Београд – За систематско уништавање „Галенике“, бринуле су се све владајуће олигархије у последњих четврт века, почевши од режима Слободана Милошевића па све до садашњег режима Александра Вучића. Подсећања ради, у време два председничка мандата Бориса Тадића, цео државни врх (заједно са њим) био је задужен да блокира рад „Галенике“ како би немачки „Хемофарм“ сам добио посао извоза лекова у Либију, због дуга Србије према овој афричкој земљи.
И, све је то ова компанија издржала и преживела. Све осим Александра Вучића и његове мафије. Али, коначно, „Галеника“ је пала без скупштинске расправе, без поштеног надметања, са уговором који „срећног добитника“ ништа не обавезује. На тај начин, Србија је остала без своје фармацеутске индустрије и препуштена је вољи и интересима страних компанија.
Највећа српска фармацеутска компанија „Галеника“, продата је 3. новембра 2017. године, за скандалозно малу цифру од 16 милиона евра. Поређења ради, највећа хрватска фармацеутска компанија „Плива“, продата је за чак 2,2 милијарде долара!
Реална вредност „Галенике“ (која је у међувремену раубована и пљачкана) већа је најмање двадесет пута од оне за коју је продата. Подсећања ради, само у једној години (2012., у време доласка Вучића на власт), пословни приходи овог фармацеутског гиганта износили су 4,41 милијарду динара (39 милиона евра), а расходи 7,1 милијарду динара (62,83 милиона евра). У власништву Галенике су објекти површине 38.101 квадратни метар и земљиште од 366.591 квадрат. Дакле, само објекти и земљиште су вредни најмање четири пута више!
Званично, „Галенику“ је купила фирма „Елиус С.А.Р.Л.“ из Луксембурга, а судећи према доступним подацима, реч је о предузећу које припада великом бразилском произвођачу лекова ЕМС С.А, који је у власништву такође бразилске компаније „НЦ Партиципаçоес С.А.“, некада познате под именом „ЕМС Партиципаçоес С.А.“ чији је власник „Салтмонт Емпреендиментос е Партиципаçоес Лтда“. Ко стоји иза овог предузећа не зна чак ни амерички сајт „Блоомберг“ који има податке о свим власничким структурама за више од 10 милиона компанија из целог света.
Ни уговор који је потписан није јасан. Галеника је раније имала доминантан положај у Србији и морала је због тога да одржава позитивну листу лекова. У уговору који је у име Владе Србије потписао министар привреде Горан Кнежевић (за рачун купца, представник компаније “Елиус“ Хорхе Коста де Силва), нигде не пише да ће нови власник морати да производи минимум лекова који су неопходни српском тржишту. Уместо тога, Кнежевић се хвалио да ће „нови власник 93,73 одсто акција“, отворити око 2.500 нових радних места, те да је радницима „Галенике“ који хоће да оду из фирме, понуђено 400 евра по години стажа.
Како је текао процес овог „свечаног уручења“ поклона, какав нико на свету не даје од овим условима?
Најпре је надлежна комисија констатовала да је понуда бразилске компаније поднета „у складу са јавним позивом“ и да испуњава све прописане услове, те донела Одлуку којом предлаже Министарству привреде да Аелиус С.А.Р.Л. Луксембург прогласи купцем капитала.
Тако је Елиус (иначе, повезано лице компаније ЕМС С/А) постао једини учесник који је испунио све услове за учешће у процесу приватизације Галенике. Сада следује неколико „необавезних“ тачака из уговора који је потписан. Тако ће, пише тамо, купац „бити у обавези“ да, поред износа од 16 милиона евра на име купопродајне цене, уплати и износ од 25 милиона евра на име измирења обавеза према банкама, као и новац за запослене који се определе за добровољни социјални програм (таквих ће бити најмање, а бразилска компанија уопште не мора да брине за ту „обавезу“, јер са потписаним уговором има пуно власништво и слободу да ‘креира’ ту исплату како год хоће). Такође, купац је у обавези да у наредне две године на име обавезне инвестиције уложи око пет и по милиона евра у „Галенику“, као и да број запослених на неодређено време не спушта испод 900.
Све ово не представља ни десети део од стварне цене коју би поменута бразилска компанија морала да плати, да је „Галеника“ продата по цени која је реална.
Вучићева мафија очито ради на брзометној пљачки Србије и њене привреде. Режиму гори под ногама, новац им је хитно потребан, али, продати за 16 милиона „Галенику“ то може само велеиздајник или очајник. Све је почело кад је Вучић почетком септембра „хитно наложио“ Министарству привреде Србије и министру Горану Кнежевићу, да распише тендер за продају 93,7 одсто капитала фармацеутске компаније „Галеника“ по почетној цени од само једног евра! Вучић и ту хоће да имитира покојног Зорана Ђинђића, да врши „преокрете“, да преорава Србију и уништава све што је икада вредело. Наравно, све за рачун мало познатих или сасвим непознатих мешетара.
Да би за „публику“ све испало што лепше и безболније, Горан Кнежевић се обратио представнику бразилске компаније речима: „…Интерес Србије је да људи раде, примају плате и да се уплаћују порези и доприноси, а ваш је да проширите тржиште и убирате профит. Једни другима ћемо у томе помоћи!“
Власник компаније ЕМС С/А, Карлос Санчез, весео што је „Галенику“ добио тако рећи џабе, обећао је да су планови за „Галенику“ такви да се трансформише и постане веома важна за целу Југоисточну Европу: „…Желимо да имамо заиста успешну компанију, да наши запослени имају добре плате и да се у Србији даље развијамо…“
Ову реченицу, скоро на исти начин, изговорио је сваки „страни добитник“ који је загазио бесплатно у посед српске привреде, уз помоћ Вучићеве мафије. Тако је и друга велика државна фармацеутска компаније, „Здравље“ из Лесковца завршила у рукама странаца са нечасним намерама.
У питању је била 2001. година, а сву власт је држала тадашња влада ДОС-а. Потпуно непозната компанија Пхармацо ХФ нудила је за 68,63 одсто капитала „Здравља“ тачно милион евра, те да у петогодишњем периоду инвестира 12 милиона евра, а у социјални програм око 17 милиона евра, јер је „процењено“ да „Здравље“ има вишак од око 1.000 радника. Стручне службе су писмено обавестиле тадашњег генералног директора да је понуда – понижавајућа. Нико их није слушао. „Здравље“ је продато (поклоњено) по најгорем сценарију.
И нико није ни стигао да пита шта је или ко је Пхармацо? Испоставило се касније да је то друштво са ограниченом одговорношћу са седиштем на Исланду, чију главну подружницу представља Балканфарм Лтд из Бугарске са седиштем на Кипру. Може се рећи да је поклањање лесковачког „Здравља“ маргиналној фирми без новца и утицаја, једна је од најмрачнијих ставки у злочиначком билансу привредно-финансијског криминала бившег министра, још некажњеног Млађана Динкића.
Како се чува национална фармацеутска стратегија, показали су Словенци са својом компанијом „Крка“ из Новог Места, која је само у једној години повећала добит за 81,1 милиона евра. Невероватно звучи, али „Крка“ је највише производа извезла у средњеевропским државама, за 123,6 милиона евра, а раст продаје износи 22 одсто. Следи источна Европа са укупно 119,4 милиона евра вредном продајом и 17 процената раста. Ко може да купи овако моћну компанију која је израсла још у некадашњој југословенској држави? По свему судећи нико, јер је управа „Крке“ одбацила и евентуалну могућност преузимања од стране неке веће фармацеутске компаније, јер „постоји само неколико фармацеутских компанија у свету које би то могле финансијски извести“. Па, чак и кад би хтели, Словенци не би дали! Ниједна озбиљна кућа не продаје краву-хранитељку!
Колико је „добро“ пословати фармацеутским производима у Србији, говори и податак да је немачка фармацеутска група Штада, чији је део и компанија Хемофарм, прихватила је у априлу месецу 2017. године понуду два велика мултинационална инвестициона фонда за преузимање акција у вредности 5,3 милијарди евра. Мада се сумњало на руске фондове, испоставило се да су у питању англо-амерички инвестициони фондови.
Дакле, осам милиона грађана Србије представља одлично тржиште за стране екстрапрофитере у области фармације, а за домаћу компанију каква је до сада била „Галеника“, није било тржишта ван „картела“ у који је морала да се укључи. Није тешко закључити и зашто: већ деценијама на грбачи земунског гиганта јахале су све владајуће политичке гарнитуре. Највише Социјалистичка партија Србије, која је „Галенику“ сматрала својом личном имовином.
Случај београдског произвођача „Срболек“, такође је остао запамћен по бруталној пљачки. Наиме, кад је Одбор поверилаца „Срболека“ одлучио да прода ову некада моћну фирму за 2,3 милиона евра потпуно анонимном предузећу из Фоче (БиХ), само је управна зграда вредела скоро 6,5 милиона евра!
Реална вредност управне зграде је скоро 6,5 милиона евра, док је процењена тржишна вредност око 3,3 милиона евра. Да је српска фармацеутска индустрија уништена, говори и чињеница да је почетком 2016. у Београду „Алкалоид“ из Скопља (Македонија), отворио своје представништво. Само у прошлој години, „Алкалоид“ је остварио профит од 130 милиона евра!
Све ово говори да су се некадашње југословенске фабрике лекова на новим тржишним условима снашле, преживеле и остварују профит. Све осим „Галенике“ која је била најјача међу њима. Зашто? Због кога? Која држава и који народ би дозволио да национални фармацеутски гигант (попут „Бајера“ у Немачкој), овако бедно заврши зарад ситних бакшиша групе криминалаца на власти?
Због недозвољеног картелског споразума између седам највећих произвођача лекова и шест веледрогерија у Србији, грађани су за лекове, само у време док је министар здравља била Славица Ђукић Дејановић, годишње платили више од 200 милиона евра, него што би морали у нормалним околностима!
Главни криминални профитери у овом картелу били су велетрговци који су на продаји лекова зарађивали и до 40 одсто на разлици у цени! То је чак 15 одсто више од маржи које важе на здравим тржиштима, у које Србија не спада. У овом, законом забрањеном договору, произвођачи су практично били уцењени. Велетрговци су имали моћ јер су уместо домаћих лекова могли да купују увозне паралеле за те медикаменте. Купљене лекове велетрговине су потом препродавале. На тај начин су надуваване цене лекова, па су марже у велепродаји ишле и до 40 одсто.
Много раније, још у време режима Слободана Милошевића, зарађивало се тек 12 процената, а данас, у идеалним околностима, зарада не би требало да пређе 25 процената, и то знају сви познаваоци тржишта лекова. Годишња продаја неколико највећих произвођача у Србији у последњих пет година ишла је и изнад 40 милијарди динара, те није тешко израчунати да су веледрогерије зарађивале десетине милиона евра више него што би иначе зарађивале! Од тога је, разуме се, део отишао у џеп самозваној политичкој елити, која је нераскидиво повезана са фармацеутском мафијом.
Последице овог картелског споразума трају скоро једну деценију, а цену плаћају најсиромашнији грађани. У њему су се нашли произвођачи „Здравље Актавис“, компаније „Фарма Свис“, „Срболек“, „Славиамед“ и „Хабитфарм“, а на листи веледрогерија биле су „Велефарм“, „Фарманова велепродаја“, „Југохемија фармација“, те „Фармалогист, „Унихемком“ и „Ветфарм“. Картелу су се придружили „Хемофарм“ и „Галеника“.
Све до данашњих дана, мрежа фармацеутских екстрапрофитера делује, негде јавно, а негде потајно, иза зидова владиних агенција и министарстава. Све почиње и завршава се, старим добрим подмићивањем…
И. Милановић / Магазин Таблоид
