Зрењанин – Наследници одузетог пољопривредног земљишта суочавају се са још једном неправдом, кажу у разговору за Данас незадовољни грађани (највише је оних који су у статусу подносилаца захтева у реституцији) којима је новом Уредбом Владе Србијe о критеријуму за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта у поступку одузете имовине, стопиран поступак. Ступањем на снагу (21. април 2018. године) те Уредбе није им, како то тврди Министарство пољопривреде, олакшано враћање земље у поступку комасације, односно арондације земљишта, већ напротив, „реч је о новом кршењу права на правичну накнаду“, сматрају законски наследници. Они не могу да прихвате објашњење министра пољопривреде, Бранислава Недимовића, који каже да после урађене комасације, бивши власници неће моћи сами да бирају парцеле, јер „држава има своје интересе и она ће одлучивати на ком простору може некоме да се врати земљиште, а не као до сада, како коме падне на памет“. Уверени су да се таквим приступом крше њихова права.
Зрењанинац Иван Ерски, власник Агенције за некретнине Галеб, поднео је захтев за повраћај одузетог пољопривредног земљишта 2012. године, а након вештачења и предлога парцела за враћање, 10. маја, на рочишту у подручној јединици Агенције за реституцију Нови Сад, речено му је да су због ступања на снагу нове Уредбе стопирали доношење решења. Како објашњава, парцеле коју су до тада са судским вештаком одабрали и које су наведене у елаборату, изузете су са новог списка слободних државних њива.
„Њиве које по локацији и квалитету земљишта одговарају одузетим, а које смо планирали да узмемо, нису ничим оптерећене, немају забележбе и одговарају критеријумима Уредбе. Оно што нам се сада нуди на списку слободних њива за повраћај у реституцији, углавном је безвредна земља. Реч је о мочварама, ливадама, пашњацима и трстицима, односно о земљишту шесте и седме класе која не може да се обрађује, или издаје, нити има неку вредност на тржишту. Оваквом понудом ми смо оштећени, нарочито ако се има у виду да је 90 одсто тих парцела са оптерећено неким забележбама и теретом, што смо установили на основу увида у својинске листове у катастру. Сестра и ја, као наследници 12,5 хектара земље прве и друге класе, нисмо могли са тог новог списка ништа да изаберемо. Просто нас терају да их тужимо“, каже Ерски.
Новом уредбом револтирана је и Гордана Поповић, која се бори за повраћај више од 70 хектара у новобечејској општини.
„Немам речи за овакав однос државе према наследницима. Ја сам до сада написала мноштво дописа Агенцији, али без правог одговора. Комунисти су одузимали квалитетну, обрадиву земљу, а држава би сада да нам врати шкарт. Не може се закон селективно примењивати, па да једни буду праведно обештећени, а другима шта остане.“
„Контактирали смо адвокате да видимо како да заштитимо своја права „, прича за Данас Гордана Поповић.
Своје искуство са поступком реституције испричао је за Данас и Душко Марјански, који живи и ради у Москви, а до „дедовине“ покушава да дође већ годинама уназад.
„Моја сестра Ивана живи у Сан Дијегу, а ја у Москви, али смо у току са свим што се дешава и заиста смо забринути садашњим развојем ситуације. Захтев смо поднели 2012. а тек прошлог априла смо добили допис да се изјаснимо о вештачењу, јер је земљиште комасирано. То смо домах учинили, а онда је уследио дуг период ћутања. Нико нам ништа није одговарао. Стекли смо утисак да се решавање нашег проблема намерно одуговлачи.“
„Одабрани вештак из Зрењанина нам је понудила списак парцела, уз сугестију да је најбоље да узмемо једну ливаду у Меленцима и да се све брзо заврши. Пошто решење о вештачењу није стизало, сестра и ја смо за време боравка у Србији отишли у Београд и од службеника Агенције за реституцију тражили правилник, да видимо који је законски рок за све процедуре око решења и вештачења. Уложили смо приговор, а решење по коме вештак почиње израду елабората добили смо тек крајем 2017. године“, објашњава за Данас Марјански.
И то није крај агоније нашег саговорника. Када је елаборат био готов, речено му је да сада важе нова правила, односно да се примењује нови списак парцела.
Теоретски, Марјански и његова сестра нису оштећени, пошто се одабрана парцела налази на том новом списку, али процедура још није окончана јер још увек нису дошли у посед своје земље, нити су ишта резервисали.
„С друге стране, имамо дилему у вези са понуђеном њивом. Питамо се зашто нам се враћа ливада, када је нашим прецима одузето обрадиво земљиште. Пуно је ту нејасноћа, зашто је неком враћено квалитетно земљиште, а другоме се нуди лоше, под изговором да је само то остало“, коментарише Марјански.
О Уредби за враћање пољопривредног и шумског земљишта Данас је писао 20. априла, и том приликом је један од наших саговорника, професор Миладин Шеварлић, навео „да је Закон о реституцији лош, и да никакве уредбе не могу да га исправе, посебно јер је изостављена задружна имовина“, док је агроаналитичар Милан Простран изнео став да би требало донети нови закон о реституцији „јер се уредбама не решавају проблеми“, као и да треба јасно утврдити рокове када реституцију треба завршити. Према подацима Агенције за реституцију, поднето је више од 10.000 захтева за враћање пољопривредног земљишта, а потражује се више од 100.000 хектара. До сада је враћено око 30.000 хектара земље и 5.200 хектара шума. Чини се да, кад је реч о пољопривредном земљишту, реституција најспорије иде.
Зашто су квалитетније парцеле скинуте са списка
„Ми смо дискриминисани у односу на оне који су пре априла 2018. реализовали повраћај имовине. Чак и они грађани који су добили закључак о враћању парцела, али чија решења нису постала правоснажна до доношења Уредба, немају право да добију своју земљу назад. Има се утисак да је нови списак прављен по нечијем нахођењу и за нечији интерес и није у складу са Уредбом. На то указује и податак да су све боље парцеле скинуте са списка, да би се, вероватно, неком другом понудиле у закуп, или завршиле на некој другој адреси а не код оних који су поднели захтеве за обештећење и документацију да полажемо законско право на ту имовину. Зато покушавамо да окупимо што већи број оштећених како бисмо поднели заједничку тужбу суду. Мислим да имамо веће шансе да остваримо своја права ако наступимо колективно, него да свако подноси тужбу појединачно“, објашњава Зрењанинац Иван Ерски, власник Агенције за некретнине Галеб.
Пољопривредно земљиште
Поднето више од 10.000 захтева
Потражује се више од 100.000 хектара
Враћено око 30.000 хектара земље и 5.200 хектара шума
(Извор: Агенција за реституцију)
Мирослава Пудар / Данас.рс
