У Београду се под јаким полицијским обезбеђењем крије Мухамед Дахлан, убица Јасера Арафата, за којим су Палестинци почетком октобра преко Интерпола расписали потерницу због проневере пара из хуманитарних фондова. Он се овде склонио упркос томе што је годинама мирно живео у Абу Дабију, јер је у међувремену пао у немилост династије ал Нахјан из Уједињених Арапских Емирата пошто је осмислио план обједињавања средстава за наоружавање исламиста, која су прикупили шеици, са парама које је Александар Вучић покрао из Србије, а што је довело до тога да амерички федерални суд замрзне милијарде долара склоњених у Саудијској Арабији.
Мухамед Јусуф Дахлан је рођен 29. септембра 1961. године у избегличком кампу Кан Јунис у подручју Газе. Од ране младости је припадао палестинском ослободилачком покрету, али је после једног хапшења пристао да ради за израелску контраобавештајну службу „Мосад” и постао жестоки непријатељ тадашњег лидера палестинске организације ПЛО, Јасера Арафата, који је од последица тровања умро 11. новембра 2004. године.
Непосредно пре Арафатове смрти, Дахлан је у једном интервјуу изјавио: „…Испунићу обећање које сам дао председнику Бушу и убићу Арафата. Ако треба, за то ћу жртвовати и свој живот.” Уместо да жртвује живот Дахлан се овим злочином енормно обогатио. Палестинска држава је 29. септембра 2017. постала чланица Интерпола и једна од првих потерница које је поставила односи се на Дахлана, који се сумњичи да је проневерио новац из хуманитарних фондова намењених помоћи палестинском народу. За сада, како незванично може да се сазна, украо је око 350 милиона америчких долара. По свему судећи, међутим, сума је далеко већа, јер је када је стигао у Црну Гору он говори о милијарду долара којима располаже за куповину оружја.
Дахлан је у Подгорицу, по препоруци, стигао убрзо после свог бекства из Газе 2010. и тада се срео са Милом Ђукановићем да би преговарао о куповини оружја за исламисте на Блиском Истоку. Овај посао је превазилазио могућности мале Црне Горе, па су контактиране тадашње власти у Београду. Осим тога, „прање” толике количине пара у једној држави те величине не би прошло незапажено од стране међународних институција које се боре против прања пара.
Још је бивши режим Бориса Тадића започео пословање са Дахланом, али се није све одвијало по плану, односно Србија није била спремна да испоручи количине које су тражили блискоисточни шеици, ментори екстремиста. Због тога Дахлан тадашњег опозиционог лидера Александра Вучића 2011. упознаје са својим пријатељем и заштитником, престолонаследником Уједињених Арапских Емирата и Абу Дабија, шеиком Мохамедом бин Заједом ал Нахјаном. Пошто су га многе палестинске организације тражиле због убиства Арафата и крађе хуманитарних фондова, Дахлан је после 2010. прво уточиште нашао у Абу Дабију, одакле је за новац тамошње пребогате владарске династије куповао оружје намењено исламистима и на тај начин стекао изванредне контакте на двору.
После неколико састанака између Вучића и бин Заједа, договорено је 2012. да шеик са три милиона долара финансијски помогне предизборну кампању тада опозиционе Српске напредне странке, а да заузврат Вучић, када буде дошао на власт, прошири посао продаје оружја Дахлану, онако како су тражили исламисти.
Ова трговина се несметано одвијала све до почетка ове године када је изненада прекинута и то од стране америчке федералне Агенције за спречавање прања новца.
Како је Магазин Таблоид писао у броју 379, криминални клан Александра Вучића је стотине милиона евра изнео из Србије и уложио прво у швајцарску УБС банку, затим пребацио на рачуне у луксембуршкој банци “Банqуе де Луxембоург”, да би паре коначно завршиле у либанској банци “Банqуе Ауди”. На те рачуне су се сливала и средства која је Вучић добијао као провизију за продају оружја, а затим су се преко више рачуна у банкама у Катру и на Кипру враћале у Београд да би се финансирао пројекат „Београд на води” и тиме новац “опрао”.
Пратећи овај ток пара америчка Агенција је дошла до рачуна у једној банци у Саидијској Арабији, где су средства пребачена после Либана и кратког задржавања у Катару, и одакле се управљало не само фондовима који улажу у „Београд на води”, већ и онима из којих се финансира куповина оужја за исламисте. У пролеће ове године ту се налазило акумулирано око седам милијарди долара, али то нису биле само Вучићеве паре и нису биле намењено само „Београду на води”. Ти фондови су одмах привремено замрзнути. Крајем септембра је федерални суд у Сједињеним Америчким Државама донео решење којим су до даљњег замрзнути сви рачуни који се доводе у везу са Александром Вучићем, па су тако на дуже време блокиране и милијарде које се налазе у Саудијској Арабији.
Идејни творац начина прања пара намењених помоћи екстремистима на Блиском и Средњем Истоку преко пројекта „Београд на води” (о чему је Магазин Таблоид писао у броју 362) био је Мухамед Дахлан, који је истовремено управљао поменутим фондовима и организовао набавку и пребацивање наоружања. Због тога „инвеститори”, односно заливски шеици који помажу исламисте, на првом месту њега криве за блокаду рачуна на којима је и он сам имао мање од пола милијарде долара, Вучић око милијарду долара, док је остатак припадао властодршцима из Емирата и Катра.
У очима арапских принчева, други кривац због кога су им милијарде долара тренутно блокиране, јесте Вучић, јер су амерички истражни органи пратећи токове његовог новца опљачканог у Србији дошли до рачуна у Саудијској Арабији. Да би решио овај прблем, шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан је 21. јуна ове године на кратко допутовао у Београд.
Иако су режимски медији објавили како је престолонаследник из Абу Дабија допутовао како би присуствовао инаугурацији Александра Вучића одржаној 23. јун, то уопште није било у плану. Бин Зајед се у Београду задржао тек нешто дуже него што је радницима на аеродрому било потребно да допуне гориво и да припреме авион за наставак лета. Шеик је, наиме, успут свратио у Београд током једног прекоокеанског лета и то искључиво да би од Александра Вучића захтевао да помогне да се одблокирају рачуни у Саудијској Арабији, али и да би расправио проблем плаћеног, а неиспорученог оружја.
Упућени тврде како је састанак тек изабраног председника Србије и шеика из УАЕ био кратак и веома непријатан, посебно по Вучића. После тог разговора бин Зајед се накратко срео и са Дахланом који се већ извесно време скрива у Београду.
Дахлан, који је од бившег председника Србије Томислава Николића примио држављанство Србије као и орден за заслуге (држављанство су том приликом добили и шест чланова његове породице и најближи сарадници), сада борави у вили коју је до његовог доласка користио некадашњи председник Борис Тадић, у међувремену пресељен у једну вилу у Вишњичкој Бањи. Поменути палестински трговац оружјем је под сталном заштитом људи из српског Министарства унутрашњих послова, јер оправдано страхује за свој живот.
Њега на првом месту траже прави борци за палестинску независност који знају не само да је он учествовао у убиству Јасера Арафата, већ и да је агент израелског „Мосада” коме је годинама одавао најстроже чуване тајне палестинских покрета, али знају и да он већ годинама оружјем снабдева ИСИС који је у сукобу са умереним покретима Палестинаца. Блискоисточни новинари сматрају, осим тога, да се Дахлан у међувремену плаши и својих дојучерашњих заштитника из Персијског Залива, чим је за место скривања одабрао Београд, уместо Абу Дабија у коме је несметано живео више година.
Да су блокирани фондови из којих се финансирала градња „Београда на води”, знају и сви радници ангажовани на овом пројекту. Грађевинари не само да већ месецима не примају плату, већ се у међувремену отпуштају они који инсистирају на томе да за свој рад буду плаћени. Уместо њих се узимају други, који верују како ће их „арапски инвеститор” уредно платити, па када сазнају истину и они одлазе или добијају отказ, да би на њихово место дошли следећи… И тако у бесконачност.
Колико је финансијска ситуација „Београда на води” тешка, сведочи и случај једне групе грађевинских стручњака, ангажованих од стране инвеститора. која је боравила у хотелу прекопута градилишта. Уместо да добију обећане дневнице и да им смештај буде плаћен, они су морали да продају своје лап-топове како би платили хотелски рачун, а данима су се хранили на рачун власника смештаја који се, видећи њихову незавидну ситуацију, на њих сажалио и давао им да једу оно што преостане иза осталих гостију.
У арапским круговима се шпекулише информацијом како Вучић, наводно, „Београд на води” жели да прода кинеским инвеститорима како би се извукао из финансијске кризе у коју је угурао и Дахлана и арапске шеике.
А 1. „Дахлан и његова мафија”
Шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан је у Београду последњи пут боравио 21. јуна ове године када је прекинуо један прекоокеански лет својим приватним авионом да би на кратко разговарао са Александром Вучићем. Арапски новинари који су пратили овај догађај тврде како је принц планирао да се задржи само на аеродрому и да ту обави планиране разговоре, али је на крају ипак пристао да оде у вилу „Мир” и ту са Вучићем разјасни спорна питања у вези замрзнутих милијарди и неиспорученог плаћеног наоружања.
Оно што је упало у очи јесте чињеница да га је новоизабрани председник Србије заједно са двојицом министара дочекао на београдском аеродроми „Никола Тесла”, али да је шеик скоро у тајности отпутовао испраћен једино од стране амбасадора Уједињених Арапских Емирата у Београду и службеницима протокола српског Министарства унутрашњих послова. Како тврде блискоисточни медији, бин Зајед је енергично одбио да буде испраћен уз све државничке почасти које му припадају, показујући на тај начин да је незадовољан резултатима разговора са Александром Вучићем.
У то време, крајем јуна, знало се само да су милијарде долара намењене куповини оружја за исламисте привремено биле блокиране у Саудијској Арабији на захтев америчких служби за спречавање прања новца, али је непосредно пред долазак у Београд бин Зајед добио информације како се припрема захтев федералном суду у Сједињеним Америчким Државама (који је прихваћен крајем септембра) да се сви рачуни који се доводе у везу са Александром Вучићем и његовим кланом замрзну до окончања истраге, а што може да потраје годинама.
Палестински новинари, који прате деловање Мухамеда Дахлана, тврде да се под изразом „Дахлан и његова мафија”, који се користи на Блиском Истоку, подразумева и Александар Вучић са члановима свог клана.
Обавештен о томе да је Вучић у Уругвају купио велико имање на коме је планирао да се сакрије после бекства из Србије, један званичник ове земље (која није у систему Интерпола) гарантовао је новинару латино-америчке телевизије Телесур да ће у том случају, под условом да за њим буде расписана потерница, он одмах бити испоручен, као и да постоји могућност да буде протеран у случају да ни једна земља не затражи његово изручење.
Милан Маленовић, Таблоид
