Америке

Ка­на­ђа­ни гурају нос свуда по свету и глуме силу па су сад у шо­ку због те­ро­ри­стич­ког на­па­да на парламент

Не­ве­ри­ца ко­ја је за­вла­да­ла по­сле пре­кју­че­ра­шњих те­ро­ри­стич­ких на­па­да у Ота­ви по­твр­ди­ла је да Ка­на­ђа­ни ни­су оче­ки­ва­ли атак на сво­ју зе­мљу, ко­ју сма­тра­ју без­гре­шном си­лом и у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма да­ле­ко мо­рал­ни­јом од моћ­ног су­се­да са ју­га.

Из­ве­шта­чи са ли­ца ме­ста ја­ви­ли су да гра­ђа­ни не мо­гу да ве­ру­ју да је ислам­ски екс­тре­ми­ста, Ка­на­ђа­нин пре­о­бра­ћен у ислам, убио вој­ни­ка ис­пред Спо­ме­ни­ка жр­тва­ма ра­та и по­том пу­цао по пар­ла­мен­ту све док га по­ли­цај­ци ни­су су­сти­гли и ли­кви­ди­ра­ли. 

„Ни­сам ве­ро­ва­ла да ово икад мо­же да се до­го­ди. Ово је Ка­на­да”, из­ја­ви­ла је јед­на про­ла­зни­ца за „Њу­јорк тајмс” са­жи­ма­ју­ћи оно што ве­ћи­на ње­них су­на­род­ни­ка ми­сли: Ка­на­да је, као и Аме­ри­ка, бо­га­та и ути­цај­на, али ни­је од­го­вор­на за Ви­јет­нам или Ирак и Ка­на­ђа­ни не­ће би­ти на ме­ти те­ро­ри­ста на сли­чан на­чин као што су то Аме­ри­кан­ци. 

По­ли­ци­ја твр­ди да је на­па­дач, ра­ди­ка­ли­зо­ва­ни Ка­на­ђа­нин, кон­вер­тит Мајкл Зе­хав Би­бо де­ло­вао сам и да ни­је имао по­ма­га­че у не­кој ор­га­ни­за­ци­ји или мре­жи. Ипак, пре­ма оце­на­ма нај­ве­ћег бро­ја по­зна­ва­ла­ца си­ту­а­ци­је, ово је си­гур­но од­ма­зда за ка­над­ски ула­зак у рат про­тив екс­тре­ми­ста у Си­ри­ји и Ира­ку, као и за ка­над­ско по­др­жа­ва­ње рат­них аван­ту­ра САД. Ота­ва се не­дав­но при­кљу­чи­ла ра­ту про­тив Ислам­ске др­жа­ве Ира­ка и Ле­ван­та (Идил, по­знат и као Ислам­ска др­жа­ва и Ислам­ска др­жа­ва Ира­ка и Си­ри­је). У при­лог то­ме го­во­ри и чи­ње­ни­ца да је два да­на пре ове тра­ге­ди­је је­дан џи­ха­ди­ста у око­ли­ни Мон­тре­а­ла пре­га­зио дво­ји­цу ка­над­ских вој­ни­ка. По­сле но­ве дра­ме, по­ли­ци­ја је са­ве­то­ва­ла гра­ђа­ни­ма пре­сто­ни­це да не из­ла­зе на ули­цу, јер се ни­је зна­ло да ли је по­сто­јао још је­дан на­па­дач ко­га тре­ба су­сти­ћи, а от­ка­за­на је и утак­ми­ца На­ци­о­нал­не хо­кеј­шке ли­ге. 

Шок је ра­зу­мљив ако се зна да Ка­на­да се­бе до­жи­вља­ва као Аме­ри­ку без ма­на или са­вр­ше­ни­ју вер­зи­ју Аме­ри­ке. Та­мо во­ле да ми­сле да има­ју све оно због че­га се свет ди­ви Аме­ри­ци – сло­бо­ду го­во­ра и ве­ро­и­спо­ве­сти, вла­да­ви­ну пра­ва и сна­жну еко­но­ми­ју, али без ин­тер­вен­ци­о­ни­зма ко­ји уру­ша­ва аме­рич­ки углед. Ка­на­ђа­ни не мо­гу да не бу­ду по­но­сни што, за раз­ли­ку од су­се­да са ко­ји­ма се стал­но по­ре­де, ужи­ва­ју у бес­плат­ном здрав­стве­ном си­сте­му за све др­жа­вља­не и ре­зи­ден­те. Ми­ли­о­ни нео­си­гу­ра­них Аме­ри­ка­на­ца тек су са „Оба­ма­ке­ром” до­би­ли при­ступ ле­че­њу, док су Ка­на­ђа­ни на то де­це­ни­ја­ма на­вик­ну­ти. Око 180.000 Ср­ба та­мо је еми­гри­ра­ло, при­ву­че­но, из­ме­ђу оста­лог, и здрав­стве­ним и со­ци­јал­ним си­сте­мом ко­ји је, иако у ка­пи­та­ли­стич­кој зе­мљи, бо­љи од оног на ко­ји су они би­ли на­ви­кли у со­ци­ја­ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји. Они ко­ји су се пре­се­ли­ли де­ве­де­се­тих би­ли су из­не­на­ђе­ни ка­да су ви­де­ли да чак и ста­ри­ји стран­ци са бо­ра­ви­шном ви­зом до­би­ја­ју ком­плет­но ле­че­ње, па чак и по­моћ у ку­ћи у слу­ча­ју пре­ло­ма ру­ке или но­ге. Еми­грант­ски та­лас кре­нуо је и пре су­ко­ба у бив­шој СФРЈ, а кул­ми­ни­рао је ка­да је по­чео рат. Ка­на­да је, за раз­ли­ку од САД ко­је су при­ма­ле углав­ном му­сли­ман­ске и хр­ват­ске из­бе­гли­це, при­хва­ти­ла ве­ли­ки број Ср­ба ко­ји су же­ле­ли да еми­гри­ра­ју у ову зе­мљу, не са­мо због ра­та у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји. Зе­мља је и ина­че отво­ре­на за ими­гран­те из раз­ли­чи­тих де­ло­ва све­та и због то­га је до­би­ла огро­ман број ле­ка­ра, ин­же­ње­ра и дру­гих ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них про­фе­си­о­на­ла­ца.

Због све­га то­га ла­ко се из­гу­би из ви­да да је Ка­на­да уче­ство­ва­ла у За­лив­ском ра­ту 1991, ин­ва­зи­ји на Ав­га­ни­стан 2001, као и да је њен пар­ла­мент не­дав­но одо­брио вој­но ан­га­жо­ва­ње у Ира­ку про­тив Иди­ла. Пре­ми­јер Сти­вен Хар­пер пру­жио је без­ре­зер­вну по­др­шку ра­ту про­тив исла­ми­ста и по­сле на­па­да у Ота­ви из­ја­вио: „Не­ће­мо би­ти за­стра­ше­ни.” Хар­пер је ве­ли­ки по­др­жа­ва­лац аме­рич­ке ин­тер­вен­ци­је у овим зе­мља­ма, ап­со­лут­но по­др­жа­ва Изра­ел у кон­флик­ту са Па­ле­стин­ци­ма и по­на­вља мо­то аме­рич­ких кон­зер­ва­ти­ва­ца да сло­бод­не зе­мље са За­па­да има­ју пра­во да у име де­мо­кра­ти­је укла­ња­ју „стра­не дик­та­то­ре”. Мно­ги гра­ђа­ни су ве­ро­ват­но про­пу­сти­ли Хар­пе­ро­ве го­во­ре у ко­ји­ма је прав­дао за­пад­не вој­не ин­тер­вен­ци­је по све­ту оце­њу­ју­ћи да За­пад мо­ра да во­ди спољ­ну по­ли­ти­ку на „мо­рал­ним вред­но­сти­ма”, као и на „раз­ли­ко­ва­њу до­бра од зла”. 

Жр­тве у Ота­ви и Мон­тре­а­лу скре­ну­ле су па­жњу гра­ђа­ни­ма на спољ­не од­но­се њи­хо­ве вла­де због ко­јих, очи­глед­но, ни­су за­шти­ће­ни оно­ли­ко ко­ли­ко су ми­сли­ли. Ја­ко обез­бе­ђе­ње у ка­над­ском пар­ла­мен­ту у ко­ји се до­сад ула­зи­ло по­сле ми­ни­мал­не си­гур­но­сне кон­тро­ле пр­во је дра­ма­тич­но су­о­ча­ва­ње на­ци­је са опо­ме­ном да мно­ги на њу не гле­да­ју као на ан­ђе­ла ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке.

 
Је­ле­на Сте­ва­но­вић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!