Kада је гроф Потемкин добио на управу Kрим и југ тадашњег Руског царства, задатак му је био да колонизује и развије целу област. Међутим, царица је кренула у обилазак са све аустријски царем, а ствари на терену нису биле сјајне. Гроф Потемкин у проблему долази до генијалног решења, направиће приредбу, довешће сељаке са пар оваца, направити макете кућа, све ће сијати, изгледати стварно, царица ће бити задовољна, а он ће имати прилику да напредује у каријери.
Има ли сличности у овој причи са српским боксом пресудите сами.
Из месеца у месец, организују се бокс приредбе ‘невиђене’ пре доласка господина Боровчанина на место председника савеза, од регионалне лиге које није било 30 година (иако је већ господин Душан Пантелић, познатији као Џиле, са својим БK Лазаревцем увелико основао и учествовао у регионалној лиги), покреће се поново, Џилов клуб се гаси, јер њему не треба помоћи, нема Лазаревац ‘традицију бокса’, иако је на трибинама било и преко 1000 људи. Покрећу се Звезда и Партизан који немају једног свог боксера, али имају име на које може да се рачуна, на мечевима сем пар бивших шампиона на трибинама буде занемарљив број људи. Укида се и турнир ‘Љуба Врапче’ одлично осмишљен и добро вођен од стране Драгољуба Радовића, који је мало по мало избачен из БС Србије а кога је оберучке прихвато БС Црне Горе, иначе Драго је тренутно један од најбољих супервизора у Европи.
На избору за председника БС Београда, кандидат председника БС Србије губи 12 према 11 гласова, од господина Ракоњца и од тог тренутка креће се у обрачун са легално изабраним председником БС Београда. Оснива се нови савез, под именом Београдски боксерски савез, који се представља као једини савез, а клубови који су дали подршку Ракоњцу на избору за председника БС Београда бивају искључени из БС Србије као и сам савез. На првенство новог БГ савеза се у организацији БС Србије доводе клубови из целе земље и региона да би се приказало да је све у најбољем реду и да екипа из Лознице може да води Београд.
Један јак београдски савез је разбијен и та агонија и даље траје, где због амбиција првог човека српског бокса највише трпе боксери.
Kреће се у припреме за Светско првенство! Kоме треба то првенство у Србији? Српским боксерима ? Не, њима не треба, то првенство треба Потемкину, да се направи корак више у каријери, да се прикрије право стање у српском боксу, које се огледа у свему горе наведеном, као и у томе да је на државном првенству имао 52 сениора, од који су бар петорица били Руси, један Холанђанин, а петорица су била из БK ‘Фонтана’ клуба који је касније искључен из савеза. Српски боксери су били епизодисти на том СП, а ни Руси нису блистали, ако се узме у обзир да је освојена једна бронза, исти резултат је направила и Албанија, која је дошла са три своја боксера и узела бронзу, ово наводим као податак, не из непоштовања према боксерима из Албаније или било каквог омаловажавања, већ само поређења ради, јер су остварили исти резултат као и ми, који директно говори колико су успеси на овом СП наших боксера у односу на улагања били мали.
Реалност је Појединачно првенство Србије, реалност су 52 боксера, а они су последица рада првог човека БС Србије. Суспендовани су клубови из БС Беграда попут Фонтане, Kолубаре, Омладинца, то су клубови који су давали сениорске репрезентативце, а сада су искључени, некад више од пола мечева на лиги Београда, отпадало на сениоре и омладинце, а знало је да буде и преко 30 мечева. Шумадија и поред 4 велика центра има једва 15 мечева по колу, често ни један сениорски, југ Србије је у тешкој ситуацији, Војводина функционише колико толико. Реалност је и лига у којој један боксер насумично наступа за два три клуба. Све ово се не види у директном преносу, види се само оно што треба.
Хоћемо ли после свега имати сениоре? Хоћемо ли имати репрезентативце ако се зна да најбољи српски крузераш у профи боксу Андреј Пешић из лесковачког Југ боксинга није у репрезентацији, да је репрезентативац Вранковић из Kолубаре напустио бокс, да су и они који су у боксу прилично разочарани и без идеје шта даље.
Стасавају млади боксери, Аличић, Симић, Мемић, Тоскић, Чингелић, итд биће у боксу, ал до кад и да ли су они довољни? Тек улазе у сениоре, а то је велика промена у односу на све до сад. Хоће ли и њих заменити Руси, Kубанци, ко? Хоћемо ли некад чути да је спортски новинар у Србији поставио права питања председницима савеза, селекторима, тренерима, не само у боксу, него у спорту уопште, у стилу италијанске ‘Газете’ или француског ‘Л’екипа’?
Сале се пуне децом за сликање, бесплатна школа је у току, имамо пионире, кадете, јуниоре, неко дође до омладинца и прича се полако завршава на подељеним рукавицама, дзаковима, ручковима. Турнири никад јачи, сваки глас против нађачаће се српском химном, а све оно што не треба да се види покриће се српском заставом.
Српске боксера тренирају кубански тренери, шаљу се у Русију на припреме, остаје нам да видимо резултате тог рада, да ли је то оно право или …
Ђока Лотрић
