Агенција за енергетику дала је сагласност за повећање цене струје од првог септембра, а најављено је поскупљење од 6,5 одсто, односно 8,3 са ПДВ-ом и акцизом. Међутим, само дан након доношења ове одлуке, Влада Србије је одлучила да повећа накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, односно оних који струју производе из обновљивих извора, и то са 0,437 на 0,801 динар по киловатчасу. Ову накнаду грађани Србије годинама плаћају, како би се субвенционисали послови повлашћених. Међу њима је и кум Александра Вучића, Никола Петровић.n
Ова накнада у Србији је уведена 2013. године, и то како би се обезбедила средства за подстицање производње обновљиве енергије у ветропарковима, мини хидорелектранама, биогасним и соларним електранама.
Како објашњава стручњак за енергетску политику Миодраг Капор, ови подстицаји исплаћују се у виду фид-ин тарифа, што значи да је повлашћеним произвођачима држава одобрила субвенције, које плаћа сваки грађанин кроз рачун за струју. Иначе, ове тарифе исплаћују се на месечном нивоу.
Ово је трећи пут да се накнада за подстицај повлашћених произвођача повећава. До првог поскупљења дошло је две године након њеног увођења, 2015, када је са 0,081 динар повећана на 0,093 динара по киловатчасу.
Неколико година касније, 2021, цена је повећана на 0,437 динара, да би јуче цена ове накнаде дошла на ниво од 0,801 динара по киловатчасу утрошене струје месечно.
Коме иде новац од наших рачуна?
Корисник субвенција може бити свако предузеће које се бави производњом електричне енергије из обновљивих извора, дакле власник ветропарка, биогасне, соларне или мини хидроелектране. Ипак, једно име се посебно издваја.
Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића и бивши директор предузећа „Електромреже Србије“, током 2021. године се, према подацима ЦИНС-а, доводио у везу са девет малих хидроелектрана које су у његовом власништву, а које су добиле око 3,1 милион евра.
Већи део тих малих хидроелектрана налази се у власништву фирме „Ецо Енерго Гроуп“, која је 2010. године постала први повлашћени произвођач струје у Србији, а чији је Петровић сувласник.
2020. године добио је од државе горово 1,9 милиона евра за струју произведену у мини хидроелектранама, а компаније повезане са њим заправо су годинама уназад добијале милионске износе новца за „чисту струју“.
Те 2020. године, Електропривреда Србије је за струју произведену у малим хидроелектранам доделила око 21 и по милиона евра.
Иначе, овај новац био је раздељен на 120 мини хидроелектрана, а како је и било очекивано, највећи износ отишао је фирмама у власништву ЕПС-а – више од 2,8 милиона евра.
И годину дана раније, 2019, Петровићевим компанијама било је исплаћено 2,3 милиона евра. 2018. године компаније су добиле 3,1, а 2017. 2,9 милиона евра.
У периоду од 2013. до 2016. године мале хидроелектране од државе су добиле више од пет милијарди динара, односно више од 41,6 милиона евра, од чега је нешто мање од 14 милиона евра отишло Дринско-Лимским електранама које су у власништву државе, док је више од 7,2 милиона исплаћено фирмама Петровића и његових пословних партнера.
Субвенције за одабране пословне партнере
Људи са којима Петровић сарађује већ су познати јавности. Драгана Клисуру, власника компаније „Хидро-тан“, а уједно и мале хидроелектране „Рековић“, пре нешто више од годину дана Мариника Тепић је „оптужила“ да је због ове електране имање Мирка Ружића потпуно уништено.
Петровићеви пословни партнери су и Ненад Ковач звани Неша Роминг, власник „Техноманије“, фирме „Роминг“ која се наводно бави инсталирањем камера за МУП и бројних других компанија, као и Вера Ристић, мајка Јелене Ђоковић, супруге Новака Ђоковића.
Које мале хидроелектране су највише профтирале?
Од свих мини хидроелектрана које су доведене у везу са Петровићем, највише новца је исплаћено за МХЕ Жупањ – око 422.000 евра, док је за струју у производњи МХЕ Доње Гаре 1 исплаћено најмање – око 23.000 евра, открио је ЦИНС.
Данас се у везу са Петровићем доводи десет електрана.
Осам МХЕ се налази у општини Црна Трава – Тегошница, Горње Гаре 1 и 2 и Доње Гаре 1, 2 и 3 на реци Власини, а у близини, на њеним притокама, Ливађе и Јабуковик. Подно Копаоника на реци Јошаници, смештена је још једна мала хидроелектрана – Жупањ.
Нове цене не значе и веће субвенције
Како је објаснио економиста Горан Радосављевић, ново поскупљење не значи да ће се и износи субвенција за произвођаче повећати.
„ЕПС овим поскупљењем затвара сопствене рупе у буџету. Стога се висина субвенција неће мењати овом уредбом, она се одређује потпуно другачијом методологијом“, каже Радосављевић.
У сваком случају, са поскупљењем или без њега, грађани годинама субвенционишу послове повлашћених, међу којима је и Вучићев кум.
„Ово је посао за ЕПС, не за приватнике“
Економиста и председник Ресорног одбора за привреду и финансије Странке слободе и правде Душан Никезић каже за „Нову“ да је ЕПС тај који треба да гради погоне за производњу електричне енергије из обновљивих извора, а не странци или домаћи предузетници.
„ЕПС треба да буде носилац развоја обновљивих извора, на пример ветрогенератора или соларних електрана, потпуно је погрешно то што се ово предузеће тиме не бави“, каже Никезић.
Према његовим речима, ЕПС губи огромне количине новца, које кроз рачуне плаћају грађани, а до тога није морало да дође.
Како објашњава, приватници који се баве производњом струје и обновљивих извора, свега 20 одсто пословања финансирају из сопствених средстава, а 80 одсто из кредита.
„То је исто могла да уради и држава. Ако је проблем што се у ЕПС-у нико не бави обновљивим изворима енергије, онда се запосле нови људи, стручњаци у тој области, без потребе да се тиме баве приватници“, закључио је Никезић.
