Свакодневно стижу информације о уништавању свих река у Парку природе Стара планина због градње мини хидроцентрала. И када помислите да не може бити ништа горе од тога…
У Арабињу, строгом резервату природе на Старој планини, у току је брутална сеча најквалитетнијих шума!
Арбиње је строги резерват природе са најочуванијим смрчевим шумама, тресавским шумама и ендемским врстама. То је станиште великог тетреба и мрког медведа.
„… У строгом и специјалном резервату природе забрањено је вршити радње и активности и обављати делатности које могу нарушити својства због којих су проглашени заштићеним природним добром (брање и уништавање биљака, узнемиравање, хватање и убијање животиња, увођење нових биолошких врста, мелиорацијски радови, разни облици привредног и другог коришћења и слично). Посећивање строгог и специјалног резервата природе у циљу образовања може се вршити на основу дозволе коју издаје управљач заштићеног подручја (у даљем тексту: управљач). Мере заштите строгог и специјалног резервата природе ближе се одређују актом о проглашењу заштићеног подручја. Праћење природних појава и процеса и научна истраживања врше се на основу дозволе коју издаје Министарство и уз присуство управљача. У строгом резервату природе забрањене су привредне и друге активности…“ (Закон о заштити природе, члан 29).
Зашто се не поштује закон него се ово природно благо девастира и уништава?! Они који би то требало да штите по Закону раде супротно и уништавају вредности због којих су ови простори заштићени.
– Цивилизације које су уништавале своје шуме нестале су заједно са својим шумама и рекама! – каже Милан Ђорђевић, председник удружења „Темска“.
– Заштићена подручја су подручја која одликује изражена геолошка, биолошка, екосистемска и/или предеона разноврсност, због чега се актом о заштити проглашавају заштићеним подручјима од општег интереса. Под режим заштите стављају се и она подручја која су од значаја за опстанак миграторних врста сходно међународним прописима, пише на сајту Завода за заштиту природе Србије.
Завод за заштиту природе Србије је тај који даје услове под којима се нешто може радити у заштићеним природним добрима! Завод је широке руке кад је давање сагласности на радове и интервенције у заштићеним природним добрима у питању.
Када се уништитељу природних вредности у заштићеним природним добрима обратите с питањем: – Како може да уништава заштићене вредности? Први документ на који се позива је „папир“ Услови од Завода за заштиту природе Србије.
Завод за заштиту природе Србије израђује студије заштите као стручно-документационе основе за заштиту одређених подручја. Студије заштите садрже податке о граници добра, зонама заштите и катастарским општинама које обухвата, податке о природним карактеристикама и вредностима добра (географске и геоморфолошке, геолошке и хидрогеолошке, климатолошке карактеристике, подаци о присутним дивљим врстама биљака, животиња и гљива, о културном наслеђу, туризмолошким, социоекономским, и другим аспектима), режиме заштите и предложене мере заштите, као и предлог управљача природног добра
Јасно је да на овом изузетно вредном простору (Стара планина је Парк природе, Арабиње је строги резерват природе) завладала група домаћих плаћеника (то су они који су плаћени, кроз порезе, од стране грађана Србије)!
Домаћи плаћеници седе у удобним фотељама, по својим канцеларијама у институцијама и установама и лако се договоре око тога да није вредно оно што су колико јуче прогласили вредношћу!
Суочени смо с бруталном страном неолиберализма који не види препреке (заштићене природне вредности) већ само види изазове и могућности!
Неразумно уништавање природе поплочано је документима које олако дају домаћи плаћеници. То су они који седе по канцеларијама и дају „папире“ за уништавање заштићених природних добара или ако је то немогуће, због очигледности кршења Закона, они затворе оба ока!
Где год видите угрожавање и уништавање природе знајте да је у питању корупција.
Јер… ви не смете очистити дивљу депонију а да вам се инспекција не појави и уредно вас казни!
Али… Можете месецима градити МХЕ и сећи квалитетне шуме у заштићеним природним добрима, а да нема инспектора! Зашто никад и нико не одговара!?
Фото: Милан Ђорђевић, Удружење „Темска“
