Катастрофалан исход Динкићевог “реструктуирања” друштвених предузећа довео је до тога да је од 186 друштвених предузећа заштићених од наплате потраживања њихових поверилаца (од 2003. до данас), после истека заштите, уместо продаје њих 101 отишло је у стечај, 34 имају трајну блокаду текућег рачуна, а само четири су приватизована – тврди истраживач Магазина Таблоид, економски експерт Миодраг К. Скулић. Динкићеве стратеге и сараднике удомио је у свом кабинету Александар Вучић
Уредбом о поступку и начину реструктуирања предузећа и других правних лица („Службени гласник Републике Србије”, број 1. из 2002. године, дана 20. Фебруара 2009. године Агенција за приватизацију донела је Одлуку о покретању поступка реструктуирања субјекта приватизације Друштвеног предузећа за производњу и промет аутоделова „21. октобар”, Крагујевац. Млађан Динкић, млади набеђени стручњак овом одлуком отпочео је примену свог „патента” на свом партијском терену. Реструктуирање, као Динкићев изум требало је да буде нека врста „кубанске” вакцине за од рака оболела српска друштвена предузећа, која ће након ове терапије, бити излечена од малигног финансијског оболења, и након тога изложена продаји, путем аукција и тендера.
На никаквом реструктуирању, од дана проглашења 186 друштвених предузећа обухваћених овом уредбом и њихова 102 зависна друштва, није рађено пуних дванаест година. Уместо тога, овим правним институтом повериоцима је одузето право на наплату њихових потраживања из имовине дужника, многи повериоци су због тога отишли у банкрот, а запослени покренули бројне спорове пред домаћим судовима и Европским судом, јер до својих личних примања нису могли доћи блокадом текућег рачуна дужника, обзиром да је поменутом уредбом дужник заштићен ко бели медвед.
Одговорност Млађана Динкића и других креатора овог правног института због нечињења никаквих мера реструктуирања, изузев доношења законског акта који је налагао да се приступи суштинском „лечењу” ових посрнулих друштвених гиганата, никад није покренута, већ, напротив, Млађан Динкић, постаје, заједно са Александром Влаховићем, водећи економиста Србије и главни економски саветник премијера Александра Вучића, инсталирајући свог шефа кабинета за Вучићевог шефа кабинета.
У време владавине Млађана Динкића Народном банком, финансијама, привредом и приватизацијом четири водеће београдске банке (Београдска банка, Беобанка, Југобанка, Инвестбанка), укључиво и Борску банку, уведене су у стечај по налогу иностраних ментора, о чему смо подробно писали, банкарски систем је инсталиран од иностраних банака, које данас имају 91 одсто укупног банкарског капитала у Србији, држава је презадужена, 91 ПИК односно АИК су растурени, тржишно прихватљиви индустријски погони продати странцима (три цементаре, фабрике лекова, шећеране, млекаре, уљаре), инсталирани трговачки ланци, а из средстава од продаје профитабилних привредних субјеката уместо да се стварно лече тзв. друштвена предузећа у реструктуирању, новци су отишли у буџет на куповину социјалног мира, а до сада од тих 186 друштвених предузећа приватизовани су само: Радио ЈАТ са три запослена, раније продата три правна лица “Рекорда” из Раковице, отишла су у стечај и након продаје дошао је стечај и у Енергетику, Лозница и Лефолин Лозница, а ових дана су продата на аукцији Пољопривредно добро 7. јули, Сириг, Рафинерија нафте Београд и Застава Метал, Ресавица. То је биланс реализације законских одредби о реструктуирању.
Поставља се разумно питање, кад се смањује буџетски дефицит и кад се боље наплаћују порески приходи, зашто се повећава јавни дуг државе и зашто се није решило питање ових гиганата српске привреде, када су бројни од њих имали тржиште, па у целини или у деловима могли су наћи купца, а прве две године од увођења реструктуирања, а не 12 година да се тај процес приведе потпуном краху. На то питање Вучић нема одговор.
Велики пословни системи у реструктуирању
РТБ Бор је поднео проблематичан Унапред припремљен план реорганизације понудио повериоцима и држави отпис 90 одсто дуга, уз грејс период од две године и исплату оних десет одсто у пет рата по два одсто. Дуг РТБ Бор достигао је 1,3 милијарде евра. Цене на светском тржишту су пале, па је годишњи приход сведен на око 240 милиона евра, а од тога РТБ Бор не може да живи.
Посебан проблем је што нема руде ни за половину капацитета новоизграђене топионице, јер да би се данас почело инвестирати у руднике, потребно је најмање две до три године да се та додатна руда обезбеди.
Али и да има руде, проценат метала у руди је низак, па се, при данашњим берзанским ценама, не исплати производња, а нико и неће да инвестира у нова рудна налазишта. Старе кредите држава треба да враћа, јер је она једина дала гаранцију.
Проблем ЈП Ресавица до те мере је нарастао, да нема средстава за затварање, бар три од девет рудника. Да нема држава пара показује и чињеница да годинама рударима није исплаћивана накнада за ноћни и сменски рад и сада неколико хиљада њих је добило судска извршна решења, а држава неће да призна да је немоћна, већ се свакодневно њен премијер хвали да смо лидер у региону. Још тежи је случај са великим губиташем Петрохемијом из Панчева. У Крагујевцу је услед погрешног и по Србију неповољно закључног уговора са Фијатом, од стране Млађана Динкића, настао хаос у крагујевачким предузећима из бивше “Заставе”. Хиљаде радника је остало без посла, а ових дана су у стечају Застава Аутомобили, Застава Специјална возила Сомбор и други произвођачи и ранији кооперанти.
У приказаној табели од 19 познатих привредних гиганата јасно се виде резултати Динкићевог папирнатог реструктуирања. По скидању законске забране о заштити дужника који је у реструктуирању, део њих има трајну блокаду текућег рачуна, обзиром да су се повериоци јавили за наплату.
Остала предузећа у реструктуирању
Приказана табела јасно говори сама за себе. Само су четири предузећа до сада избегла стечај, односно блокаду текућег рачуна. Стечај је избегнут и у 23 предузећа специјализована која запошљавају инвалиде. Из техничких разлога нисмо били у могућности да прикажемо огромне износе којима је блокиран текући рачун, али и приказ броја дана непрекидног трајања блокаде сам говори за себе.
Број запослених узет је из 2013 године, а број матичних и зависних привредних друштава говори колика је дубина и територијална распрострањеност неуспешног папирнатог реструктуирања. Када се оконча отварање поступка стечаја и на преосталим друштвима, Таблоид ће приказати збирни преглед штете која је проузрокована нестручним вођењем овог привредног подухвата
Осталих 11 државних проблема
Поред наведених овом приликом желимо и да истакнемо проблематику 11 државних проблема, и то:
Електропривреда Србије
Укупна књиговодствена вредност целокупне имовине овог гиганта српске привреде на крају 2015. године износила је 1.091 милијарду динара, или око девет милијарди евра и сопственим капиталом покривена је са 71,61 одсто, док укупне обавезе Електропривреде Србије износе 309,7 милијарди динара, или око 2,5 милијарди евра. На другој страни у 2015. години остварен је укупан приход од 225 милијарди динара или нешто више од 1,8 милијарди евра, уз исказану нето добит од само 6,9 милијарди динара, што износи 0,31 одсто вредности укупног прихода.
Србијагас, Нови Сад
ЈП Србјагас већ више година послује без сопственог капитала, јер су губици који су се годинама гомилали одавно појели цео капитал и достигли су више од 150 милијарди динара. Књиговодствено исказана вредност целокупне имовине на крају 2015. године овог јавног предузећа износи 129 милијарди динара, а укупне обавезе 197,5 милијарди динара. Према томе, обавезе су веће од исказане вредности имовине за скоро 69 милијарди динара, или око 560 милиона евра. На укупном годишњем приходу од 78,3 милијарде динара у 2015. години, по први пут у задњих неколико година није исказан губитак у пословању, али је држава и даље остала основни гарант за све минуле и све будуће кредите овог јавног предузећа.
Железнице Србије
Након унутрашње реорганизације из Железница Србије издвојена су три посебна акционарска друштва, са капиталом Републике Србије, док је раније матично предузеће остало са капиталом блокираним на Косову и Метохији и као матично друштво шест мањих услужних зависних друштава. Тако је у Железницама Србије и у тих шест зависних друштава остало запослено само 1.565 радника. Нова, самостална акционарска друштва су: Инфраструктура железнице Србије, са 9.759 запослених, Србија воз, са 2.901 запослени и Србија карго, са 4.022 запослена. Република Србија је у 2015. години обезбедила субвенције Инфраструктури, АД у износу од 2,5 милијарди динара, па и поред тога исказан је на укупном приходу од 3,8 милијарди динара, укључиво у то и приход од субвенција државе, губитак у пословању у 2015 години у износу од 1,97 милијарди динара. Србија воз, АД добила је државне субвенције 613 милиона динара и на укупном приходи који садржи и те субвенције од 1,46 милијарди динара исказала губитак у пословању те године у износу од 876 милиона динара. Једино је Србија карго, АД, добио минималне државне субвенције од само десет милиона динара и на укупном приходу од 4,3 милијарде динара остварио добитак од 63 милиона динара. Ако се саберу исказани губици и примљене субвенције тада су приходи од услуга које пружају ова три акционарска друштва само већи седам одсто у односу на директно остварене сопствене приходе. Остатак запослених у Железницама Србије и шест зависних услужних друштава добио је државне субвенције 1,19 милијарди динара и на сопственом приходу од још 2,7 милијарди динара исказао губитак у пословању 3,16 милијарди. Према томе укупно исказани губици и поред добијених субвенција од 4,3 милијарде динара достигли су 5,9 милијарди динара. Тако су се директни приходи на једној страни, у потпуности изједначили на нивоу од шест милијарди динара са добијеним субвенцијама и исказаним губицима, на другој страни.
Путеви Србије
Укупна књиговодствена вредност целокупне имовине Путева Србије на крају 2015. године износила је 528 милијарди динара, или 4,3 милијарде евра и покривена је сопственим капиталом само са нешто више од 76 одсто, док су обавезе достигле 124 милијарде динара, или нешто више од милијарде евра. Укупан приход Путева Србије износио је 23,8 милијарди динара и на том приходу у 2015. години исказан је губитак у пословању 9,6 милијарди динара, односно око 78 милиона евра, или у висини 40 одсто недостајућег прихода.
Галеника, АД, Земун
Ова некад позната фармацеутска индустрија под руководством кадрова Социјалистичке партије Србије изгубила је целокупан сопствени капитал, па је у билансу, на крају 2015. године имала књиговодствену вредност целокупне сталне и обртне имовине од 17,4 милијарде динара, или око 143 милиона евра, док су услед исказиваних губитака у пословању последњих неколико година, обавезе достигле 29,9 милијарди динара, или око 243 милиона евра. На тај начин је ово акционарска друштво доспело у ситуацију да су му обавезе веће од целокупне вредности имовине за 102 милиона евра. Како је у 2015. години остварен приход од 5,6 милијарди динара у коме је исказан губитак у пословању у висини од 33 одсто оствареног прихода, то су настали проблеми превазићи могућности државе да разреши овај лоповлук.
Симпо, АД, Врање
У оквиру ове корпорације послује још 14 зависних друштава чије је седиште у Србији и по једно друштво у БиХ, Македонији и Црној Гори. Симпо, АД има веће обавезе од целокупне вредности имовине за 15 милиона евра, јер су обавезе достигле 172 милиона евра, а имовина се у књиговодству исказује по вредности од 157 милиона евра. На укупном приходу, по консолидованом билансу 2015. године, од 5,7 милијарди динара, исказан је губитак у пословању у износу од 1,2 милијарде динара. Дакле, губитак је достигао 21 одсто оствареног прихода.
Ласта, АД, Београд
Ово специјализовано ауто-транспортно предузеће још није у целости приватизовано, и поседује сопствени капитал којим покрива само 16,3 одсто укупне вредности имовине, док су обавезе предузећа достигле 60 милиона евра, али и поред велике задужености на оствареном приходу од 9,9 милијарди динара исказан је добитак у пословању у износу од 395 милиона динара.
Азотара, доо, Панчево
Кумулирани губици Азотаре Панчево достигли су 32,3 милијарде динара, па су обавезе овог привредног друштва достигле 18,7 милијарди динара или више од 150 милиона евра. На укупном приходу оствареном у 2015. години у износу од 7,25 милијарди динара, исказан је губитак у пословану 2,6 милијарди динара, што чини 36 одсто прихода.
Метанонско сирћетни комплекс, АД, Кикинда
Укупна књиговодствена вредност имовине овог хемијског комплекса из Кикинде износи 4,9 милијарди динара, а обзиром да нема сопственог капитала, обавезе су достигле 5,4 милијарде динара, међутим у овом привредном друштву нема неког значајнијег обима прихода, јер је у целој 2015. години остварена реализација од само 510 милиона динара, па је исказани губитак у тој години износио 2,2 милијарде динара, или 4,3 пута више од оствареног прихода.
Агрожив, доо, у стечају, Житиште
Ово зависно друштво Србијагаса не подноси уредне годишње обрачуне, па исказујемо само обавезе од око 50 милиона евра, које су пре неколико година биле репрограмиране, али услед нереализованог санационог програма Привредни суд у Зрењанину је ових дана увео стечај, тако да банке повериоце и државу очекује веома висок отпис дугова, чак и до 65 одсто.
Концерн Фармаком, доо, Шабац
Магазин Таблоид већ четврту годину, у више бројева, износи да је овај пропали од ДОС-а инсталирани бунар у Мачви у обавезама од више од 650 милиона евра, а да му целокупна имовине не вреди више од 80 милиона евра. Цех ће плати банке, повериоци, држава, запослени и добављачи, посебно они из Мачве. Поставља се питање ко је из Демократске странке одговоран за до сада упропашћена средства државе, односно Привредне банке у стечају, а ускоро ће и Каомерцијална банка, САДФ Београд, у значајном државном власништву, морати да отпише дате гаранције Европској банци за развој, те и друге банке.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
