Како је уништавана “Галеника”

ДА је којим случајем неко пре три деценије расписао конкурс за систематско уништавање регионалног фармацеутског гиганта “Галенике”, тешко да би се нашао поуздан кандидат. Око 65 одсто тржишног удела у некадашњој СФРЈ, извозни послови, углавном у СССР, од скоро 200 милиона долара, данас су само део историје зарђалог гиганта из предграђа Земуна, названог Нова Галеника управо по фабрици основаној 1945. Данас “Галеника” једва успева да покрије десет процената тржишта Србије, са дуговима који су пре последњег позива за продају били нарасали на више од 200 милиона евра.

Ипак, нада да ће “Галеника” бар делимично да се врати на путеве старе славе тиња протеклих дана јер су заинтересована да је купе два велика светска фармацеутска система – бразилска компанија ЕМС С.А. и швајцарски “Амикус”.

И док се чека коме ће се царству приволети, треба подсетити на историјат компаније, која је својевремено била кадра да финансира и један солидан југословенски фудбалски клуб.

ПАНИЋЕВА ЕРА

СРПСКИ милионер Милан Панић је још 1991. приватизовао “Галенику” и њеном имену придружио скраћеницу ИЦН, како се звала његова фармацеутска империја са америчком адресом. Дисидент који је у САД отишао, како је говорио, са 20 долара, остварио је амерички сан и вратио се у домовину “на белом коњу”. Купио је три четвртине компаније по цени од 270 милиона долара. У кешу је дао 50 милиона, а унео је технологију вредну 220 милиона зелених новчаница. Остатак фирме остао је у државном власништву.

Упркос санкцијама, “Галеника” је радила, чак и зарађивала. Плате су биле натпросечне и редовне. А, како и не би биле када је њоме руководио Панић, који је 1992. постао и савезни премијер СР Југославије. Ни политички сукоби са тадашњим српским председником Слободаном Милошевићем, фабрици нису донели проблеме. Тек 1999. Привредни суд у Београду доноси решење према којем државни удео у “Галеници” нараста на скоро две трећине. Образложење за такав поступак било је да “Милан Панић није испунио свој део уговора”. Полиција упада у просторије компаније и поставља своје руководство, а потом држава своје учешће пребацује на Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО).

Споран аргумент у тој одлуци је да ИЦН није у “Галенику” донео обећаних 220 милиона долара, а то је обнародовано тек осам година по доласку Панића.

Непосредно пред одузимање “Галенике” Милан Панић и запослени у фабрици су се нашли у проблемима. Новца је било све мање. Не толико због лошег менаџмента, већ због чињенице да је пре одлуке Привредног суда, држава “Галеници” дуговала око 170 милиона долара, које су испоручене српском здравству. Неки су у то време били склони да верују да је намера била управо да се ови дугови отпишу.

ПОВРАТАК МИТЕВИЋА

УБРЗО долази 5. октобар, а годину после у “Галенику” се враћа Душан Митевић. Иако је адвокат и један од лидер ДОС Владан Батић инсистирао да се “земунско благо” врати Панићу, РЗЗО је изабрао ново руководство.

Истини за вољу, компанија почиње поново добро да ради. Држава добија међународну арбитражу против Панића, добија целу фабрику у власништво, уз обавезу да бившем савезном премијеру врати уложених 50 милиона евра.

Иако се данас чини да је најтеже време за српску економију био период после убиства премијера Зорана Ђинђића, у периоду када тајкуни “крчме” све што је државно, у “Галеници” је била друга прича.

ПРАВДИЋЕВ МАНДАТ

ПРВО је генерални директор био Драган Стипчић, којег у мају 2005. замењује Александар Правдић (ДСС). За његовог мандата, упркос чаршијским оспоравањима његовог квалитета, према сведочењу запослених, било је ново златно време “Галенике”. Ређале су се награде, а рачун је био у сталном плусу. Размишљало се и о развоју, а уз кредит од 46,3 милиона евра потписан је уговор са италијанском компанијом ИМА о изградњи фабрике чврстих фармацеутских препарата, која је, показало се касније, једини преостали адут некадашњег гиганта.

Те 2008. на рачунима “Галеник” је било нешто више од 32 милиона евра.

ПОЧЕТАК СУНОВРАТА

НЕНАД Огњановић, кадар СПС, као генерални директор преузима управу у новембру 2008, а већ до краја године потписује гаранцију за кредит предузећу “Велефарм” у АИК банци вредну пет милиона евра. И то је, по многима – почетак суноврата. Рабати трговцима су стално подизани, чак и накнадно исплаћивани. Док је гарантовала за кредите “Велефарму” (и повезаним фирмама “Велефарм пролеку” и “БГ фарму”) у износу од скоро 38 милиона евра, “Галеника” се задуживала краткорочним кредитима. Финансијски извештаји су показивали вртоглави пад све до 2010, када су расходи порасли на двоструко виши ниво него претходне године.

Дугови “Галенике” достижу суму од 130 милиона евра. Огњановић је смењен половином 2011, да би у мају 2013. био ухапшен због сумње да је уплетен у малверзације у “Галеници”. Он и још 12 сарадника осумњичени су да су преплаћивали сировине, чак и скулптуре, и да су “Галенику” оштетили за 34 милиона евра.

НОВАКОВИЋЕВЕ ВЕЗЕ

ДОК на чело “Галенике” није дошао Недељко Пантић, кадар владајућег СНС, фабриком је управљао Живорад Новаковић из ове компаније. После четири године пада у 2014, Новаковић је успео да преокрене ситуацију. “Галеника” почиње да зарађује и повећава производњу за – 30 процената.

– Новаковић је, захваљујући вишедеценијским везама у фармацеутској индустрији, обезбедио сировине. Производња се поново подигла, па је први пут “Галеника” зарадила скоро 350 милиона динара – причали су тада у “Галеници”.

Осим тога, успео је без већих тензија да број запослених смањи са 2.800 на 1.400, а радници су добили отпремнине између 250 и 300 евра по години стажа.

БИЗНИС УЗ ПАНТИЋА

ЊЕГА наслеђује Недељко Пантић и наставља са домаћинским пословањем. Према последњим подацима за 2016. годину, у првих девет месеци производња је порасла за додатних осам процената, а добит из текућег пословања је износила 40 милиона динара.

ДРЖАВА ОЧИСТИЛА ОД ДУГОВА

“Галеникино” пословање је лане консолидовано. Зато је Влада половином 2016. расписала позив за избор стратешког партнера. На позив су се јавила, како се оцењује, три озбиљна светска играча – индијска “Кадила”, бразилски ЕМС и британско-руски конзорцијум “Фронтијер-Петровакс”. Нажалост, нико није испунио услове. Држава је очистила од дугова компанију и од купца, ЕМС и “Амикуса” тражи да плати најмање 25 милиона евра дугова према банкама.

ЕМС С. А. РАДИ У 30 ЗЕМАЉА

* ЕМС С.А. из Бразила је највећа фармацеутска компанија у тој земљи. Основана је средином педесетих година прошлог века, запошљава 4.500 људи, а у 2012. приход јој је износио 2,8 милијарди долара.

* КОМПАНИЈА је присутна у више од 30 земаља, кроз заједничка улагања или стратешко партнерство са другим компанијама.

“АМИКУС” ДЕО ФОНДА ХМБ

* ШВАЈЦАРСКИ “Амикус” је део највећег швајцарског инвестиционог фонда ХБМ.

* ИЗВРШНИ директор ХБМ-а Андреас Вики каже да би куповина “Галенике” била важна због тога што “Амикус” нема своју фабрику у Србији, па би се на тај начин избегла градња.

Д. Стојаковић, Новости.рс