То је једноставно несхватљиво! Ово је прва помисао сваког Нишлије и Пироћанца, па и било ког другог човека, на то да две хидроелектране контролишу ток Нишаве и, како кажу ретки мештани села око Беле Паланке, прете да угрозе екосистем целог тока ове реке од Беле Паланке, преко Ниша, до ушћа у Јужну Мораву.
Фирма „ПоwерГен“ д.о.о. Београд изградила је пре три године хидроелектрану „Вргудинац“, док је прошле године београдска фирма „Мамс Енергy“ пустила у рад постројење „Црвени брег“. Заједничке тачке ове две фирме су Жарко Зечевић, некадашњи челник ФK Партизан, који се појављује као сувласник „ПоwерГена“, док је његова ћерка, према подацима Агенције за привредне регистре, Миа Зечевић, законска заступница фирме „Мамс Енергy“. То само по себи не мора ништа да значи, али у Србији оставља простор јавности да помисли како је у питању нека мутна вода.
Викендаши се ишчуђују како је држава продала Нишаву. Сада, како кажу, власници преко брана пуштају воду колико њима одговара тако да је река на многим местима пресушила. Милан Шевић, један од викендаша чија је дедовина у Црвеном брегу, сликао је метар по метар, како он каже, еко-геноцида који се тамо одвија. Пусто је место око Црвеног брега на ком је хидроелектрана. Нема ни много викендаша. Оних који виде исушене делове Нишаве.
„Засад сам нашао једног власника парцеле од 30 ари коме је буквално отета имовина зато што је ’ПоwерГен’ скренуо у том делу Нишаву. Он их је тужио суду. Инвеститори су код Црвеног брега закрчили отпадом један планински поток и када дође зима, сва она вода има да оде ка ауто-путу према Софији. Нишава је буквално преграђена и они пуштају воду колико им треба за производњу струје коју продају држави, а зато Нишава постаје мртва река јер рибљи фонд полако нестаје. Према подацима АПР-а, иза фирме ’ПоwерГен’ д.о.о. Београд стоје инвеститори Жарко Зечевић, бивши функционер ФK Партизан, Стефан Бабовић, бивши фудбалер ФK Партизан, син бизнисмена Милије Бабовића и још двојица сувласника“, прича Шевић. У интернет претрази као власник се јавља и Александар Ћирјаковић, некадашњи председник Одбора за рударство Демократске странке.
Шевић подвлачи да је на помолу могућа природна катастрофа.
„То што ће полако нестајати риба неће бити велика мука у односу на то што, када се отопе снегови, бујица може да загади извориште Kрупац, одакле се снабдева водом више од 250.000 Нишлија. Такође, нестала је једна ада, целог острва у Нишави више нема. Уколико инвеститори не исправи наведене пропусте и не доведе у ред природу коју су девастирали, морамо на све могуће начине спречити даље деловање ове фирме и свих осталих који нам узимају Нишаву“, закључује Шевић.
Упорност да добијемо другу страну се исплатила. Јавио се мушкарац из „ПоwерГена“, који није хтео да одговори на наша питања већ је само рекао да две хидроцентрале немају исте власнике и да је ова фирма испоштовала све европске стандарде у тој области привреде.
„Свако ко каже нешто лоше о обе ХЕ и бранама не схвата колику корист ми производимо. Па, господине, када се градио ’Ђердап’, исто су се многи бунили, а онда се испоставило да има више користи а штете нимало“, рекао нам је један од анонимних извођача радова на обе хидроелектране.
Вероватно постоји нада да ће се неко из ове две фирме појавити у јавности како би одговорио на бројна питања, а дотле је јасно да је кантаутор Ђорђе Балашевић знао за овај случај, не би на ту тему написао само једну песму ‒ „Не ломите ми багрење“.
Пише: Марко Смиљковић, Београдски глас
