Највише развијали тајкуне и фирме у стечају
Београд – Фонд за развој, институција основана ради финансирања развојних пројеката, нарочито у сиромашним крајевима Србије, од демократских промена па све до данас служио је превасходно као инструмент расподеле јавног новца приватним пријатељима – углавном политичким, затим за куповину социјалног мира сипањем новца у државна предузећа за која се знало да су пропала и да добијена средства никад неће вратити, а повремено и за директну политичку промоцију финансирањем популарних пројеката, чији резултати баш никад нису контролисани, као што је случај са старт-ап кредитима.
Анализа недавно обелодањене документације о раду Фонда, показује поражавајући степен неодговорности челника ове институције у расподели новца српских пореских обвезника, и то невезано за то ко је у ком моменту био на власти.
Тако је, када се све сабере, предузећима у власништву Мирослава Мишковића Фонд укупно одобрио чак 1,2 милијарде динара кредита.
Фармакому у власништву Мирослава Богићевића дато је 731 милион динара,
АБС Минел трансформаторима 709 милиона,
Руднап групи Војина Лазаревића 508 милиона,
ФМП-у Небојше Човића 535 милиона,
Интеркомерцу (СПС) је дато 359 милиона,
МК Комерцу у власништву Миодрага Костића 300 милиона,
Ју поинту Зорана Дракулића 280 милиона,
Пецонијевом Рубину 200 милиона,
Пинк телевизија од Фонда за развој добила 190 милиона динара.
Банини, фирма која је положила хипотеку и узела кредит од 168 милиона динара средином 2008. године. Нешто више од 125 милиона динара је доспело за наплату, а остатак још није.
Трговинско предузеће Галеб Гроуп из Шапца 2009. је пословало са приходом од 2,4 милијарде динара и без губитака, да би после добијања кредита од 351 милион, до 2012. достигло губитак од 140 милиона динара, а број запослених се са 360 смањио на 170.
Међу предузећима којима је паре позајмио Фонд за развој налазе се Јавор ПДС, РТБ Бор, Застава аутомобили, ФГП Рекорд Раковица, Мачкатица, Индустрија машина и трактора, Прва искра холдинг у реструктурирању, Јанко Лисјак, ТИГ Индустрија текстила, Индустрија мотора Раковица, Мајевица, ГОША холдинг корпорација и други.
Током периода Владе Војислава Коштунице (и ДС) највећи појединачни кредит Фонд је у априлу 2007. године одобрио Фармакому – чак 447,4 милиона динара, од чега је 442 милиона доспело за наплату. Исте године, у новембру, Фонд одобрава нових 115,4 милиона динара кредита Фармакому, овог пута фабрици акумулатора која послује у оквиру тог система. Према подацима Фонда, ниједан део овог кредита до сада није доспео на наплату. Фармаком је за оба кредита положио хипотеку као обезбеђење.
Будући да је новац Фонда за развој намењен помагању неразвијених подручја и да су ниске камате ове институције предвиђене за оне фирме које тешко могу да добију кредит банке, а имају потенцијал за развој, поставља се питање како су се сви горенаведени тајкуни квалификовали за добијање ових јефтиних кредита. То је питање на које још нико није дао одговор.
Фонд, међутим, држави није штетио само тиме што је новац давао тајкунима блиским власти, већ и тиме што је огроман број кредита одобравао без икаквог обезбеђења, прихватајући само меницу својих дужника, што је исто као да су зајмове давали на часну реч.
Резултати су катастрофални. Фонд је тако од 2000. године одобрио чак 897 кредита, само са меницом као обезбеђењем и 4.112 кредита са соло меницом (за кредите који су одобравани физичким лицима). Хипотеком је обезбеђено мање од половине одобрених зајмова – њих 4.062. Само 470 кредита одобрено је уз најквалитетније обезбеђење – гаранцију банке.
А ОНДА ШЛАГ НА ТОРТИ:
Да ли протекција за кредите Фонда за развој почиње у владиним одборима?
Главни кривац за лоше функционисање Фонда за развој, према мишљењу Велимира Илића, министра грађевинарства, јесу политичке инвестиције. Он је гостујући јуче у јутарњем програму телевизије Пинк, објаснио да је Верица Калановић, претходна председница Управног одбора Фонда истовремено била и председница Одбора за привреду и финансије Владе Србије тако да је она и предлагала и одобравала пројекте који ће добити повољне кредите. Да би кредит био одобрен њега треба да предложи поменути одбор, потом да добије сагласност владе и на крају иде на одобравање Фонду. Калановићева је у то време била и министарка за регионални развој и потпредседница УРС-а.
– Туристички центар Врњачка Бања поднео је захтев за кредит за изградњу аква парка, али је политички одлучено да се он гради у Трстенику – навео је Илић.
Ово ће Динкићу доћи главе као и СИЕПА, а не НШ…
Сад је јасно одакле УРС-у паре за предизборне кампања!
Фонд за развој Републике Србије
Чланови Управног одбора:
проф. др Зорана Михајловић – министарка, Министарство енергетике, развоја и животне средине
Лазар Крстић – министар, Министарство финансија
Саша Радуловић – министар, Министарство привреде
Александар Антић – министар, Министарство саобраћаја
др Јован Кркобабић – потпредседник Владе и министар, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике
мр Велимир Илић – министар, Министарство грађевинарства и урбанизма
проф. др Драган Гламочић – министар, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Сулејман Угљанин- министар, Влада Републике Србије
Татјана Матић – државни секретар, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
Дејан Поповић – државни секретар, Министарство енергетике, развоја и животне средине
Председник
ИГОР МИРОВИЋ – министар,
Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе
labus je istrenirao.
http://www.istinomer.rs/izjava/struje-je-ce-biti-jeftinija-za-20-odsto/
da li se stidis kad se pogledas u ogledalo
Oni uništavaju i oni će uništiti Srbiju.
picasion.com 20Wtv
jebiga podelise na Tri dela, A sve Troje na Kolac ko Sulejman