Пожега – Све је у пожешкој Пољопривредној школи „Љубо Мићић” како озбиљној установи доликује: савремена школска зграда, велика економија, модеран дом ученика, сарадња са водећим нашим институтима и сеоским газдинствима, солидни ђаци, традиција дуга 60 година. Све, изузев једног: механизација за ученичку праксу сасвим је дотрајала, ту су поједине машине од ђака дупло старије.

На школској економији, површине око 80 хектара, увек има посла. Овде су пространи пластеници, уредно обрађене њиве, парцеле са 29 врста пшенице у огледу и 43 хибрида кукуруза, повртњаци и воћњаци, штале пуне стоке. А од машина за рад ту је шест трактора, од којих су четири прилично стара, затим класична балирка произведена пре две деценије, дотрајале косачице, прикључни уређаји.

У школи су, каже њен директор Којо Бошковић, предузети значајни послови за унапређење наставе. Она је једина пољопривредна школа у Златиборском и Моравичком округу, а уписују је и млади са севера Црне Горе и источне Босне. Сада има 350 ђака у 16 одељења, а образује пољопривредне, ветеринарске, прехрамбене техничаре, пекаре, месаре, руковаоце-механичаре пољопривредне технике… Дом ученика је модеран, налик хотелу Б категорије са собама с купатилом, уз обезбеђен смештај, исхрану, услове за учење, забавне садржаје и друго за око 200 ђака, по HACCP стандардима је квалитет домских услуга.

– На школској економији гајимо житарице, поврће, јабуке, расад за воће. Имамо и 20 музних крава, бикове у тову, уматичене овце расе „сјеничка праменка”, свиње „норвешки ландрас”, једног коња са седлом и чезом, десетак кошница за пчеларење… Све то да се ђаци науче и понешто произведемо. Тако школа остварују сопствене приходе: део производа користимо за исхрану ђака у дому, а продајом преосталих финансира се организовање стручних екскурзија, посета сајмовима, набавка уџбеника и опреме. Сарађујемо са институтима из Земун Поља, Новог Сада, Чачка, у школи је дуго организована пољопривредна изложба овог краја која је последњих година прекинута, али је сада обнављамо. Свршени ђаци углавном развијају сопствене производње у селима или настављају породичне традиције, примењујући савремене методе – набраја директор, а не заборавља ни пропалу механизацију која се користи за ученичку праксу:

– Она нам је проблем. Неки од школских трактора старији су од 30 година, кваре се, делови им пропадају, то су стални трошкови. Стара школска балирка је често у рукама механичара, а за нову треба пет милиона динара које школа нема. Претходних година успели смо од сопствених прихода да купимо један трактор. Најпотребнији су нам роло балирка и комбајн. Ту очекујемо помоћ од министарстава просвете и пољопривреде и од општине Пожега. Бољом механизацијом образовање би било примерено времену, а село овог краја спремније за нове технологије – истиче Којо Бошковић.

Обишли смо школску економију и разговарали са ученицима и професорима које смо овде затекли на пракси. Неколико ђака друге године, смера руковалац-механичар пољопривредне технике, радили су са старим трактором. – Има му сигурно 35 година, дотрајао је и квари се сваки час – каже ђак Лазар Ненадић, док његов друг из разреда Слободан Макањић, док покреће трактор, додаје: – Кренемо да оремо с њим, а одједном се заглави мењач и не може да мрдне. Деси се да га и на њиви расклапамо.

Управник школске економије Иван Драгутиновић истиче да око тих трактора механичар има пуно посла. – Ни друге машине нису боље, а дотрајалост омета праксу. Али ђаци су навикли, некад их и сами поправљају. Да је механизација новија, ефикасније би се припремало земљиште, орало, сејало, уз мањи утрошак горива. А ученици би учили на ономе што углавном имају код својих кућа – објашњава Иван.

Тако ђаци уз старе балирке у школи на пракси бале ручно утоварају на трактор, док међу њима има и оних који код куће, у модерним газдинствима, то раде савременим роло балиркама где трактор има хидраулични подизач који сам подиже балу. Рекли су нам, с тим у вези, да један од ученика ове школе, матурант Марко Бојовић из Криве Реке испод Златибора, у свом домаћинству уз најсавременију механизацију тови бикове и има кланицу и прераду меса.

Аутор: Бранко Пејовић, Политика

Фото С. Јовичић