Такозвани “Гуленов коридор” који се протеже трасом БИХ-Санџак-Косово-Црна Гора-Македонија-Албанија, веома је умрежен, а два главна стуба су му на Косову и у Сарајеву. Што се тиче Србије, Гуленово деловање најбоље упориште има у СДА Санџак, тврди стручњак за безбедност Џевад Галијашевић, преноси Спутњик.
Србија ће у наредном периоду морати да се позабави деловањем Фетулаха Гулена, најљућег непријатеља председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Вођа организације ФЕТО наводно има своје пипке и у Србији.
Гуленова ФЕТО организација делује на целом Балкану углавном преко образовних установа и хуманитарних мисија, па јој је веома тешко ући у траг. Чак и кад их “лоцирају”, тешко је доказати директну повезаност са Гуленом. Ако се и то утврди, на сцену ступају, махом, мање америчке фирме које “откупљују” Гуленове школе, па са тим новцем настављају даље да раде.
У Србији, према незваничним подацима, постоји укупно шест образовних и хуманитарних установа које се доводе у везу са Гуленом. Две такве, једна основна школа и едукативни центар, налазе се у строгом центру Београда. Они нису желели да коментаришу своју везу са Гуленом, али су и запретили тужбом ако им се име помене у том контексту.
Џевад Галијашевић каже да остатак “гулениста у Србији” делује преко две струје, СДА из Санџака и преко “раздора” који постоји у Исламској заједници Србије. Са те стране, додаје он, Србији ће због законских оквира за мањине, али и других закона, бити веома тешко да изађе на крај са тим.
Гулен, који има надимак “исламски Сорош”, има и покрет “Хизмет” који је јак у Босни, а сарађује и са косовским покретом “Мехмет Акиф”, са којим је, како пишу косовски медији, близак Аљбин Курти. У том контексту се доводи Куртијев недавни одлазак у Босну и сусрет са Бакиром Изетбеговићем, као и одлазак на гроб Алији Изетбеговићу.
Спутник