Концепт тајних НАТО војски који је Алијанса осмислила са намјером да спријечи еманципацију европских држава од америчког утицаја и контроле, за ширу европску јавност и данас је непознаница. Шпијунажа, насиље, отмице, уцјене, политичка убиства само су и дјелић праве историје послератне Европе и једна од најчуванијих тајни Сјеверноатлантске алијансе.
Контрола европских друштава посредством терористичких „гладио“ мрежа и тајних НАТО армија већ 70 година представља типичан образац дјеловања НАТО-а у Европи. О тој теми Спутњик је разговарао са Александром Алексићем, аналитичарем геополитике, који не сумња у присуство „гладио“ операција и на Балкану. Он нема дилему и да је рат у бившој Југославији био један од резултата, како каже, субверзивног деловања тајне НАТО војске.
„По мом дубоком увјерењу, ’гладио‘ мрежа у Југославији имала је оперативни задатак да произведе потпуно контролисани рат на простору бивше Југославије, са посебним задацима по бившим југословенским републикама. Дио истих акција представљају и акција ’Бљесак‘, ’Олуја‘, стварање ОВК, лажне операције којима се једна национална група хушка на другу и многе друге. Ако се сјетите чак и можда најбаналније акције ’Орлов лет‘ у којој су међу ухапшенима били и амерички држављани“, наводи Алексић.
Била је то акција која, како примећује наш саговорник, подсјећа на све сличне акције широм Европе у којима званична полиција открива складишта оружја.
„Због те акције црногорске полиције припадници албанске мањине нису протестовали испред државних органа Републике Титоград него директно испред Амбасаде САД. Викиликс је пренио повјерљиву депешу из Амбасаде САД из Подгорице, коју је потписала отправница послова Маша Барнс, према којој је један амерички конгресмен директно од Владе Жељка Штурановића захтијевао ослобађање и помиловање свих оптужених у акцији ’Орлов лет‘. Барнсова је у депеши пренијела и став Милана Роћена да је разговор конгресмена са Штурановићем био пријетећи и „неприкладан за разговор са шефом стране владе“, наводи Алексић.
Аналитичар истовремено упозорава да је проучавање те материје на научној основи и даље „веома опасно“.
„Операција ’гладио‘ представља један од најважнијих феномена који детерминише политичку, социјалну и војну историју западне Европе и Сједињених Држава послије Другог свјетског рата. Фасцинантно је, и једнако узнемирујуће, да се прва студија на енглеском језику о том феномену појавила тек 1998. године у форми докторске дисертације швајцарског историчара Данијела Гансера. Бавити се темом ’гладио‘ на научно утемељеној основи веома је опасно“, каже Алексић и додаје да се од домаћих аутора том темом бавио једино Саша Марковић у својој брилијантној студији „Манифест против империје“, као и у својим јавним наступима.
НАТО је формиран 1949. године са сједиштем у Француској, а како наводи наш саговорник, послије двије године Америка у оквиру НАТО-а ствара тајну армију за субверзивне дјелатности.
„Замислите мрежу људи којима се у специјалним операцијама, авионима доставља оружје које се скрива на тајним локацијама у свим земљама Западне Европе, чак и у неутралним државама попут Шведске, Финске, Аустрије и Швајцарске. Наравно, и у Југославији“, каже Алексић.
Како објашњава, сам концепт тајних НАТО армија је тако осмишљен да је требало да оне званично дјелују у позадини (stay behind), као покрет отпора у случају совјетске инвазије на Западну Европу.
„Мреже у свим земљама биле су под директном командом НАТО централе. Дио НАТО-а који је управљао ’гладио‘ мрежама звао се Сектор за специјалне јединице. На челу тог сектора је увијек и искључиво био амерички или британски официр (официр империје). Највећи дио тајних докумената имао је на себи печат на којем је писало ’American eyes only‘ (Само за америчке очи). Предсједници, премијери, министри одбране и министри унутрашњих послова свих чланица НАТО-а тачно су знали да у оквиру њихових држава дјелује тајна организација, на чији рад не могу никако да утичу. У пракси, тајне армије НАТО-а имају дијаметрално супротан ангажман од записаних циљева у оснивачким документима. Оне служе као средство дестабилизовања оних држава које покажу отпор оличен у непокорности политичкој вољи империје. У редове армије регрутовани су искључиво радикално десно орјентисани појединци“, каже Алексић.
Прва „гладио“ мрежа, према ријечима саговорника Спутњика, формирана је у Шведској 1951. године од стране Вијалама Колбија, а вршила је обуку мрежа у Шведској, Финској, Данској и Норвешкој. Од тог тренутка до данас историја дјеловања тајних НАТО војски препуна је примјера насиља, атентата, отмица, уцјена и државних удара широм Европе…
„У Турској 1960. године тајна армија изводи пуч и убија премијера Аднана Мендереса. У Италији 1964. године у операцији ’Соло‘ ’гладио‘ мрежа приморава групу социјалистичких министара да напусте своје положаје. У Грчкој 1967. године тајна армија ЛОЦ преузима контролу над Министарством одбране Грчке и изводи војни удар након кога се успоставља десничарска диктатура. У Италији 1969. године на тргу Фонтана у Милану у масакру је побијено 16, а рањено 80 људи и за то је лажно окривљена љевица. Тридесет година касније на суђењу генерал Малети признаје да је масакр извршен под командом ЦИА како би се компромитовали италијански комунисти“, наводи Алексић.
Примјери операција „гладио“ и током седамдесетих година 20. вијека веома су бројни, а неки од најупечатљивијих су поново државни удар у Турској 1971. године када војска преузима власт, при чему је тајна армија Контра гериле започела терористичке акције и побила на стотине људи. Ту је такође и упечатљив примјер у Шпанији 1977. године када су десничари уз помоћ италијанске „гладио“ мреже извели Аточа масакр.
Познати су и бројни примјер разоткривања „гладио“ мрежа у разним државама, међу којима се истиче хапшење Вита Мачелија, бившег шефа италијанске војно-обавјештајне службе, који током суђења потврђује припадност тајној армији НАТО-а. Такође, у Њемачкој 1976. године секретарка тајне службе БНД Хеидрун Хофер ухапшена је након што је свом мужу открила постојање тајне њемачке армије, зато што је њен муж био совјетски шпијун КГБ-а.
Наш саговорник указује и на један од најбруталнијих примјера дјеловања ових организација који је повезан са убиством италијанског премијера Алда Мора.
„У Италији након договора са комунистима о коалицији премијер Алдо Моро је киднапован и након 55 дана убијен. Свједочење његове удовице Елеоноре Моро, пред Комисијом Сената Парламента Италије, у којем оптужује америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, врло је упечатљиво. Она тврди да је њеном супругу, премијеру Италије, у званичној посјети Вашингтону 1974. године отворено запријећено. Алду Мору је директно рекао Кисинџер да ће ’платити високу цијену‘ уколико не одустане од увођења комуниста у Владу. На дан потписивања његовог коалиционог договора са предсједником италијанских комуниста Енриком Берлингуером, Моро је киднапован“, наводи Алексић.
Ту је такође и чувени масакр на жељезничкој станици у Болоњи 1980. године који односи нових 85 људских живота са преко 200 рањених, па још један државни удар у Турској исте те године када командант Контра гериле, генерал Кенан Еврен преузима власт у тој земљи. Операције „гладио“ се даље ређају, па су ту масакр на Октобар фесту у Минхену када је убијено 13, а рањено 213 људи, и Белгија 1985. године када је у Брабанту тајна армија насумично пуцала на људе у супермаркетима и побила 28 људи, а на десетине ранила…
„Италијански премијер Ђулио Андреоти на суду признаје постојање ’гладио‘ армија широм Европе пред судским вијећем судије Фелис Касона. У Швајцарској је 1990. године пуковник Херберт Албот, бивши командант швајцарске тајне армије П26, у писму Министарству одбране исказао спремност да открије комплетну мрежу у својој земљи. Убрзо након тога пронађен је у својој кући прободен бајонетом у стомак. Веома занимљив догађај десио се 5. новембра 1990. године када је НАТО званично одбацио Андреотијево свједочење. Само дан касније НАТО је објаснио да је деманти из претходног дана био погрешан уз одбијање да одговара на даља питања. И коначно 1990. године Европски парламент је резолуцијом најоштрије осудио НАТО и Сједињене Америчке Државе због управљања европском политиком посредством тајних армија. У Лондону је 1995. године Ратни музеј у поставци ’Тајни ратови‘ открио да су МИ6 и САС учествовали у успостављању тајних армија широм Западне Европе“, прецизира Алексић.
Сада се, додаје наш саговорник, појављује нова документација која и убиство шведског премијера Улофа Палмеа директно доводи у везу са ’гладио‘ мрежом у тој земљи, због његовог позитивног става о приближавању Шведске са Совјетским Савезом.
Небојша Поповић, Спутник