Кад смо већ код памети, да одрадиш тест интелигенције?

Дигитализација је велика шанса за Србију и задатак је стварање друштва заснованог на знању и иновацијама, чија је основа креативност која се не може лимитирати, поручила је данас премијерка Ана Брнабић.

Брнабић је, отварајући конференцију о будућности извођачких уметности у Србији, рекла да инсистира на дигитализацији, јер за нас нема веће шансе да постанемо конкурентнији, да људи остваре потенцијале и да се не такмичимо по томе колико смо јефтини, већ по томе колико смо паметни и способни и покажемо нашу креативност и стваралачку енергију.

„Да створимо друштво и економију засновано на знању, креативности и иновацијама, а не на радно-интензивним инвестицијама које не доносе пуно додатне вредности”, поручила је премијерка, пренео је Танјуг.

Указала је и на значај дигитализације у јавној управи, како бисмо имали ефикасну управу као истински сервис грађана.

Навела је да много времена проводи бавећи се реформом образовања, како би се створио систем у коме млади аналитички размишљају, и културом, пре свега креативним индустријама, јер без тога нема победе у 4. индустријској револуцији.

Брнабић је захвалила члановима Савета за креативне индустрије који јој помажу у томе шта може и треба да се промени у Србији како би се охрабрила креативност.

Захвалила им се, као организаторима конференције, што су, иако се политички не слажу са владом, одговорни и што су прихватили да заједно раде на променама, које су добре за цело друштво.

„Иако неке од чланова Савета део јавност назива пудлицама, ти људи чине напор да се наше друштво помери напред, макар за један милиметар. Ако се то догоди, ја сам задовољна”, рекла је премијерка.

Навела је да се ради на стварању бољих услова за креативност и да је спроведено опсежно истраживање стања сцене у извођачким уметностима, из којег се могу извући важни закључци о тренутном стању и проблемима.

Подсетила је да на отварање Музеја савремене уметности и Народног музеја, те додала да предстоји завршетак реконструкције позоришта „Бора Станковић” у Врању, Народног позоришта у Суботици, обнова сцене „Ступица” у ЈДП-у.

„Радимо и на завршетку реконструкције и изградњи мале сцене Народног позоришта у Нишу, реконструкцији Ђумуркане за потребе ансамбла Коло, у изради је пројекат за нову концертну салу на Ушћу која ће у извесној мери моћи да се користи и за представе и балет, зграду за Факултет музичке уметности…”, навела је Брнабић.

Ради се, додала је, на томе да се култура и привреда боље повежу, те да је Министарство културе донело Правилник према коме се улагања правних лица у културу сматрају као расход до пет одсто укупних прихода правног лица, што је значајно више него ранијих 1,5 одсто, а проширен је и списак области улагања.

Пре обраћања премијерке, чланови Независне културне сцене Србије, који су били у сали Југословенске кинотеке, где се скуп одржава, протестовали су због одржавања конференције о будућности извођачких уметности.

Њих шесторо су, један по један, устајали и читали текст у којем се каже да савремене уметничке праксе нису и не би смеле да се посматрају у светлу креативних индустрија.

„Оне нису средство за дотеривање и ојачавање капиталистичких структура, већ јавно добро. Актери савремених уметничких пракси критичну функцију уметности претпостављају апологетској, стога такве праксе не могу бити асимиловане концептом креативних индустрија”, поручили су они.

Поделили су програм у којем, између осталог, позивају Министарство културе да преузме одговорност и кроз дијалог са јавношћу интензивира рад на Стратегији развоја културе, а у прогласу се поставља и питање „зашто се развој креативних индустрија ставља испред потреба већине актера у независном и јавном сектору”.

Премијерка их је саслушала и одговорила да је Савет за креативне индустрије тело које нешто предлаже, а да се након тога доносе одлуке које ће бити на корист грађана.

Она је захвалила представницама на учешћу у конференцији, истакла да је важно да се разговара и позвала их на разговор у којем ће изнети своје ставове.

Политика.рс

Фото Влада Србије