Марина РАГУШ | 16.11.2012
Тада сила, још недокучива савременој науци, преузима судбину цивилизација у своје руке: како Западне, тако и Источне (две непомирљиве цивилизације и у двадесетпрвом веку), и успоставља нови поредак ствари у свету! Онакав, какав је ван домашаја људске воље за моћ а тако близак Божијој правди. Сасвим сигурно атеистима ће написано деловати натегнуто, злобницима ирационално, али само да подсетимо на историјске лекције које бележе неочекиване околности које су довеле до неочекиваних обрта. Толико честе кроз дугу историју цивилизација, да су просто наметнуле себе као законитости зачараног цикличног круга у историји какву (пре)познајемо као једину учитељицу живота!
Или, смо и ово промишљање о постмодерним актуалним дешавањима на међународној политичкој сцени, могли да почнемо из другог угла, а јесте: која је права природа Северно атлантске војне алијансе познатије као НАТО? Уколико покушамо да резимирамо тежину потписа НАТО-а у другој половини двадесетог века видећемо да је он тежак проливене крви недужних душа чији је једини грех био тај што су се нашле на путу нових крсташа. Сетимо се само примера растурања СФРЈ. После периода хладног рата, она више као социјалистичка и федеративна држава није била потребна ником, а представљала је савршен полигон који ће послужити за потпуну измену слике света и механизама који су га одржавали. Зато је било потребно на овој држави и њеним народима показати у ком правцу САД желе да свет иде. Скројен по њиховој мери, тај свет или остатак света, немо је посматрао како се народима на Балкану ломи кичма увезеним братоубилачким ратовима, изолацијом, санкцијама…и у том пиру највећу цену платио је српски народ!
Зашто, баш Срби?
Из перспективе Запада, Срби представљају Русију на Балкану-и зато је требало да плате како својом главом, тако и опстанком и у коначном збиру и колективним историјским сећањем. Опет, зашто? Па, да им не падне на памет да се на тој колективној психолошкој националној ризници опет из пепела уздигну! Ништа мање, значајни примери су Ирака, над којим је извршен подједнако тежак злочин против мира а следствено томе и сви други ратни злочини под изговором да Ирак прави оружје за масовно уништавање, које ни до данас није пронађено! И не само Ирака, најсвежији пример после арапског пролећа и јесени, с почетка двадесетпрвог века, јесте и ситуација у Сирији. ..
Можда је текст требало почети и овако: Сергеј Шакарјанц је, на сајту www.regnum.ru упутио поруку целокупном хришћанском свету: да оно што се дешава на Косову и Метохији, није ништа друго него поновљена срамна историја бешчашћа, која, како некад тако и сада, прети да доведе у питање сам опстанак православног хришћанства. Кроз призму уништења српских светиња у средишту некадашње српске средњовековне државе, Шакарјанц подсећа источне хришћане које подлежу притиску САД и учествују у „мировним мисијама“ америчке војне силе, да у ствари, помажу непријатељима Источне цивилизације. i
Да! Косово и Метохија, никада нису били (само) српски проблем.
Напротив!
Тај свети део српске територије некако се увек наметао као последња одбрана хришћанства, коначно и православља. Некада су бој на Косову, мисливши да је цар Лазар победио славила звона Нотрдама и цела Европа. Сада та иста цивилизована Европа ЋУТИ и склања поглед с разрушених средњовековних светиња. И не само разрушених, већ и посрамљених јер од њих вандали праве јавне тоалете, краду лимене кровове и иконе. Једном речју, затиру траг постојања српског православног наслеђа осликаног на свим историјским и културним мапама, оличених православним храмовима широм Косова и Метохије. Међу више од 1300 цркава, манастира и других објеката, чак четири спомеика српске културне баштине налази се на УНЕСКО-вој листи светског културног наслеђа: манастир Дечани, Грачаница, Пећка Патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. ii
„Само у последњих дванаест година, од доласка међународних мисија у Покрајину оскрнављено је, уништено и оштећено око 156 цркава, манастира и других објеката од којих чак 61 имају статус споменика културе, а од тога 18 су од изузетног значаја за државу Србију.“iii Према наводима канцеларије за КиМ, од НАТО агресије уништено је и покрадено више од десет хиљада икона, црквеноуметничких и богослужбених предмета; уништено је и оштећено 5 261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од педесет гробаља НЕ ПОСТОЈИ НИЈЕДАН ЧИТАВ СПОМЕНИК! И то све под заштитом „миротвораца“ са Запада. Дакле, историја по ко зна који пут показује своју сурову законитост, а то је: да се понавља увек и свуда онима који су склони забораву! Тако је, просто, необјашњиво (како подсећа Шакјаранц), да је Јерменија заборавила своје историјско наслеђе и неизрецив бол, макар када је реч о области Нахичеван, који је према легенди добио име по првом пристаништу Нојеве барке. Ту се Ноје прво спустио с планине Арарат после потопа. Њему у славу бележи предање подигнут је маузолеј, а у Првом Нојевом пристаништу-Нахичевану некада се налазило 80 јерменских цркава средњег века. НИЈЕДНА није преживела-СРАВЊЕНЕ су са земљом! Зар тај поглед с Арарата који сви Јермени имају у својим срцима, није подједнак погледу из Пећке Патријаршије, Љевишке, Дечана; зар Јермени и Срби не деле исто историјско и национално болно сећање?! Онда није јасно како је могуће да то сећање бледи пред силом и код једних и код других?! Која то овоземаљска сила може бити јача од силе духа и ОНОГ што је у њему похрањено-а требало би да буде једини категорички императив: ЗВЕЗДАНО НЕБО ИЗНАД НАС И У НАМА! Или, како је својевремено руски књижевник Сергеј Городецки (1894-1967), као сведок једног од геноцида над Јерменима написао за новине Руска реч: Никада не гину народи, који умеју у најтежим тренуцима, уз понижења, сачувати своје национално достојанство...“iv
Дакле, необјашњиво је кога штите јерменски војници, њих 35 око Урошевца када је тамо све што је православно уништено, прогнано, разрушено-на чијој су страни? Или, на чијој ће бити уколико се „десе сукоби јаког интезитета“ рецимо на северу Косова, а имају мандат да интервенишу у таквим ситуацијама. На српској, у оквиру НАТО-а, тешко! Подједнако тако, на чијој је страни српска политичка елита када улази у преговоре с Тачијем, а, тобож, не признаје тзв. независно Косово?! Или, на чијој су страни (како нас обавештавају из НАТО контакт амбасаде, дипломатске мисије Чешке републике), када се радна група Србија-НАТО (редовно) састаје за реформу одбране. Тако у октобарском извештају НАТО контакт амбасаде стоји: „ Закључујући састанак, а на основу завршних разматрања о реализацији активности о раду Групе Србија-НАТО за реформу одбране, помоћник министра (одбране, прим.аут.) Мирослав Јовановић указао је на постигнути напредак у досадашњем раду Групе, као и уверење да ће се и у будућем раду активности одвијати уз подршку земаља чланица НАТО, програма „Партнерство за мир“ и ЕУ, у функцији достизања прихваћених циљева у оквиру програма „Партнерство за мир“ (11. Октобар 2012) v ; коју страну заузимају, када се одигравају међусобне посете са земљама чланицама НАТО са жељом за обострану војну сарадњу, обуку, реформу. Дакле, са Алијансом која је извршила агресију над тада суверену европску државу СРЈ; гађала конвенцијама забрањеним наоружањем углавном цивилне објекте, у којима су страдали углавном недужни људи: жене, деца, старци…! Притом, Србија је према постојећем Уставу, неутрална?!
Међутим, уставни поредак Србије не постоји самим тим што је Србија остала без своје јужне покрајине- КиМ на којој (пошто нема територијални интегритет) не остварује Уставом јој гарантовани суверенитет!
Тако, хајде да претпоставимо да је тренутна Србија, тек, inter regnum до Србије по мери Вашингтона. У овом тренутку, када се разгрне сав тај дим од медијских бомби, види се прекомпоновање политичке сцене; опозиција скоро да је уништена- политички main stream „ЕУ нема алтернативу“ живи у континуитету. Мења се правосудни систем, видимо да је у току реформа одбране и других области од значаја за САД-шта би могао да буде крајњи исход? Врло вероватно, нови сазив парламента (у догледно време) који ће променити Устав, и одредити Србији место у НАТО-у. Чини се да сва политичка замешатељства у Србији, ипак, имају само овај циљ! Дакле, крајње исходиште нове политичке елите у Србији није Брисел већ НАТО!
Да би се то десило све поменуто треба да се обезбеди као битна претпоставка.
Да! Текст смо могли да почнемо и овако.
Међутим, какогод да смо одлучили да га отпочнемо, дошли бисмо до истог краја: ма каква да је политичка позадина НАТО „ратних игара“, Србија никада није била важнија од монете за поткусуривање. Његов главни циљ јесте приближавање Москви и сламање кичме Путину који се показао отпорним на „метке“ са Запада. Србију су прегазили и понизили западни „миротворци“ само да би послали поруку свима с велике Источне хемисфере: ваше сећање, национално достојанство, све што мислите да вам припада- нама вреди колико и јавни тоалет! Уосталом, зар то нису показали на Косову и Метохији са српским светињама…?!
Само, упамтите свето српско Косово и Метохија нису само у Србији…оно је у срцима свих источнохришћанских душа! А кад иконе плачу, људи заборављају ЗВЕЗДАНО НЕБО ИЗНАД НАС, И У НАМА враћа поредак у равнотежу НА СЕБИ СВОЈСТВЕН НАЧИН!
i http://www.regnum.ru/news/fd-abroad/armenia/1593043.html#ixzz2CE7Yyfpe
ii http://www.kim.gov.rs/sr/vesti/item/180-kancelarija-za-kosovo-i-metohiju-najostrije-osudjuje-najave-prenamene-ili-uklanjanja-nedovrsenog-srpskog-pravoslavnog-hrama-hrista-spasa-u-pristini
iii Исто
iv Кавкаска реч, 25. 7. 1918. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13809
v http://www.mzv.cz/belgrade/sr/kontaktna_ambasada_nato/vesti_iz_nato_a/index.html
