Како је Србија платила 9 МИЛИОНА ЕВРА за водовод који никад није направљен?!

Из буџета Републике Србије исплаћено је девет милиона евра на име отплате кредита који су за изградњу регионалног водовода на северу Косова, узеле општине Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток. Уговор о изградњи потписан је 2013, а рок за завршетак радова био је 18 месеци. Пет година касније, становници општина са севера Косова дочекују још једно лето уз рестрикције и несташице воде. Водовод није изграђен иако су рокови давно пробијени, а новац исплаћен.

Према истраживању, у време потписивања уговора, посао изградње регионалног водовода на северу Косова, процењен је на више од 11 милиона евра. У цену није урачунат ПДВ јер је у време потписивања уговора у јулу 2013. године, још важила Уредба Владе Србије о ослобађању од ПДВ-а за сву робу која је пласирана на Косово. И поред тога, та цена је за 1,3 милиона већа од вредности по којој је јужно од Ибра изграђен водовод три пута већег капацитета. Пројекат јужног водовода финансирала је Канцеларија ЕУ на Косову.

Канцеларија Европске уније је 2011. започела пројекат проширења капацитета фабрике воде у Шипољу, јужно од Ибра и изградње водовода којим би се регулисало снабдевање водом и јужног дела Митровице, али и севера Косова. Међутим, челници три општине на северу – Звечана, Зубиног Потока и Косовске Митровице нису желели да се прикључују на цеви из јужног дела, већ су одлучили да изграде сопствени, регионални водовод на северу.

За те намене три општине са севера Косова су код Хyпо Алпе Адриа банке подигле кредит од девет милиона евра за које је Република Србија дала гаранцију.

Радови на изградњи водовода, поверени су конзорцијуму у ком учествују фирме Динамик Трејд и ПГП Колашин, које се по спорним пословима, спомињу на више места у извештају Анкетног одбора о злоупотребама средстава из буџета Србије намењених најугроженијима на Косову.

Конзорцијум предузећа која су ангажована на изградњи водовода поред Динамик трејда и ПГП Колашина, чине фирме МПП Јединство АД Севојно и РДС Група из Бора.

Овим фирмама и пре него што су почели да раде исплаћен је аванс од 40 одсто – односно 4,2 милиона евра.

Тендер за радове расписан је током мандата председника Владе Ивице Дачића, а потписивању уговора присуствовао је Александар Вулин, тадашњи директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију.

“Држава Србија је ту, не да нестане, већ да побољша живот грађанима на Косову и Метохији, а овако велики пројекат говори колико је Републици Србији стало до сваког свог дела и сваког човека који живи на њеној територији”, рекао је Александар Вулин, бивши директор Канцеларије за КИМ приликом полагања камена темељца за регионални водовод 3. септембра 2013.

Непосредно пре тога, потписан је уговор о изградњи у ком се наводи да је рок за завршетак радова 18 месеци.

Четири године касније, у јулу 2017. актуелни в.д. директора Канцеларије за КиМ Марко Ђурић обишао је радове на водоводу и истакао да се нада да “ћемо у року од годину дана имати чиме да се похвалимо на овом месту”.

Ђурић је том приликом навео да су грађани на северу Косова веома задовољни чињеницом да се улаже у регионални водовод и то на начин који гарантује брз и ефикасан завршетак ових радова.

Рок за исплату последње рате кредита за изградњу водовода је 30.април 2018. Из јавно доступних извештаја Управе за јавни дуг и државне ревизорске институције може се закључити да је Република Србија измирила дуг и исплатила свих девет милиона евра зајма који је требало да обезбеди изградњу водовода на северу који је требало да обезбеди редовно снабдевање водом житеља Звечана, Косовске Митровице и Зубиног потока најкасније до краја 2014 године.

У овом тренутку, кредит је исплаћен, а водовода још нема.

Из буџета Србије два милиона евра годишње

Република Србија је још 2011. одобрила гаранције за кредит од девет милиона евра који су код Хyпо Алпе Адриа банке подигле три општине за изградњу регионалног вододвода. Уговор о изградњи потписан је тек 2013.

Током 2014. за отплату овог кредита из буџета Србије плаћено је 207,3 милиона динара, односно око 1,7 милиона евра. Према подацима које је тада Инсајдеру доставило Министарство финансија, плаћено је 174,6 милиона динара на име главнице и 32,7 милиона динара на име камате јер су косовске општине Косовска Митровица, Зубин Поток и Звечан дописима у више наврата обавестиле Министарство финансија Републике Србије да не располажу довољним износом средстава за редовно измирење доспелих обавеза по овом зајму.

Према извештају о ревизији завршног буџета за 2015. и 2016. годину види се да је из буџета Србије и сваке наредне године исплаћивано у просеку око два милиона евра за отплату кредита за финансирање радова на изградњи водовода.

Према подацима из буџета за 2017, Србија је на име овог кредита, почетком прошле године дуговала око три милиона евра. Да је у међувремену држава и то платила, показују најновији извештаји Управе за јавни дуг у којима више нема евидентираног дуговања по гаранцијама Републике Србије за изградњу водовода на северу Косова.

Ћутање надлежних институција

Иако се ранијих изјава Марка Ђурића може закључити да је Канцеларија за КИМ добро упозната с овим пројектом и упућена у његову реализацију, на питање новинара због чега водовод још није изграђен и колико новца је до сада потрошено, из Канцеларије су одговорили да то није у њиховој надлежности односно да су “носиоци пројекта и наручиоци посла изградње регионалног водовода општине Звечан, Зубин Поток и Косовска Митровица“.

Из Канцеларије за КиМ нисмо добили одговор ни на питање да ли су извођачима радова наплаћени пенали због кашњења и у ком износу, а није нам достављен ни тражени извештај надзорног органа, задуженог за овај пројекат.

На питања докле се стигло са радовима и због чега водовод није завршен иако је новац обезбеђен, одговоре нисмо добили ни од председника Привременог органа општине Косовска Митровица Александра Спирића.

Податке о новцу који је из буџета Србије потрошен на овај пројекат није нам доставило ни Министарство финансија.

Због тога смо питање дана – да ли је потрошен сав новац из кредита који је отплатила држава Србија и ако јесте где је водовод за чију је изградњу тај новац био намењен, упутили  Ани Брнабић.

Поводом кашњења радова на изградњи вододвода, представник једне од фирми извођача Радивоје Смиљанић,директор МПП Јединство АД Севојно, рекао је за Коссев да су административни разлози довели до застоја у реализацији овог пројекта:

“ Потписивањем Бриселског споразума и ступањем на снагу, фактички изводимо радове на територији Косова и Метохије где постоји граница и гранични прелаз. Уговор није потписан у тим условима, инвеститор је до сада покушавао да тај пројекат ослободи од ПДВ-а, косовског ПДВ-а, царине и других трошкова који нису садржани у пројекту. Нису успели. Надам се да се ових дана воде разговори са косовским властима, значи – Канцеларија за КиМ и инвеститори, да ће се постићи неки договор.“ , рекао је Смиљанић у јулу 2015. године. Овакво обазложење није у потпуности логично имајући у виду да је уговор о изградњи водовода потписан неколико месеци након Бриселског споразума.

Инсајдер.нет