помоћ у кући у случају прелома руке или ноге. Емигрантски талас кренуо је и пре сукоба у бившој СФРЈ, а кулминирао је када је почео рат. Канада је, за разлику од САД које су примале углавном муслиманске и хрватске избеглице, прихватила велики број Срба који су желели да емигрирају у ову земљу, не само због рата у бившој Југославији. Земља је и иначе отворена за имигранте из различитих делова света и због тога је добила огроман број лекара, инжењера и других високообразованих професионалаца.
Због свега тога лако се изгуби из вида да је Канада учествовала у Заливском рату 1991, инвазији на Авганистан 2001, као и да је њен парламент недавно одобрио војно ангажовање у Ираку против Идила. Премијер Стивен Харпер пружио је безрезервну подршку рату против исламиста и после напада у Отави изјавио: „Нећемо бити застрашени.” Харпер је велики подржавалац америчке интервенције у овим земљама, апсолутно подржава Израел у конфликту са Палестинцима и понавља мото америчких конзервативаца да слободне земље са Запада имају право да у име демократије уклањају „стране диктаторе”. Многи грађани су вероватно пропустили Харперове говоре у којима је правдао западне војне интервенције по свету оцењујући да Запад мора да води спољну политику на „моралним вредностима”, као и на „разликовању добра од зла”.
Жртве у Отави и Монтреалу скренуле су пажњу грађанима на спољне односе њихове владе због којих, очигледно, нису заштићени онолико колико су мислили. Јако обезбеђење у канадском парламенту у који се досад улазило после минималне сигурносне контроле прво је драматично суочавање нације са опоменом да многи на њу не гледају као на анђела међународне политике.
upravo zbog tog petljanja po svetu, niko više nigde nije siguran!
TEK JE POCELO
I oni ce uskoro osetiti secesiju,Kvebek ce sigurno traziti ocepljenje od Kanade.
Ma nije to ništa igrala se deca 🙂
Aha dosla maca na vratanca!
uvek su gurali nos a mogli su da budu nezavisni kao švajcarska
Kvebek nece nikad da se odvoji prvenstveno zbog ekonomije slab I su isuvise a to je jedno obicno lupanjeje od separatista iz Kvebeka ….