* Неки већ сасвим озбиљно објашњавају разочаранима да Милер није супермен, никакав Бетмен или Спаситељ, чак ни Хари Потер. А The Boston Globe је својим читаоцима посаветовао да се окрену јоги, медитацији и акупунктури – да би се ослободили стреса који је код њих изазвао Милеров извештај
* Трампови опоненти ипак још нису изгубили наду да ће у Милеровом извештају наћи нешто за шта ћер моги да се `закаче`. Зато сада и инститирају да се објави у целини
* Нема сумње, ако у извештају не нађу ништа употребљиво – Милера ће разапети и кренуће процес претварања дојучерашњег суперхероја у супернегативца који је главни кривац што неће бити ништа од Великог сна о импичменту
_____________________________________________________________________
Пише: Владимир КОРНИЛОВ
ДЕБАКЛ суперхероја — овако се може окарактерисати реакција знатног дела америчке елите на окончање „руске истраге“ специјалног прокурора Роберта Милера. Није ни чудо.
Њега су присталице Демократске партије САД себи представљале као чаробњака који ће једним потезом свог чаробног штапића срушити са власти омраженог шефа државе, а испоставило се да је Милер – обичан смртник. Чак није искључено да ће се оборени титан ускоро претворити у супернгативца који је упропастио чудесну могућност.
Током 675 дана Милерове истраге, демократе и безмало сви главни амерички медији непрекидно су јавности указивали колико је Милерова истрага важна. Зато су после сваког Трамповог твита о „лову на вештице“ дизали дреку: „руке даље од Милера!“. А Трамп је „лов на вештице“ за време Милерове истраге поменуо више од 170 пута.
И демократе и њима наклоњени медији су неуморно понављали: Чудо је неизбежно, специјални прокурор ће све поставити на место.
Само, како се ближио крај Милерове истраге- магија је почела да се расплињује. Још нико није знао резултате скупе безмало двогодишње истраге (Трамп је навео да је коштала 40 милиона долара), а демократе и мејнстрим медији су почели унапред да упозоравају своју публику да резултати Милерове истраге „неће ништа значити“.
Већ је написано: „Председник Трамп је најбољи пријатељ руског председника Путина… Ма шта буде објавио, Милер тешко да ће променити мишљење многих“.
Популарни водитељ сатиричног шоу програма Бил Мар овако је окарактерисао држање типичног демократе: „Мени Милеров извештај уопште није потребан да бих знао да је он (Трамп) издајник. Имам телевизор“.
У магазину The New Yorker појавио се текст под насловом „Како је Милеров извештај све исправио“ и понудио ову слику: тигрови су се ослободили из кавеза и спремили да поједу једног сарадника зоолошког врта, али су видели копију Милеровог извештаја и одустали јер су схватили да ће надаље све бити другачије“.
Неки већ сасвим озбиљно објашњавају разочаранима да Милер није супермен, никакав Бетмен или Спаситељ, чак ни Хари Потер.
The Boston Globe је својим читаоцима посаветовао да се окрену јоги, медитацији и акупунктури – да би се ослободили стреса који је код њих изазвао Милеров извештај.
Није никакво изненађење што су анкете одмах показале пад нивоа одобравања рада прокурора Милера. Пре годину и по имао је подршку 30 одсто анкетираних, а већ у фебруару само 17 одсто.
С обзиром да је Милер утврдио да ни Трамп ни његови сарадници нису имали везе са Русијом – не треба сумњати да ће Милеров рејтинг ускоро бити `у минусу`.
The New York Times, који је био један од мотора хајке на Трампа, сада тврди да бираче Демократске партије уопште не интересује Рашагејт јер га нико од оних који се већ кандидују за председника САДФ и не помиње.
Трампови опоненти ипак још нису изгубили наду да ће у Милеровом извештају наћи нешто за шта ћер моги да се `закаче`. Зато сада и инститирају да се извештај објави у целини.
Нема сумње, ако у извештају не нађу ништа употребљиво – Милера ће разапети и кренуће процес претварања дојучерашњег суперхероја у супернегативца који је главни кривац што неће бити ништа од Великог сна о импичменту.
Представници Демократске партије затражиће да Милер јавно да исказ о свему што је и како је радио. У томе могу доћи чак и до захтева да се истрага отвори и против самог Милера.
То би обрадовало Пола Манафорта којег је Милер отпремио у затвор.
Реакција америчке елите и медија који је опслужују само потврђује да је Рашагејт од самог почетка био чисто политички акт и да му и није био циљ да се дође до истине.
Трампови противници су сами себе сатерали у ступицу и сада очајнички покушавају да из ње изађу, успут смишљајући опрадање за крах својих оптужби. Само, то им слабо полази за руком.
Факти
