Поштовани,
Шаљем део моје преписке са председиницом владе, Аном Брнабић, из којег (дела) можете видети мој основни проблем и немоћ наше владе да се макне из “уплело се к’о пиле у кућину”…
Октобра 2017. године, добио сам одговор из кабинета Владе “да смо предметни допис проследили Министарству за рад, запошлљавање, борачка и социјана питања, на даљу надлежност”. И тиме, не контролишући своје Министарство и његов рад на задатом задатку, и не уплићћући се у своје послове, показују у ствари своју неспособност и игноранцију својих законских обавеза. Још ће ме, као сретно ошану овцу, и убедити да смо ми ту због њих, а не они због нас, и да се покајемо и скрушено погнемо главе, и молимо за опрост што смо им само на сметњи ка (њиховој) светлиојј будућности….
А ове године (тек!) добих и одговор одговорног министарства у којем нема ни помена о мом проблему, нити помена моје маленкости – као да сам невидлив, и гледајући кроз мене као кроз неко прозорско стакло, тамо, негде у даљину, у светлу будућнос која нас чека за годину, две, одржали су мени, ординарнаром незналици, већ напамет научену лекцију, као да се ником и не обраћају – “да је “привремено” умањење пензија било неопходно за одржвање стабилне…. БЛА БЛА БЛА…. ”
Нажалост, нисам сачувао тај тако важан и дубоко садржајан, историјски одговор надлежног министарства који тако одлучно и “једино у савременој историји” по угледу на Јединог овека који (како кажу, ја се ограђујем) и дању и ноћу брине и ради за добробит свих нас (неки кажу – цара којем се нико на усуђује да узвикне – ЦАР ЈЕ ГО! А ја немам став о томе.), тако важног министарства које је овалашћено да помера границе нашег слепила у магле далеких хоризоната.
Био бих вам бескрајно захвалан да макар ви схватите мој проблем и а проблем свих нас, инвалида са туђом негом и помоћи, који смо загазили у осму деценију, и којима је сваки дан полклоњен дан, од којих већина неће ни дочекати крај ове завзламе “привремено умањених пензија”, а убеђен сам да нас, оваквог профила, нема баш много, и да то не би био никакав проблем са државним буџетом.
Спреман сам и на разговор, па и интервју за вашу телевизију, са велкиким етузијазмом и поврењем у вас – било да ме доведу код вас, или да ви дођете код мене.
С великим поштовањем,
мр Раде Кокић,
потпуковник авијације у пензији
================================================================
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,ПРЕДСЕДИНИЦИ ВЛАДЕ, Ани Брнабић
Поштована,
имам само једно питање за Вас:
– ЗБОГ ЧЕГА САМ ЈА, КАО ИНВАЛИД ВИСОКЕ ИНВАЛИДНОСТ СА ТУЂОМ НЕГОМ И ПОМОћИ И СТАЛНИМ ПРАТИОЦЕМ – ТРАЈНО(!), (решење РЕПУБЛчКОГ ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ФИЛИЈАЛА за град БЕОГРАД, број 182.4.1-3380/12.од 25.06.2012), ЗБОГ ЧЕГА САМ У ДУБОКОЈ СТАРОСТИ И ИНВАЛИД СА ВИСОКИМ ИНВАЛИДИТЕТОМ. ПГОГОЂЕН МНОГО ВИШЕ ОД ДРУГИХ ПЕЗИОНЕРА,”ПРИВРЕМЕНИМ” УМАЊЕЊЕМ ПЕНЗИЈЕ?
Сума која ми се већ више од три године уредно одузима од пензије,за мене је врло значајна, и прилично ми умањује подношење мог крхког стања, као и основне услове за живот, као инвалида у поодмаклим старосном годинама. Мало је рећи да ме такав однос, то НЕСЕЛЕКТИВНО УМАЊА ПЕНЗИЈЕ, веома погађа и чкк и вређа!
У осмој сам деценији живота и сумњам да ћу дочекати да ми се део одузете пензије врати, да што лакше поднесем моје укупно тешко стање.
Верујем да схватате да сасвим НЕСЕЛЕКТИВНО УМАЊЕЊЕ ПОШТЕНО ЗАРАЂЕНЕ ПЕНЗИЈЕ, мене, због великих година и тешке инвалидности, погађа виие од осталих.
Молим вас да са Вашим сарадницима најозбиљније размотрите овај проблем, да ми олакшате дане болести у дубокој страости тиме што би ми се вратио одузети део пензије са свим припадајућим повишицана, јер то су до сада ћисте повишице, како каже председник државе, Александар Вучић, а нигде никад није рекао да је то враћње дуга пезионерима. Па да је и враћање дуга, нама, малом проценту оваквог профила, то је само додавање соли на рану.
Најлепше Вас молим да размотрите моју тешку ситуацију и да ми одговорите и дате ми наду у позитивно решење. Унапред захвалан.
С поштовањем,
мр Раде Коки,
потпуковник у пензији
Србија данас
