Пензионерку Д. А. несмотреност је коштала 25.000 динара. Украден јој је новчаник, а у њему је поред банкарске дебитне картице држала и пин за употребу исте. Пре него што је крађу пријавила банци, лопов је успео да са банкомата узме поменути износ.
Банка нашој читатељки нема обавезу да надокнади изгубљени новац, јер она није поштовала процедуру за употребу картице која изричито налаже да се картица и пин не држе заједно. Није заштитила своју картицу, како то банкари кажу.
Иначе, код нас није реткост да не само стари већ и млађи људи држе пин и картицу једно поред другог. Људи све више имају и по неколико картица, и платних и трговачких, па им је изговор да не могу све те бројеве да попамте. Има и оних који на самој картици упишу пин.
Ова материја је регулисана Законом о платним услугама који, између осталог, уређује услове и начин извршавања платних трансакција укључујући и одговорност у вези са извршењем платних трансакција.
У случају коришћења украдене или изгубљене платне картице Закон о платним услугама предвиђа поделу одговорности, односно да корисник картице сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција до износа 15.000 динара, а све преко 15.000 динара сноси банка. Изузетaк је пример с почетка текста када су картица и пин дати лопову „на извол’те”, што је исто као кад би неко оставио стан незакључан.
Са друге стране, Законом о платним услугама утврђено је да корисник неће сносити никакве губитке настале због неодобрених платних трансакција у случају да му банка није обезбедила одговарајући начин обавештавања о изгубљеном, украденом или злоупотребљеном платном инструменту. То значи да му није омогућила да у року од 24 часа позове контакт центар банке и пријави крађу. Или у случају да су платне трансакције извршене након што је обавестио банку или другог пружаоца платних услуга да је платна картица изгубљена, украдена или злоупотребљена, под условом да наведени губици нису настали услед преварних радњи платиоца.
Плаћање картицама све се више користи за куповину у продавницама, плаћање на интернету, подизање новца са банкомата. Банке због тога све више обраћају пажњу на заштиту, а технологија за спречавање превара све је напреднија.
У банкама постоје специјалисти за безбедност картица који користе посебне системе за праћење рада картица. Често више трансакција у малом износу које су обављене у некој страној земљи могу бити знак за узбуну.
Јер, ако је картица злоупотребљена најчешће се креће са скидањем малих износа са рачуна као што су један или један и по долар, јер ти износи често промакну. Банкари могу да уоче да је било подизања одређених свота новца истом картицом у различитим деловима исте земље, или чак у различитим земљама у нереално кратком року, што је индикатор да је картица потенцијално злоупотребљена.
Банка тада клијенте зове телефоном и уколико се установи да они нису направили те трансакције, картице се блокирају.
Све више су у употреби бесконтактне картице које не захтевају укуцавање пина при плаћању и представљају додатну погодност при брзини плаћања. Уколико дође до крађе овакве картице, управо због безбедности, обављање бесконтактне трансакције без уноса пина је ограничено на 1.500 до 2.000 динара.
