Кредити индексирани у швајцарским францима, на које је сама Швајцарска национална банка упозорила још 2000. године, који су широм Европе „завили у црно“ милионе грађана су у већини земаља стављени ван снаге одлуком судова или применом закона, којима је терет штете пренет на банке и државе. Иако је Аустрија још 2008. године, прва забранила овакав вид кредитирања грађана третирајући га монетарном шпекулацијом, у Србији је тек прошле године дошло до позитивног помака реакцијом Републичког јавног Тужилаштва и судова.
Зашто су требале године државним органима Србије или боље рећи појединцима, задуженим да брину о правном поретку државе и интересу грађана, да закључе да је овакав правни посао (кредит) неправичан и неодржив. Ако нису умели да тумаче домаће прописе о заштити јавног интереса или боље речено заштити својих грађана, могли су да виде како је то решавала цела Европа, још од 2008. године.
Како год, јасно је да постоје два одговора: или је у питању некомпетентност одговорних лица, почевши од НБС, или једноставно то нико није хтео да уради. Шта се у међувремену десило? Реакција Тужилаштва о заштити јавног интереса, после толико година ћутања Владе и става НБС да су кредити приватна ствар грађана, није за похвалу већ представља само добар маркетинг. Наиме, пошто су све европске државе листом стале на страну грађана у овом спору, било је јасно да Србија као потенцијални члан ЕУ не може бити изузетак у правном поретку Уније, те је било крајње време да држава заузме позицију добитника, знајући каква је европска судска пракса, коју су очигледно прихватили и судови у Србији.
Све до прошле године, 20 хиљада корисника ових кредита или боље рећи више од 60 хиљада наших суграђана (чланови породица) није имало никакву помоћ, осим од удружења, попут “Ефективе” или Центра за заштиту корисника банкарских услуга “ЦХФ Србија”. Нису помагала ни логоровања испред зграде Владе Србије, ни молбе Народној банци Србије да, кроз регулативе, утиче на пословне банке, а у међувремену, њихове рате су незадрживо расле, после сваког скока франка. Тако су грађани доведени у потпуно незавидну ситуацију да су годинама отплаћивали кредит, а да је износ остатка дуга већи него иницијална сума, који су добили кад им је зајам одобрен.
Кредити у “швајцарцима” у Европи забрањени још 2008. године
Према подацима Центра за заштиту корисника банкарских услуга “ЦХФ Србија”, државе у Европи су кренуле у заштиту права својих грађана, прво кроз доношење судских пресуда у њихову корист у споровима са банкама, а потом и доношењем закона, којим се такви кредити проглашавају нелегалним, што је убрзало излазак из зачараног круга задужености без краја. Успешно решавање проблема “швајцараца” почело је још 2010. године када су одлуком Врховног суда Ирске, кредити индексирани у страној валути проглашени нелегалним, са образложењем да уносе несигурност у финансијски систем, а та земља је постала прва у Европи која је законски решила питање, које је оптерећивало велики број грађана.
Три године касније Врховни суд Аустрије је донео пресуду да, ако клијент није добро информисан о ризицима – валутна клаузула је ништавна. Суд је навео да је банка кориснике кредита тиме увела на шпекулативно финансијско тржиште без њихове жеље и знања и противно њиховим интересима. Ту су примењени принципи потрошачког права, као и правило, које је успоставила Директива ЕУ 93-13, који подразумевају да је валутна клаузула ништавна ако корисник кредита није адекватно информисан о последицама уговарања ове клаузуле и ако је дошло до нарушене једнакости давања. Иначе, Аустрија је још 2006. године наложила банкама да у писаној форми упознају клијенте са валутним ризиком, где је индексиран кредит назван “посебним обликом монетарне шпекулације”. Током 2008. године, Аустрија је забранила кредите у швајцарским францима физичким лицима, која не примају приходе у тој валути.
Мађарска је прва земља где је проблем “швајцараца” решен конверзијом у домаћу валуту. Након одлуке Врховног суда, који је заузео став да су праксе банака када је реч о кредитима у страним валутама, биле неправедне, донет је Закон о конверзији. Кредити у францима и еврима су конвертовани у кредите у форинтама по фиксном курсу испод тржишне вредности, а то се односило на кредите у укупном износу од 10 милијарди евра. Централна банка издвојила је три милијарде евра из резерви ради подршке банкама, тако да је терет распоређен на државу и пословне банке. Само у “Ерсте банци” је 2011. године сума кредита у швајцарској валути била четири и по пута већа него у Србији, а у целој земљи, односно у свим банкама, 18 пута већа. Тада је у Мађарској било између 60 и 70 одсто кредита у “швајцарцима”, док је тренутно изложеност мађарских грађана у страној валути мања од два милиона евра.
Судови широм Европе стали на страну оштећених грађана
У Пољској, која има око 39 милиона становника, проблем са “швајцарцима” има око 700.000 грађана. Судови су у више стотина случајева одлучили у корист грађана и наредили ново израчунање камата. Недавно су отишли и корак даље и донели пресуду: уместо поправљања појединих тачака, читави кредитни уговори проглашени су ништавним, а у пресуди се каже да мора да се врати само новац исплаћен у злотима и то без камата. Сваки четврти хипотекарни кредит у Пољској тренутно је у швајцарским францима – само је у Аустрији више таквих кредита. С обзиром на то да је укупна вредност тих кредита око 34 милијарде евра, то би банке могло скупо да кошта.
Парламент у Румунији је у октобру 2016. године прихватио Закон о конверзији кредита са валутном клаузулом ЦХФ у кредите без валутне клаузуле у домаћу валуту – леј, по курсу на дан узимања кредита. Предлогу закона претходиле су бројне пресуде у којима је суд налагао да се плаћање врши по курсу на дан узимања кредита, дакле, стављањем валутне клаузуле ван снаге. Томе су се успротивиле банке, према чијим подацима, примена тог закона банке би коштала око 560 милиона евра или 0,6 одсто вредности банкарске активе.
Такође, одлуком судских органа у Грчкој, Шпанији и Италији овакви кредити су стављени ван снаге.
Хрватска донела закон о конверзији дуга на терет банака
У Хрватској има око 60 хиљада корисника кредита у “швајцарцима”, а чвор је почео да се размотава 2013. године, када је донета пресуда по колективној тужби, којом је валутна клаузула у швајцарском франку укинута као неправична и непоштена. Том пресудом наложено је банкама да у року од 60 дана склопе са корисницима кредита анекс уговора тако да главница буде изражена у домаћој валути – кунама, по курсу на дан уговора, са каматом која је фиксна, почетна. Пресуда је касније у том делу укинута, јер су Виши Трговачки суд и Врховни суд стали на становиште да је валутна клаузула била јасна. Међутим, крајем 2016. године, Уставни суд је вратио на преиспитивање поштености валутне клаузуле Врховном суду. Као привремено решење, Хрватска је одмах након значајног међувалутног поремећаја између евра и швајцарског франка током јануара 2015. године, донела одлуку о замрзавању курса, а потом и Закон о конверзији. Њиме је предвиђено да кредити из франака буду конвертовани у евре и то о трошку банака. На основу таквог закона, дужници су заостале рате, уместо у францима, исплаћивали у еврима, што је банке коштало око милијарду евра.
И поред чињенице да се још од 2000. године знало да су кредити у “швајцарцима” високоризичан и шпекулативан производ, они су понуђени црногорским грађанима 2007. године када је курс швајцарског франка био на историјском минимуму. У Централној банци Црне Горе, ове кредите су оценили као пожељан производ, са добром каматном стопом за грађане. Одобрено је 762 кредита у укупном износу од око 130 милиона евра. Држава је тек 2016. помогла грађанима усвајањем измена Закона о конверзији кредита у францима у евре, који подразумева и фиксну каматну стопу од 8,2 одсто на годишњем нивоу.
