Међународне финансијске институције које укупно имају 41,47 одсто власништва у Kомерцијалној банци активирале су клаузулу из раније потписаних штетних уговора са Владом Србије по којима је држава обавезна да им исплати 252 милиона евра за откуп њиховог удела, потврђено је Инсајдеру у Министарству финансија.
Према истраживању Инсајдера, страни акционари су тим штетним уговорима потписаним пре 10 година добили право да држави продају своје уделе по раније гарантованој цени уколико банка не буде продата или ако они не буду задовољни ценом. С обзиром на тренутну вредност банке, исплата удела страних сувласника у вредности од 252 милиона евра, драстично ће смањити зараду државе од приватизације која је у току.
Поред Републике Србије, значајни власници акција Kомерцијалне банке су међународне финансијске институције – Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Међународна финансијска корпорација (ИФЦ) која је део Светске банке, немачки ДЕГ и шведски Сwедфонд – који заједно имају 41,47 одсто акција.
„Страни акционари су ′пут опцију′ активирали 26. марта 2018. године“, наводи се у одговору Министарства Инсајдеру.
Kако је показало истраживање наше редакције, уговорима потписаним 2009. године, и након тога различитим анексима, међународним финансијским институцијама је омогућено да током процеса приватизације имају право да активирају такозвану “пут опцију” уколико држава одустане од продаје банке, али и ако не буду задовољни начином продаје и постигнутом ценом.
„Пут опција“ значи да су оне имале право да држави продају своје уделе по раније гарантованој цени, а која је током година увећана за припадајуће камате. Та цена која је уговорена пре 10 година, износи око 252 милиона евра за њихових укупно 41,47 одсто акција, без камата.
Откупљене акције ДЕГ-а и Сведфонда
Процес откупа акција страних акционара започет је у среду када је држава на берзи откупила 6,8 одсто акција које поседују немачки ДЕГ и шведски Сwедфонд за 43,7 милиона евра. Овом куповином држава је стекла већинско власништво у Kомерцијалној банци јер уз сада укупно 48,6 одсто контролише и 1,9 одсто акција у власништву Југобанке у стечају, а посредно и 1,7 одсто акција државног Дунав осигурања.
Преостаје још да држава откупи акције Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која има 24,43 одсто и Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) која је део Светске банке, и која има 10 одсто акција. На тај начин ће, како је и најављено у тендерском позиву, држава стећи 83 одсто власништва у банци пред продају.
Kако је у Министарству финансија речено за Инсајдер, са овим финансијским институцијама је направљен договор да рок за исплату пут цене буде продужен до краја новембра.
„Са ЕБРД И ИФЦ је постигнут договор о продужењу дана поравнања за пут опцију (исплата пут цене и куповина акција), најкасније до 29. новембра о.г. без обзира на исход приватизације Kомерцијалне банке“, наводи се у одговору Министарства.
Од 2008. године до данас ситуација на банкарском тржишту се драстично променила, па је тако 2007. године Kомерцијална банка вредела 1,5 милијарди евра на Београдској берзи, док је данас њена вредност око 400 милиона евра. С обзиром на то да су страни акционари активирали „пут опцију“ након продаје банке држава Србија ће остати без највећег дела зараде.
Продајом банке Србија ће остати и без контроле у једној од највећих банака на тржишту и системски важној финансијској институцији.
На питање Инсајдера у априлу ове године о томе да ли ће и на који начин држава покушати да поништи ове штетне уговоре који су потписани са страним акционарима, министар финансија Синиша Мали је одговорио да би волео да постоји начин за то, јер су одредбе уговора “бесмислене”, али да није сигуран да “решење постоји”.
Да је ситуација управо таква потврдио је за Инсајдер пре неколико месеци председник ЕБРД Сума Чакрабарти истичући да се уговор мора поштовати и да неће бити „преговора око тога“.
Давно потписане уговоре јуче у Скупштини су критиковали премијерка Ана Брнабић и министар финансија Синиша Мали наводећи да су такви уговори лоши, али да „озбиљна држава“ мора да их поштује.
Приватизација Kомерцијалне банке договорена још 2006. године
Око приватизације Kомерцијалне банке која држи 11 одсто тржишта у Србији постоји велики број непознаница, јер су готово сви процеси вођени иза затворених врата, а на продаји су углавном инсистирале међународне финансијске институције – ЕБРД, ММФ и Светска банка.
Представници свих српских власти од 2006. до данас говорили су и о опцији да банка остане у државном власништву, међутим, обавеза приватизације Kомерцијалне банке дефинисана је још уговором са ЕБРД-јем 2006. године када је ова финансијска институција ушла у власничку структуру банке докапитализацијом од 70 милиона евра. Према том уговору у који су новинари Инсајдера имали увид, продаја банке је планирана у наредних три до пет година, а уговор је у име Владе Србије потписао Млађан Динкић.
Међутим, приватизацију је одложила светска економска криза 2008. године, а већ наредне ЕБРД докапитализује Kомерцијалну са још 50 милиона евра, а у власничку структуру истовремено улазе и ИФЦ са 40 милиона евра, ДЕГ фонд са 20 милиона и Сведфонд са 10 милиона евра.
Те 2009. године, поред уговора о уласку у власничку структуру, са страним акционарима појединачно су потписани и уговори о „пут опцији“, а дефинисани су и рокови до ког приватизација банке мора бити спроведена.
Продаја банке је одлагана и наредних година, а како би то било могуће, представници државе су са страним акционарима потписивали више анекса уговора.
Премијерка Ана Брнабић је јуче у Скупштини поменула и Споразум из 2011. којим је, како је навела, неко донео одлуку о приватизацији Kомерцијалне банке. О ком је споразуму реч и шта тачно дефинише, јавност није обавештена.
Према документацији до које су дошли новинари Инсајдера, Србија је до краја 2012. била у обавези да упути тзв. „обавештење о приватизацији“ која је требало да буде окончана до краја 2015. године. Међутим, држава то није учинила у предвиђеном року због, како се наводи у закључку Владе у који су новинари Инсајдера имали увид, „преовлађујуће међународне економске и финансијске кризе“.
Те 2012. године истицао је и трогодишњи рок да држава докапитализује банку чиме би изгубила већински удео. Ипак, упркос противљењима ММФ-а, држава докапитализује банку са 100 милиона евра чиме је остала већински власник са скоро 42 одсто акција.
Такође, како не би морала да откупи акције што је предвиђено „пут опцијом“, а и како би продужила рок за приватизацију банке, Србија са страним акционарима потписује два споразума о измени уговора – први у мају 2013. који је потписао Млађан Динкић, а други у децембру исте године који је потписао тек постављени министар финансија Лазар Kрстић.
Међутим, ни након тога процес приватизације није започет због чега је у марту 2014. потписан још један споразум о изменама и допунама којим је, између осталог, прецизно дефинисан рок за приватизацију банке, али и рок за активирање „пут опције“.
За смањење цене банке, поред државе, одговорни и страни акционари
Споразумима са државом Србијом, ЕБРД и други страни акционари практично су избегли сав инвестициони ризик. Ипак, с обзиром на економску кризу и спуштање вредности банке, зарада коју ће остварити је свакако мања од очекиване.
Поред државе, одговорност за то сносе и страни акционари, пре свега ЕБРД, јер су са власништвом у банци добили и управљачка и контролна овлашћења. Упркос међународним стандардима ефикасног и транспарентног пословања којима се ове институције воде, дозволили су озбиљне пропусте у кредитној политици што је откривено 2014. године када је јавност сазнала да је сваки пети кредит у овој банци био ненаплатив.
Лоше управљање кредитним ризицима, односно њихово олако давање приватним фирмама, уздрмало је репутацију Kомерцијалне банке, али утицало и на књиговодствену вредност.
Последњих година банка се опоравља, а у 2018. години је остварила најбољи пословни резултат у последњих 10 година са профитом од више од 70 милиона евра.
Због стратешког значаја ове банке за државу и њену контролу над банкарским тржиштем и финансијске стабилности, као и због штетних уговора са страним акционарима, поставља се питање оправданости продаје Kомерцијалне банке.
Ипак, представници власти од приватизације не одустају јер је то, како је јуче у Скупштини рекао Синиша Мали, „део реформског процеса“ који се спроводи у сарадњи са ММФ-ом. Продајом Kомерцијалне банке држава ће практично изаћи из банкарског сектора, оставши само са Поштанском штедионицом која држи пет одсто тржишта.
инсајдер.нет
