У посебно тешком положају је око 600. 000 пензионера чија су примања мања од 20.00 динара што је и граница сиромаштва у Србији
Просечна принадлежност за јули за све категорије пензионера износила је 29.376 динара што значи да је за 10.000 мања од минималне потрошачке корпе и два и по пута од просечне корпе која износи 76.184,63 динараПолемика која се последњих дана води око тога колико просечна зарада каска за потрошачком корпом, да ли се ова плата приближава износу набавке животних намирница и да ли минимална зарада треба да буде 35.012, динара или више, померила је у други план пензионере. Јер шта са 1,7 милиона њих који такође треба од своје пензије да ставе нешто у корпу. Где су њихове принадлежности у односу на минималну, а камоли на просечну потрошачку корпу, тим пре ако се зна да просечна пензија износи 29.384 динара а да је минимална потрошачка корпа за мај према статистичким подацима износила 39.278,58 динара.
Истовремено чак 1,08 милиона најстаријих у Србији прима месечно просечну пензију од 31.617 динара, око 257.032 инвалидска пензионера прима 27.491 динар, а 335.355 породичних добија у просеку по 23.635 динара. Обрни, окрени сви су они далеко од минималне потрошачке корпе. Да би је у овом часу достигли потребно би им било да им се пензије повећају од најмање 8.000 до 16.000 динара.
Ако се при томе узме у обзир да је просечна потрошачка корпа 76.184,63 динара то значи да им је потребно више од 2,5 просечних пензија (29.376 динара) да би достигли просечну потрошачку корпу. Ту није крај, јер за око 99.108 пензионера који примају до 10.000 динара месечно до минималне потрошачке корпе треба скоро четири пензије а до просечне неће ни да рачунају.
Подаци Фонда ПИО такође потврђују да просечну потрошачку корпу може себи да приушти нешто мање од 60.000 пензионера чија примања иду од 70.000 до 100.000 динара и више. Наиме, од 80.000 до 90.000 динара прима 15.322 пензионера. Изнад просечне потрошачке корпе је још 15.500 пензионера који добијају изнад 90.000 динара.
Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине каже да бројеви све говоре и да ако се држава буде стриктно држала фискалне стратегије у наредне две године пензије ће се и даље усклађивати по садашњој швајцарској формули, значи биће ниже од 50 одсто од просечне зараде. Оне последње две године учествују у просечној заради од 45 до 47 одсто.
– То значи да ће сви они с просечном пензијом мањом од 30.000 динара и наредних година каскати за минималном потрошачком корпом, а то је јако велики број најстаријих. Пензионери су прихватили пре две године швајцарску формулу као вид спаса али све време те пензије нису успеле да достигну половну просечне зараде у Србији. Зато је крајње време да држава нешто уради, А то је да измени формулу и да се примања усклађују 70 одсто с растом зарада и 30 процената са инфлацијом. У том смислу ће се и просечна пензија приближити колико толико минималној потрошачкој корпи, јер о просечној више од милион пензионера не може ни да машта.
У часу када држава говори да се део пара за исплату старосних пензија издваја из ПИО касе а не буџета, ето услова да се измени швајцарска формула, наводи он. Усклађивање које је било 2020. и ове године није мало 5,1 и 5,9 одсто али је недовољно да испрати раст цена.
– Понудили смо у више наврата влади предлог како да се то уради, али одговор нисмо добили, баш као што нас нико не обавештава ни о обештећењу за све умањене пензије од 2014. до 2018. године – напомиње Ненадић и додаје да би било у реду да ова влада за чијег је мандата до умањења и дошло ту неправду исправи према најстаријима. – Треба да кажу да ли и како планирају да врате тај новац – кроз обвезнице, на више година, али да пензионери знају да ће им се њихово законско право остварити, јер пензија је имовина сваког појединца.
На питање шта каже пензионерима када га питају како да споје крај с крајем ако су им примања далеко од минималне потрошачке корпе, слеже раменима.
Јован Тамбурић, председник синдиката Удружења војних пензионера Србије наводи да је крајње време да актуелна власт отклони последице непотпуног усклађивања и смањивања принадлежности. Да је куповна моћ пензија умањена показује у упоређивање њене вредности исказане у еврима у 2012. и 2021. Просечна пензија 2012. године од 24.408 динара или 214 евра и пензија у мају 2021. која је износила 29.376 динара или 248 евра показује да је она увећана за 34 евра.
У посебно тешком положају је око 600. 000 пензионера чија су примања мања од 20.00 динара што је и граница сиромаштва у Србији. Најтеже је пољопривредним пензионерима који због старости и болести нису у могућности да радом увећавају своје приходе. Линеарна исплата увећања уз пензију онима којима су примања мања од 34.000 не решава се проблем јер они који имају мале пензије добијају најмање.
– Исплата увећања уз пензију, новчане помоћи свим пензионерима у 2020. и 2021. години и најављена исплата подршке од 20.000 пред изборе у 2022. показује да новца има али се он користи на погрешан начин. Изменама члана 76 Закона о ПИО о висини најниже или гарантоване пензије на уставан начин би се увећале принадлежности само онима којима су пензије мање од 20.000 динара, па би тек тада део пензионера у Србији могао да каже да су им никад веће пензије. Потребних око 40 милијарди динара годишње за то има и то не би угрозило учешће пензија у БДП-у које је сада око 10 одсто – напомиње Тамбурић.
Без повећања најниже принадлежности, ванредног усклађивања пензија и накнаде штете пензионерима којима су примања смањивана највећи број пензионера ће само сањати никада веће пензије и златно доба, закључује он.
Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
