Званични власник „Пољопривредне Корпорације Београд” (ПКБ) већ пет година обећава инвестиције у српски аграр у висини од 400 милиона долара. Уместо тога, купљен је до сада само удео у послу вредном 15,5 милиона евра и то тако што је новац одмах повраћен продајом вишка земљишта. Због најављених инвестиција (које никада нису стигле) потпуно је уништен обреновачки комбинат „Драган Марковић” а.д и још неколико других предузећа. При свему томе, по подацима које преносе страни стручни медији, „Ал Дахра” холдинг се повлачи из Србије и прелази у Румунију. Све указује на то да ће ПКБ бити искоришћен за прање пара, као и „Београд на води”, и на крају потпуно уништен и напуштен, када браћа Вучић оперу новац
По ономе што се зна, предузеће „Ал Дахра Србија” д.о.о. са оснивачким капиталом од 100 динара је купило „Пољопривредну Корпорацију Београд” а.д. која је до сада била у власништву Републике Србије (98,17 одсто акција) и „Акционарског фонда фода”а.д. (1,82 одсто) за 105,055 милиона евра. Званично иза предузећа-купца стоји арапски капитал. Незванично, то је капитал браће Вучић и Млађана Динкића.
„Ал Дахра Србија” је основана 26. марта ове године. Директор овог предузећа је Јелена Сандић, рођена 1984. године, која не само да је члан Српске напредне странке, већ је, како тврде они који је познају, близак сарадник Андреја Вучића.
Госпођа Сандић је у пословном свету непозната, осим ако се ради о начелници одељења у Управи за заједнничке послове републичких органа. Нажалост, у јавно доступним документима поменуте управе нема ближих података о овој особи.
У сваком случају, веома је симптоматично да се склапање посла вредног више од стотину милиона евра поверава особи која нема значајнија пословна искуства.
Интересантан је и податак који је 10. априла 2018. пренео холандски сајт „Боеренбусинесс” (који се бави привредним темама) да је „Ал Дахра” из Абу Дабија (званично једини власник „Ал Дахре Србија”) за око 200 милиона евра купила румунско аграрно предузеће „Агрицост”. То би значило да су преговори о овом послу увелико трајали у тренутку када је „Ал Дахра Србија” регистрована у овдашњој Агенцији за пословне регистре.
Овај податак никако није без значај, јер се „Ал Дахра” одавно помиње у Србији као потенцијаални инвеститор, али је своје представништво основала тек уочи тендера за продају „Пољопривредне Корпорације Београд”.
Наиме, врх садашње власти се стално хвалио најављиваним милионским улагањима ове компаније, чије се пословање у Србији званично свело на 130 хектара у власништву „Ал Дахра Руднап” д.о.о. у Иригу (директор Петар Челић). Овај податак је преузет са званичне интернет презентације холдинга „Ал Дахра” из Абу Дабија, док претходни власник „Руднапа”, Војин Лазаревић, тврди да се ради о 500 хектара. У ствари, како откривају јавно доступни подаци, „Руднап” је преузео 500 хектара уз обећање да ће бити уложено 50 милиона евра у подизање воћњака. Лазаревић је успео да уложи 15,5 милиона евра, а онда су му понестала средства, па је 51 одсто власништва продао Арапима. После тога је 370 хектара продато, како би се повратила уложена средства.
При свему томе су чланови владе Републике Србије и руководство „Ал Дахре” из Абу Дабија 28. марта 2013. године потписали меморандум о заједничком улагању у српску пољопривреду у вредности 400 милиона долара. Између осталог, по меморандуму о сарадњи, Арапи су требали да постану сувласници са до 80 одсто у осам српских агрокомбината, а обећали су и да ће уложити 40 милиона евра за куповину нове флоте српске државне компаније „Југословенско речно бродарство”. Од свега планираног купљено је 51 одсто „Руднапа” за непознату суму. У име наше владе потписник меморандума из 2013. био је Млађан Динкић, који није члан Владе, нити државни секретар!
Још пре потписивања поменутог меморандума, тачније 23. марта 2013, представници „Ал Дахре” су потписали предуговоре о преузимању са седам овдашњих предузећа из „Зеленог пула”. Између осталих ту је био и комбинат „Драган Марковић” а.д. из Обреновца који је речит пример онога шта су све у стању да нам ураде лопови из арабијске пустиње.
По речима Драгана Миливојчевића, директора „Драгана Марковића” и „Зеленог пула” које је пренео РТС, „Ал Дахра” се предуговором обавезала да само у првој фази у овај комбинат уложи 100 милиона евра. У тренутку када је потписан поменути предуговор „Драган Марковић” уопште није ни могао да буде продат и то из законских разлога.
Наиме, јавни позив за прикупљање понуда за надметање (тендер) објављен је 27. маја 2015, две године после потписивања предуговора?!? Очигледно су се арапски „купци” толико дуго премишљали и чекали да цена падне, јер је комбинат већ тада био у финансијској кризи.
Пошто им услови за куповину „Дргана Марковића” ни тада нису одговарали, Министарство привреде, тачније тендерска комисија је већ 9. јуна исте године, односно мање од две недеље по расписивању позива, извршила прву измену услова тендера. Ни то није помогло, јер су Арапи наставили да се каприцирају, па је наредних дана дошло до још три промене услова, док коначно није постало јасно да „Ал Дахра” комбинат жели да преузме за џабе, па је 25. августа 2015. јавни позив поништен.
Нови тендер је расписан 13. октобра 2015, али се на њега више нико није јавио, тако да је он неуспешно окончан 9. новембра исте године. Озбиљни купци су били отерани још првим тендером, односно његовим честим изменама када је постало јасно да се купац унапред зна, па нису ни хтели да учествују у нечему што су сматрали новом фарсом. Тако је била пропуштена прилика да се овај комбинат прода и извуче из дубоке финансијске дубиозе у коју је упао.
У „Драгану Марковићу” а.д. Република Србија и данас има 71,55 одсто власништва, док су остале акције у поседу малих акционара. Због времена изгубљеног у покушајима да се комбинат прода „Ал Дахри”, која је чак потписала и предуговор о његовој куповини, као и због тога пто су очигледним намештањем тендера разјурени озбиљни купци, „Драган Марковић” је данас потпуно уништен. Радници су на улици (званично комбинат нема ни једног запосленог), земља је необрађена, а сточни фонд уништен. Краве и говеда су као костури, ако их уопште више има тамо, а фарма свиња је отишла за дуг који је настао зајмом за сточну храну, иако је у то време било сопствених резерви сточне хране у оквиру комбината. Чак је и главна капија однета. Класична шема уништавања једног предузећа како би било јефтино продато унапред позннатом купцу. Једино што је у овом случају познати купац био преварант.
Податак да је „Пољопривредна Корпорација Београд” продата предузећу које је основано у време када је „Ал Дахра” куповином комбината у Румунији изразила жељу да напусти Србију, показује како иза овдашње куповине не стоје Арапи, већ неко други.
О власничкој структури „Ал Дахра” холдинга из Абу Дабија ништа се не зна. Иначе одлично обавештени „Блоомберг” наводи једино податак како се ради о приватној компанији, али на његовом сајту нема ни један податак о томе ко је тај власник. Ни званична интернет презентација холдинга не објављује ни ко је власник сада, нити ко је 1995. основао компанију.
„Ал Дахра” холдинг, а посебно „Ал Дахра Србија” се традиционално повезују са контроверзним палестинским политичарем Мохамедом Дахланом, који због корупционашких афера и учешћа у убиству више палестинских политичара и бораца за слободу (између осталог и Јасера Арафата) не сме више да се врати у Палестину. По изјавама добро обавештених, он је у међувремену, незадовољан развојем заједничких послова, напустио Србију (где се крио под заштитом садашње власти која је њему и члановима његове породице, као и најближим сарадницима дала држављанство, а Томислав Николић га је, док је био председник Србије, одликовао). Очигледно је један велики преварант наишао на другог, још већег лажова.
Да подсетимо: преко заједничког посла изградње „Београда на води” пран је новац којим се, између осталог куповало оружје за исламисте. Због дилетантског понашања Александра Вучића и његовог клана овај посао су откриле америчке службе за борбу против прања пара, па је прошле године на њихов захтев блокирано више рачуна у Саудијској Арабији са укупно преко седам милијарди долара, од којих је велика сума припадала исламистичким спонзорима из Уједињених Арапских Емирата који су пословали преко Дахлана.
У покушају да се некако помире са њим, српске власти су нагло кренуле у приватизацију ПКБ-а, који би у будућности требало да послује по истом принципу као и „Београд на води”, односно капитал потиче од новца који су политичари украли у Србији и пребацили на рачуне у иностранству, а Арапи дају само фасаду која крије праве власнике и заузврат добијају проценат од пословања. Због тога не треба да чуди што је директорка фирме која обрће стотине милиона евра пословно потпуно неискусна, али зато блиска Андреју Вучићу.
Зар никоме није чудно, да „Ал Дахра” холдинг пуних пет година најављује инвестиције у вредности од 400 милиона долара, а да је за све то време само купила половину бизниса вредног 15,5 милиона евра и то тако што је уложену суму вишеструко одмах наплатила продајом вишка земљишта?
Чак је и тај посао доста чудан, јер један гигант који у свом поседу има 200.000 акри (око 120.000 хектара) земље по целом свету, наводно купује само 130 хектара воћњака у Србији. Очигледно се и ту радило о прикривању правих давалаца новца којим је из финансијске буле извучен Војин Лазаревић. Иначе, арапски чланови надзорног одбора „Ал Дахре Руднапа” нигде не могу да се нађу у управљачкој структури „Ал Дахре” холдинга из Абу Дабија, али су скоро сви до једног чланови надзорног одбора „Ал Дахре Србија”.
Милан Маленовић, Таблоид
