Поштовано Уредништво „Борбе за веру“, помаже Бог!

Шаљемо Вам на увид интервју који је дао инспектор за Православну веронауку господин Пасхалис Архимандритис за римо-католичке новине у Линцу (овде:).

На питање новинара „из којих Цркава долазе ученици који похађају Православну веронауку у Горњој Аустрији“ инспекор не пропушта прилику (иако то није питан!) да истакне да се законски Православна веронаука назива „грчка-оријентална православна веронаука“. Тек онда одовора на питање рекавши да је то „настава за следеће“, како лукаво смишљено каже, „по азбучном реду: бугарску-, грузијску-, грчку-, румунску-, руску-, српску групу Православних хришћана“.

Наглашавамо „лукаво смишљено“ јер господин инспектор Архимандритис користи азбучни ред у набрајању и тиме најбројнију групу ученика Православне веронауке ставља на крај. А да притом не пропушта да нагласи да се сви називају „грчко-оријентална Православна веронаука“. У наставку, типично фанариотски, форсира (за своју личну употребу!) васељнскост рекавши да: …“Православни виде себе као једну Цркву. Одатле се не говори о „Црквама“ него о једној „Православној Цркви“. Потпуно исправно речено, рекао би свако од нас, драга браћо и сестре!
Нажалост у свакодневном животу Православних хришћана у Аустрији унутар црквена стварност је потпуно другачија и далеко је од братољубља на које нас Свети Апостол Павле позива у његовој посланици Рмљанима где каже: „Чашћу чините једни друге већим од себе“.

Господин инспектор наглашава, додали бисмо и рачуна у фанариотску корист, да су „ученици, који су често само преко родбине спојени, носиоци своје посебне културе и сматрају себе у трећој или четвртој генерацији Аустријанцима“. Г. Архимандритис додаје да: „Међусобана размена чини васељенску димензију Православља видљивом и појачава осећај да будеш члан једне светске заједнице“- под чврстом екуменско-унијатско- јеретичком влашћу самопроглашеног „источног папе“ Вартоломеја, додајемо ми!!!

Све ово само поткрепљује, на „Борби за веру“ свој Светосавској браћи, више пута изношене чињенице о (од СПЦ-е) низ воду пуштеном верном народу Српском у расејању.

Сву своју наду полажемо само на Милостивог Господа и Њему Јединоме се молимо да нас избави од непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и невидљивих!