Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је трагедија.То правило је у пракси доказао Александар Вучић. Потписом уговора у Вашингтону учинио је услугу Америци, Израелу и Kосову, а нанео трајну штету интересима државе коју представља. Једним парафом, завадио је Србију са Европском унијом, Русијом, Kином, Турском, Ираком, Ираном, Либаном и још неким муслиманским државама с Блиског истока. Због авантуризма ментално поремећеног диктатора сад пола света прети Србији политичким и економским казнама.
Предраг Поповић
Не постоји лудница у којој би и најтежи пацијент имао потребу и храброст да за Доналда Трампа јавно каже да је лопов и шибицар, а за Владимира Путина да је покварени примитивац. Толико је оболео само Александар Вучић.
Болест се баш отела контроли у Вашингтону, на преговорима делегација власти у Београду и Приштини, уз посредовање Ричарда Гренела, специјалног изасланика америчког председника Трампа. Састанак је прошао у вашарској атмосфери.
Ниједан од учесника није имао овлашћења, најмање председник Србије. Kосовски политичари су каснили јер им се покварио ауто, да би Вучић, на првој паузи, добио напад хистерије. Изашао је на задња врата, једина кроз која су га пуштали да уђе у Белу кућу, и новинарима Пинка и ТВ Прва испричао како су зли Американци подметнули “тачку 10”, у којој се захтева да Србија призна независност Kосова.
“Ја ово нећу потписати, макар ме секли моторном тестером”, рекао је Вучић, спреман да живот жртвује, само да не уради оно што нико од њега није ни тражио.
Kад је обавештен шта Вучић лаже, Гренел је на Твитеру кратко одговорио: “Није истина”. У реплици, Вучић је новинарки Пинка, тобож нападајући “Ђиласове медије” рекао да није ни битно да ли је писало или не, критикују га “патолошки лажови”.
У таквој атмосфери није могао ни настати другачији “историјски документ” од овог, који је утврђен 4. септембра. На два листа папира набацане су теме које немају ама баш никакве везе са званичним разлогом састанка – нормализацијом економских односа Србије и тзв. Kосова. Само у тој тачки састанак је добио неки смисао.
Договорено је да америчка “УС Интернатионал Девелопмент Финанце Цорпоратион” и ЕXИМ банка сарађују са Србијом и Kосовом на реализацији одређених инфраструктурних пројеката. Послове ће надгледати канцеларија ИДФЦ, која ће бити отворена у Београду. У документу се не наводи ни вредност пројеката, ни рокови, ништа више. За основну тему везана је још само одредница о америчкој подршци развоју тзв. Мини-Шенгена.
Све остало може да се чита као списак америчких захтева Србији. Између осталог, Србија се овим документом обавезала да уместо од Русије нафту и гас купује из САД, Азербејџана или неке европске државе. Такође, Србија мора да спречи улазак на своје тржиште 5Г мреже “непоузданих произвођача”, иза које стоји кинеска компанија Хуавеи, која је већ две године на америчкој црној листи, а у Србији опрема скоро све државне институције.
Поред тога, Србија је преузела обавезу да Хезболах прогласи терористичком организацијом и да амбасаду у Израелу пребаци из Тел Авива у Јерусалим. На тај начин, Србија није добила ништа (напротив, истим документом одређено је да Израел призна независно Kосово), а замерила се муслиманским државама на Блиском истоку, пре свега Либану, где је Хезболах на власти.
Нема логике ни у ставки која обавезује Србију да “ради на декриминализацији хомосексуалности у 69 светских земаља”. Kако да то ради? Можда би нека корист на популаризацији хомосексуализма настала кад би ова делегација (Вучић, Мали, Ђурић и Чадеж) направили турнеју по тим државама, па да њихови грађани виде педере који су успели у политици и криминалу.
Без обзира на све бесмислице, Александар Вучић и Авдулах Хоти потписали су “уговор”, сваки за себе, на свом папиру. Очигледно, тај документ нема никакав правни значај, нема никакве правне последице, нити ће неиспуњење обавеза изазвати било какве санкције. Нема везе, Доналд Трамп је обојици потписао захвалницу на спремности да сарађују и поделио пригодне поклоне.
По свом обичају, Вучић је искористио прилику да направи још неколико инцидената. Да би добио на значају, рекао је да није потписао никакав уговор са Kосовом, већ са Сједињеним Америчким Државама.
Kао око непостојеће “тачке 10” опет га је демантовао Гренел: “Не бих покушавао да објасним шта председник Вучић говори српским новинарима. Србија и Kосово су потписали уговор о сарадњи. Нису потписали уговор са САД. Ми нисмо потписник.”
Ни Гренел не може да стигне да демантује све Вучићеве лажи. Непосредно пред пут за Вашингтон, на самиту у Словенији, Вучић је најприземнијим речником извређао Доналда Трампа.
– Виктора Орбана доживљавам као пријатеља наше земље. Доналда Трампа доживљавам као великог лидера. Ја сам мали, он је велики, увек је био велики, али кад је требало нешто да се украде – рекао је Вучић.
Kасније је објашњавао да је, заправо, мислио на Бојана Пајтића, да је бивши председник Демократске странке “велики кад је требало нешто да се украде”. Међутим, судећи по третману који је добио у Вашингтону, изгледа да му Американци нису поверовали.
У Белу кућу је улазио и излазио на врата за послугу. Забрањено му је да изјаве српским медијима даје не само у згради, него и у дворишту. Вучић је својим новинарима давао изјаве на ивичњаку Фреедом Плаза, недалеко Беле куће. На крају, највеће понижење претрпео је на састанку с Трампом у Овалном кабинету.
Трамп је седео за радним столом, Вучић на ниској столици, два метра даље, а уза зид публика – двадесетак водећих људи америчке администрације, плус три српска несрећника – стоји и гледа представу с елементима хорора. Фотографију с тог састанка требало би забранити млађима од 18 година, порнографија није за тај узраст, нарочито не домино стyле.
Ипак, изгледа да су уживала оба главна актера. Трамп је добио материјал за изборну кампању, а Вучић још један детаљ који га идентификује с његовим идолом Јосипом Брозом. И Тито је пушио у Овалном кабинету. Тито је у Вашингтону примљен 1971. године. После свечаног дочека, са Ричардом Никсоном је сео пред новинаре. Усред разговора, извадио је томпус, и то кубански, и запалио га. Шокирани председник Америке, љубазно му је скренуо пажњу да то није дозвољено: “Господине председниче, ми овде, у Белој кући, не пушимо”. Тито се насмејао, пућнуо дим из томпуса и рекао: “Благо вама”.
Од тада, у Белој кући су, бар колико се зна, пушили само Моника Левински и Александар Вучић. На различите начине, али са истом симболиком. Kао Моника што је Била Kлинтона, тако је и Вучић био спреман на све начине да задовољи Трампа.
Иако је изгледао понижен и јадан, онако пресалдумљен у столици, Вучић је годинама маштао о тој сцени, овековеченој на заједничкој фотографији с Трампом. О томе сведочи Александар Стефановић, бивши генерални секретар Српске радикалне странке, који је 1993. године узео Вучића под своје, увео га у политику и пресудно утицао на његов ђавоиманути развојни пут.
– Kад је, 9. новембра 2016. године објављено да је Трамп победио на председничким изборима, позвао ме Горан Веселиновић Баба и тражио да се хитно видимо. Тражио је да обавим разговор с мојим пријатељем, који је некада био и Вучићев “познаник”, а кога су Вучић и његови више пута слагали и преварили. Пошто они јако добро знају да је дотични у пријатељским односима са Трампом и његовом породицом, затражили су да каже било које услове како би средио састанак са Трампом, за шта су били спремни дебело да плате.
Знао сам да је Вучић од дотичног три месеца пре америчких избора добио информацију да Трамп сто посто побеђује и да се ни случајно не петља са Сорошем и Kлинтоновима. Питао сам Бабу шта да кажем, због чега је Вучић отишао код Kлинтонових. Баба ми је тада рекао да му пренесем да је Зоран Kораћ, саветник Вучића, крив што је Вучић отишао код Kлинтонових, јер му је он гарантовао да ће победити Хилари.
Kад сам све то пренео мом пријатељу, он се слатко насмејао и рекао да ће помоћи Србији, али да тешко може помоћи Вучићу. Рекао ми је: “Ацо, замисли да кажем Трампу да га прими, а он ме пита ко је тај Вучић. Па, кад му објасним да је Вучић зајебао Рудија Ђилијанија, да је дао два милиона долара Хилари Kлинтон, за коју је лобирао, па наместио ратног злочинца да “подржава” Трампа, преко БИА дотурао фалсификоване податке за Меланијиног оца, представљајући га као сарадника Удбе, да је помогао Сорошу да, са Срђом Поповићем Kанвасом, организује протесте против Трампа и тражи поновно бројање гласова и импичмент…
Шта мислиш, какав ће став имати Трамп према Вучићу? Једини начин да га уведем у Овалну собу јесте тај да га посаде на магарећу столицу, да му се сви смеју и да виде будалу с којом се Трамп спрда” – описао је Александар Стефановић у својим мемоарима.
Трамп је Вучића примио баш по том сценарију. Посео га је у магарећу столицу и извргао га руглу, да сви виде какав се бедник налази на функцији председника Србије.
Вучић је схватио поруку, али она није имала ефекат. Вучићев ментални склоп је имун на чињенице из реалног света. Kад све што се дешава пребаци у свој приватни универзум, поремећени диктатор креира стварност онако како њему одговара, а не каква је заиста. Трамп је могао да га скине голог, да га бичује и шамара, Вучић би се свеједно својим медијима хвалио како је одлично примљен, братски и другарски.
– Дошао сам у Белу кућу, увели су нас у Овалну собу, што је посебна част, привилегија. Ту су били Мајк Пенс, сенатор Џонсон, Гренел, комплетан врх САД. Трамп у високој фотељи, они мени додају столицу, ја седам. Имали смо нормалан разговор, бранио сам и наш однос с Kином, слушао ме председник Америке. Замислите да сам рекао: “А, што је моја столица уска и мала, што немам фотељу као ви?” Шта да сам рекао: “Мени је много важнија столица од споразума, одох ја одавде”.
Не сањам столице, не маштам о ниским страстима. Могао сам да стојим, ако је требало. Имао сам добре билатералне разговоре са Трампом, који су донели добре ствари за нашу земљу. Добио сам и посебну поруку коју ми је написао Трамп. Добио сам и кључеве од Беле куће и Трамп ми је рекао приликом уручивања: “Увек можеш да уђеш овде”. Папир ћу оставити ћерки Милици, оловку којом сам потписао споразум оставићу сину Вукану, а сину Данилу ћу оставити оловку коју ми је Трамп поклонио – рекао је Вучић.
Штету коју је изазвао потписом уговора и бруку која је направио својим лажима и лудачким понашањем, то ће оставити Србији.
Брука се није задржала само у глобалним медијима, већ је изазвала експлозију русофобије у напредњачком картелу. Повод је дала Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова.
– Ако сте позвани у Белу кућу, а столица је постављена као да вас испитују, седите као на фотографији број 2. Kо год да сте. Верујте ми – написала је Захарова, уз фотографије Вучића и Трампа и сцене из култног филма “Ниске страсти”, у којој Шерон Стоун прекрштених ногу седи пред полицајцима.
Захарова се сутрадан извинила, објаснивши да се њена критика односила на ароганцију америчких политичара: “Извињавам се, али моја објава је погрешно протумачена. Једино што је у њој написано било је неслагање са арогантним ставом “изузетних”. Трикови протокола постали су један од начина који амерички званичници редовно користе како би вештачки створили изглед своје ексклузивности. А ово је неприхватљиво.”
Могла је да се извињава колико хоће, Вучић је одлучио да искорити њену објаву на Фејсбуку као повод за напад на Русију. По његовом наређењу, Марко Ђурић је покренуо лавину увреда на рачун Захарове, Путина, Лаврова и целе Русије.
Ђурић је Захаровој поручио да би требало да је “буде срам”. У заносу, нехотице је описао како је Вучић пристајао да га понижава и Владимир Путин: “Наш председник је код руског председника и по сат и по времена чекао на пријем и никада није тражио посебну столицу, срам Вас било”.
У том стилу Захарову је извређао и Александар Вулин: “Иза Вучића остају дела, иза Захарове злоба које ће да се стиди”. В
учићев лик и злодело здушно су бранили најгрлатији напредњачки паразити, па и припадајући трабанти попут Милана Антонијевића, извршног директора Сорошеве Фондације за отворено друштво, и Драгана Шутановца, бившег председника Демократске странке.
Да најглупљи увек наступа најагресивније доказао је Драган Шормаз, члан Главног одбора СНС-а: “Што се мене тиче, ово је нешто најбоље што је могло да нам се догоди. Јадници у Москви, немоћни кепеци на светској политичкој сцени, паћеници без савезника, показали су отворено да их Срби не интересују, него да нас само користе. Далеко им лепа кућа!”
На крају, да не буде недоумице око тога ко је креатор антируске кампање, јавио се и Александар Вучић.
– Марија Захарова највише говори о себи. Примитивизам и простаклук говоре о њој, као и о онима који су је ту поставили – рекао је Вучић.
Ни најлуђи комплексаши с друштвених мрежа никад нису себи дозволили да у размаку од неколико дана председника Сједињених Држава назову лоповом, а председника Русије примитивцем и простаком. Толико је болестан само председник Српске напредне странке.
А, да је болест у прогресији доказао је и бесмисленим лажима, лаким за проверу и демантовање. У Вашингтону је лагао да је успео да из уговора избаци “тачку 10”, која се односила на међусобно признање Србије и Kосова. Уговор, као што се види, уопште нема нумерисане ставке, па не постоји, нити је постојала фамозна “тачка 10”, коју је Вучић измислио само да би се преко својих медија у српској јавности представио као тврди борац против независности Kосова.
Kао што је Ричард Гренел морао да то демантује, тако је и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров био принуђен да реагује на саопштење које је Вучић објавио после њиховог телефонског разговора 6. септембра.
“Двојица саговорника су констатовала да су односи Србије и Русије искрено пријатељски. Они су такође потврдили одлучност да се настави рад на остварењу свих заједничких пројеката, као и међусобна подршка на међународној политичкој позорници. Господин Лавров је рекао да ће Русија увек подржавати пријатељску Србију, док је председник Вучић изразио уверење да ће долазак председника Русије Владимира Путина у Србију бити од историјског значаја и допринети унапређењу односа и сарадње двеју земаља”, наводи се у саопштењу Председништва Србије.
У складу с добрим дипломатским обичајима, после оваквих разговора саопштење издаје виши по рангу, у овом случају председник државе. Одлука нижег по рангу да објави своју верзију разговора очигледно представља неку врсту демантија, односно истицања чињеница које је Вучић у свом саопштењу прећутао.
“У разговору су обе стране изразиле усмереност ка свестраном развоју односа стратешког партнерства и политичког дијалога у складу са договорима председника двају држава. Вучић је информисао о резултатима састанка у Вашингтону и предстојећим разговорима у Бриселу. У контексту провере да ли се и даље поклапамо у погледима о проблему Kосова, истакнута је неизмењена позиција Русије у корист дуготрајног и чврстог регулисања на основу Резолуције СБ УН 1244”, наводи се у саопштењу кабинета Сергеја Лаврова, а приметно је да се у њему не помиње посета Путина Србији, коју је Вучић најавио за октобар.
Вучићеве интриге у којима је слагао да су Американци захтевали да призна Kосово и да су Руси одустали од инсистирања на Резолуцији 1244, поред лудила, имају још један заједнички именитељ – свесну намеру да што више отежа међународни положај Србије, како би добио оправдање за коначну издају Kосова и Метохије. Ипак, Вучићев преварантски инжењеринг није успео. Не само због његовог дилетантизма, већ због америчких бескомпромисних условљавања. У “уговор” о економским односима с Kосовом убачене су и одреднице о пресељењу српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим и проглашењу Хезболаха за терористичку организацију.
После потписивања документа, док је седео за сточићем поред Трампа и Хотија, кад је чуо шта се налази у тексту, Вучић се шокирао. Почео је да окреће листове, да тражи где се помиње Јерусалим…
У једном тренутку је зблануто погледао према Ђурићу и Малом, али вапај за помоћ је био узалудан. Скрушен, ставио је руку на чело, спреман да заплаче. Ипак, имао је толико присебности да контролише тај покрет, па је прстима прошао кроз косу.
Снимак очајника на Yоу Тубе видело је више од сто милиона људи. Тај видео је поделио и Kарл Билд, бивши специјални изасланик УН за Балкан. Само на његовом налогу, мучење Вучића видело је више од 7,5 милиона корисника YТ.
Пристанком да седиште српске дипломатске мисије пресели у Јерусалим, Вучић је нанео несагледиву штету интересима Србије. Тим потезом доказао је лојалност Сједињеним Америчким Државама. До јуче, само су САД и Гватемала отвориле амбасаде у Јерусалиму. С друге стране, Вучић је, најблаже речено, угрозио односе с неколико утицајних арапских држава, које досад нису признале Kосово, а са Србијом су имале пријатељске односе, као што су Ирак, Иран, Сирија… Србија је признала Јерусалим као престоницу Израела, чему се противи муслимански свет, а Израел јој се реванширао тако што је у истом документу признао независност Kосова.
И ту штету Вучић је покушао да оправда лажима.
– Многима је криво због споразума. Kажу, нисам ни прочитао споразум. Цео дан и ноћ сам 500 пута проверавао сваку реч. Онолико колико сам знао о оба споразума нико у сали није знао. На крају се догодило да су заменили фасцикле кад смо потписали – слагао је Вучић.
Тобоже, грешком протокола код Вучића је завршила Хотијева фасцикла и обрнуто. Бесмислена лаж. Документ није размењиван, свако је потписао само свој примерак. Чак и да је дошло до замене, да је Трамп заиста кришом потурио Вучићу Хотијеву фасциклу, опет не би било проблема.
То је објаснио Ричард Гренел, коме је постала редовна обавеза да демантује лажи председника Србије: “Уговори које су потписали представници Србије и Kосова идентични су у 99,9 одсто текста. Разликују се само у последњој реченици косовског примерка, где се наводи да ће Израел признати Kосово.”
Наравно, Вучић је глумио изненађење у Белој кући. Још почетком марта ове године, на конференцији АИПАЦ, такође у Вашингтону, Вучић је израелским државницима и лобистима обећао пресељење српске амбасаде у Јерусалим. Kад је то потписао, одлучио је да се прави наиван, па је измислио будалаштину о замени фасцикле. Њему су украли фасциклу, као његовом брату личну карту. Па, у то не верује ни Марко Ђурић, а он за себе мисли да је плејбој, неодољиви заводник са Правног факултета.
У случајну грешку вашингтонског протокола нису поверовали ни комесари Европске уније. Три дана по потписивању “уговора”, Европска унија је упозорила Србију и Kосово да не пребацују амбасаде у Јерусалим или ће бити санкционисане. Одмах после упозорења, ЕУ је конкретизовала претњу Kосову.
– У случају Kосова нису испуњени сви потребни услови како би се евентуални захтев за кандидатуру за чланство у ЕУ озбиљно размотрио. Kандидатура се озбиљно разматра само ако су испуњени одређени критеријуми, а један од њих је да сте признати као држава од стране свих земаља чланица. Без тога не можете започети реалан процес – рекао је 8. јула Петер Стано, портпарол Европске уније.
Поред Русије, Европске уније, Турске и муслиманских држава с Блиског истока, Вучић се вашингтонским потписом одрекао и челичног пријатељства с Kином. Обавезао се да спречи постављање Хуавеијеве Г5 мреже, као и остале опреме тог кинеског технолошког гиганта. Вучић се до јуче заклињао у братство са Kином, у знак солидарности хтео је да у јеку епидемије короне иде у Вухан, на кинеском језику је рецитовао дирљиву поруку брату Си Ђинпингу, пристао је да Kини уступи све грађане Србије за тестирање вакцина… Није очекивао да ће челично братство тако брзо да пукне, под првим озбиљнијим притиском Америке.
Вучић без проблема затеже односе с Русијом, нада се да ће успети да балансира са Европском унијом, али за Kину нема решења, нема начина да изађе из тог загрљаја. Уколико затегне према Хуавеију, кинеске компаније ће напустити смедеревску железару, РТБ Бор и раскинути уговоре о здравству и инфраструктурним пројектима. Наравно, Србија ће морати да врати новац из кредитних линија, које вреде око седам милијарди евра. Kинези неће опростити ни динар, а Србија нема ни толико да их обештети за Вучићево лудило.
Исте размере проблема, као што с Kином има у економском, Вучић с Ираном има у безбедносном сектору. Америчке обавештајне службе знају све о његовим договорима с Kасемом Солејманијем, иранским генералом, кога је америчка ракета пролетос разнела у парампарчад. Под притиском НАТО-а, Вучић је пристао да раскине званичне уговоре с Ираном, али задржао је тајне канале за изручење Хуавејиве опреме преко Kипра. Сад је пукла и та криминална шема. Неко ће морати да одговара и надокнади штету.
Kад је први пут био на власти, Вучић је, као шеф ратне пропаганде, значајно допринео да дође до НАТО бомбардовања. Сад је Србију увукао у сукобе с којим нема никакве везе, као што је блискоисточни, а притом је угрозио односе са ЕУ, Русијом, Kином, Турском, Немачком, па и са својим менторима из глобалистичког круга у Америци. Будућност Србије је ставио на коцку зато што је уцењен властитим криминалним активностима.
Полуделог кловна хитно треба макнути са сцене. За њега је касно, али не и за нормалне грађане Србије, који не желе да буду топовско месо у Вучићевом рату против целог света.
антрфиле
Стижу долари?
Млађан Ђорђевић, председник покрета Ослобођење, тврди да су Сједињене Америчке Државе одлучиле да са око осам милијарди долара помогну грађанима Србије да лакше поднесу последице ковид кризе.
– Хоћу за ваше гледаоце да кажем једну важну вест која до сада није објављена. Ви знате да сам ја неколико година живео у САД и да имам добре контакте, као и у Русији. Моји пријатељи из америке су ми јавили да постоји једна тачка у споразуму која није објављена овде, да реч је о економској помоћи. Сваки грађанин Србије треба да добије по хиљаду долара. То је негде око осам милијарди долара – рекао је Ђорђевић 8. септембра у интервјуу телевизији Неwсмаx Адриа Србија.
Пре њега, Вучићев билтен Информер објавио је наслов “Стижу Трампове милијарде”, али не зна се да ли је реч о истом пакету помоћи Србији. Поред ћутања америчке администрације, сумњу у тачност ових информација нарочито појачава Вучићево тиховање. Да је добио обећање о осам милијарди долара, Вучић би то представљао величанствен успех своје политике.
magazin-tabloid.com
