Устав каже да сви грађани имају право да буду информисани. У пракси то, међутим, није случај. Тако на телевизијама са националном фреквенцијом грађани не могу да чују ништа о аферама попут трговине оружјем у коју је умешан отац министра полиције Небојше Стефановића, пореклу имовине министра Александра Вулина, спорним докторатима министара Синише Малог и Небојше Стефановића. По садржајима који се пласирају с малих екрана јасно се види да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које би требало да буде независна институција, не ради свој посао.
И док се представници опозиције жале на затвореност медија, а власт обећава пођеднаку заступљеност током изборне кампање, чланица Савета РЕМ-а Оливера Зекић поручује: „И ако нешто данас имамо са овог места да поручимо, онда је управо то – оставите нас на миру“.
Оваква порука спорна је из више разлога. Изговорила ју је представница независног тела које би требало да надгледа рад медија са националном фреквенцијом и изговорена је на јавном састанка у Скупштини Србије на коме се говорило о медијској заступљености без дискриминације током изборне кампање.
Бивша чланица Савета РЕМ-а Гордана Суша каже за Инсајдер да РЕМ више од три године „фактички ништа не ради“ и да је допринео „хаосу“ на јавној сцени и јавном дискурсу.
„Медије закону може да приведе само РЕМ. Тако је смишљено. Нажалост, пошто РЕМ не ради свој посао, ситуација је таква да сви раде шта хоће. Kаже (Оливера Зекић) ‘оставите нас на миру’, што значи да не зна да је то тело управо настало да би било у комуникацији са јавношћу и управо настало да би штитило интерес јавности и, што је најважније, контролисала власт“, подсећа Суша.
Уместо тога, представница РЕМ-а чак учествује у кампањама користећи исти речник који користе представници власти у обрачуну са политичким противницима.
Према извештајима самог РЕМА-а, комерцијалне телевизије у Србији у континуитету, годинама, крше прописане норме за коришћење националних фреквенција као јавног добра. У последњем извештају РЕМ-а наводи се да су током претходне године прекршиле закон више од 12.000 пута. Иако РЕМ по закону има право да емитерима укине фреквенције, то упорно не чини.
Зато је ситуација у Србији таква да све телевизије са националном фреквенцијом – а она је јавно добро које припада свим грађанима – то злоупотребљавају. Медији су постали пропагандна машинерија власти. Занемарљива је присутност опозиције у једној или две емисије, када се истовремено емитују вишесатни програми кампање против свакога ко не мисли исто као представници власти и ко се усуди да то и јавно каже.
Зато је сасвим јасно да без слободе медија о фер изборима не може да се говори.
Инсајдер.нет
