Србија

Кад нема српских добри су и мађарски ледоломци

ЛЕДЕНА баријера код Апатина и Даља се покренула, али, како кажу у “Водама Војводине”, лед тренутно зауставља на делу Дунава код Бачке Паланке, узводно од Плавне. Управо због тога, а да не би дошло до забрињавајућег гомилања леда који може проузроковати и ледене поплаве, у недељу је, на састанку представника Србије, Хрватске и Мађарске у Сомбору, договорено ангажовање мађарских ледоломаца на том потезу Дунава.

У складу са међудржавним споразумом, како прецизирају у “Водама Војводине”, ледоломци ће из Мађарске кренути у понедељак, биће усидрени у Вуковару, а деловаће у складу са стањем на терену и према процедурама предвиђеним споразумом. На подручју Новог Сада, услед очекиваног ломљења леда ледоломцима из Мађарске, потискивач “Слога” биће спреман и деловаће уколико се укаже потреба.

Стручњаци такође указују на то да је најопасније када лед “крене” и када се на кривинама и у плићацима стварају ледене баријере. Тада може да дође до поплава, далеко озбиљнијих од оних у топлом делу године. Како каже Мирко Галоња, стручњак за одбрану од поплава, са дугогодишњим искуством, највећа опасност, трентуно, прети пловним објектима који нису на време уклоњени са воде.

– Водостај на Дунаву је низак, тако да нам, засада, не прети опасност од катастрофалних поплава и преливања преко насипа – објашњава Галоња. – Наравно, и сада се лед мора разбијати, и мора му се омогућити да плови, односно, да имамо “ледоход”, како би се ризици свели на најмању могућу меру. Лед је најопаснији управо када почне да се топи и креће. Када је цела река окована ледом, проблема нема…

За пловне објекте оковане ледом на обалама река, међутим, како каже Галоња, касно је, и готово је сигурно да ће она, ако већ нису, страдати када се лед покрене. Ту спаса готово да и нема. Њих је требало на време извадити из воде…

Проблема са ледом на Дунаву било је, како подсећа Галоња, и ранијих деценија, а највише штете лед је направио давне 1956. године, када је дошло до катастрофалних ледених поплава у Мађарској, које су “закачиле” и погранични део Србије.

– Памти се и лед на Дунаву 1929. године, 1940. године, па и 1954. године, али, најгоре је било те 1956. када су више од 50.000 хектара и бројна насеља били поплављени у Мађарској, а ледена поплава је, кроз брањену зону, стигла и до Србије – указује Галоња.

Повезани чланци

О томе каква је ситуација са ледом била те критичне 1956. године, најбоље, како каже Галоња, говори то што је ангажована чак и ЈНА, која је бомбардовала ледене баријере, а њихове инжињеријске јединце постављале су мине у лед, како би га покренуле. Ни то, међутим, није било од велике помоћи.

КРИТИЧНА МЕСТА
НА Дунаву се лед, како указује Галоња, најчешће гомила код Апатина, код Чивутског рукавца, Вемеља и Петраша, Хулова, код Новог Сада због стубова мостова, а такође и испод Новог Сада, код Сремских Карловаца и Сурдука.
– Тада су Мађари направили флоту од 16 ледоломаца, који су, добрим делом, и данас у употреби, а и Србија је саградила своја три ледоломаца – “Чакор”, “Вучево” и “Петроварадин”. Главни задатак ових ледоломаца био је да спрече стављање ледених баријера када лед крене да се топи, и да га синхронизовано “отпрате” низ Дунав, до Ђердапа и границе – каже Мирко Галоња.

Наши ледоломци, који су били у саставу некадашње компаније “Херој Пинки” из Новог Сада а затим и “Дунав група агрегата”, према речима Новице Цветковића, капетана на Дунаву који је радио у “Пинкију” а затим и у “Агрегатима” све до стечаја, међутим, нису у погону још од 2012. године, када су припремани за разбијање леда који је и те године оковао Дунав, и потребан им је озбиљан ремонт да би могли да раде.

– “Чакор” и “Вучево” су везани у Новом Саду, под хипотеком су и чека се на њихову продају – објашњава Цветковић. – Велика је штета што се допустило да они тако пропадају, јер су то прави ледоломци, грађени управо за Дунав, набављени почетком шездесетих година у Мађарској, са панцирним лимовима и ексцентричним теговима на крми и прамцу, који љуљају цео брод и тако ломе лед до самог дна реке. Да су они у погону, помоћ из Мађарске, која ће, вероватно, бити скупо плаћена, не би нам била потребна.

ОДБРАНА

РЕДОВНА одбрана од загушења ледом тренутно, како прецизирају у “Водама Војводине” спроводи на 708 километара Саве, Тисе и банатских водотока, а ванредна на 104,7 километара Дунава. Дебљина леда је од пет до 15 центиметара. У овом предузећу, такође, указују да нису надлежни за безбедност и стање пловила, пристана и сплавова, који се налазе у кориту реке.

Н. СУБОТИЋ, Новости

Фото: Д. ДОЗЕТ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!