За 260 година постојања, „Вршачка пивара“ је опстајала у разним државама, политичким системима и облицима власништва. Нису је уништили страни окупатори већ домаћи политичари, судије и тајкуни. Највећи допринос пропадању светски признатог предузећа, освајача 40 медеља „Монде селецтион“, дали су Млађан Динкић, Ивица Којић, Саша Радуловић, Љубисав Шљивић, Сферанца Јанчић, Златибор Каначки…
Први удар се догодио одмах по доласку ДОС-а на власт. Финансијска полиција је ушла у пивару, неколико месеци проверавала пословање и иза себе оставила хаос. Ипак, и у таквим условима, према подацима које је објавила Агенција за приватизацију, фискалну 2002. годину преузеће је завршило без губитака, с приходом од продаје од око 1,5 милион евра. До 2003. године смењено је неколико директора, отпуштено око 150 радника и смањена је производња. Конверзијом обавеза по основи пореза и акциза у висини 14,4 милиона евра држава је постала власник 91,1 одсто акција „Вршачке пиваре“.
После неколико месеци потраге за „саветником за приватизацију предузећа“, Агенција за приватизацију је 2005. године пивару продала београдској фирми за домаћу и спољну трговину „Унионмаркет“ за само 5.000 евра. У том тренутку предузеће је имало дух од више милиона евра, све некретнине су му биле под хипотеком, али продајна цена је ипак мизерна с обзиром на производни капацитет од 350.000 хектолитара пива и 100.000 хектолитара сока, у оквиру пиваре пословала је и „Лименкара“, чије машине су пуниле до 8.000 лименки на сат, а велике приходне остваривао је ексклузивни ресторан „Пивница“.
Нови власник је одмах почео черупање „Вршачке пиваре“. На име дуговања од 200.000 евра комуналном предузећу „Други октобар“, на чијем челу се тада као и данас, налазио вечни и свемоћни социјалиста Шљивић, пивара је судским поравњањем уступила два магацина чија вредност је процењена на не мање од 1,5 милион евра. У кривичном поступку, због тих преварних радњи „Унионмаркет“ је осуђен, а приватизација поништена.
„Вршачка пивара“ је тада прешла у власништво „Свислајона“, чији власник је Родољуб Драшковић, брат председника Српског покрета обнове. Драшковић је успео да уради само две ствари – променио је назив предузећа у „СЛ Пивара“ и отпустио око 300 радника. На крају, Агенција за приватизацију 2009. године, због неиспуњених обавеза, раскинула је уговор са „Свислајоном“ и „Вршакој пивари“ вратила правни статус друштвеног предузећа.
Без обзира на све проблеме, пивара је солидно пословала. У буџет Србије 2009. уплаћено је више од 15 милиона динара, преосталих 59 радника редовно је добијало плату, али решењем Привредног суда у Панчеву 29. марта 2010. покренут је стечајни поступак над „Вршачком пиваром“. Агенција за приватизацију и повереник стечајног управника Саша Радуловић нису показали интересовање за реорганизацију пиваре, у законом предвиђеном року од 90 дана нису доставили никакав план за промену пословања, нити су затражили померање рока, стечајни судија Златибор Каначки је 16. септембра 2010. донео Закључак којим је прогласио банкрот „Вршачке пиваре“. Одбор поверилаца поднео је приговор Привредном суду у Панчеву, указујући да је одлука о банкроту неоснована и незаконита, јер је донета без иницијативе неког од стечајних поверилаца или стечајног управника, као и да је, без обзира на пробијање рока, основни задатак суда да очува интерес стечајних поверилаца, а то значи и повећане стачајне масе. Узалуд су у приговору наглашени солидни резултати пословања, који доказују да постоје предуслови за самосталан и успешан рад пиваре, панчевачки Привредни суд је потврдио одлуку о банкроту и доказао да му је заштита интереса једног повериоца („Други октубар“) важнија од свих осталих привредних субјеката којима пивара дугује.
Пропаст „Вршачке пиваре“ одговарао је само ДП „Други октобар“, односно директору Љубисаву Шљивићу, који није одустао од намере да дође до магацина и око два хектара земљишта у тзв. Технолошком парку у центру Вршца. С обзиром да се на тој локацији може подићи цео градски блок, Шљивићев интерес је оправдан, али не и законски основан.
О свим детаљима планског растурања пиваре били су обавештавани министарство економије и регионалног развоја и Агенција за приватизацију, о чему сведоче бројни дописи упућивани Ивици Којићу, тадашњем шефу кабинета потпредседника владе Млађана Динкића. Информације о спорним дешавањима око „Вршачке пиваре“ Којићу је достављао Слободан Олујић, председник општинског одбора Г 17.
– „Вршачка пивара“ је фирма за коју смо успели да отпишемо пореска дуговања (камате) у висини око 500 милиона динара, уз вест која је Вршац потресла као атомска бомба. Стечај је покренут на захтев ДП „Други октобар“ из Вршца и његовог директора Љубисава Шљивића, нашег највећег, не критичара него „пљувача“ у Вршцу. Исти „господин“ ме је у петак, 26. марта 2010, назвао телефоном на радном месту и запретио тужбом, батинама, а уколико сам јачи, и ангажовањем некога да ме бије. Разлог за ово су гласине које прате истрагу која се води у ДП „Други октобар“ поводом случајева крађе гаса, а у којима се Г 17 плус означава као покретач истраге. Претњама нисам придавао значај, познавајући деловање г. Шљивића, али данас, након информације о покретању стечаја у „Вршачкој пивари“ (губитак узрупираног пословног простора у Технолошком парку, поред „Хемофарма“), увиђам да то није било слушајно. Шиканирање се наставља свакодневним (већ три пута од петка) контролама гасне инсталације код мог таста (адреса на којој сам пријављен а не станујем), претњама искључењем са гасне мреже… Индикативно је да је за стечајног судију именован Златибор Каначки, исти судија који је водио поступак у којем су магацини „Вршачке пиваре“ пренети у власништво „Другог октобра“. О свему детаљнији подаци постоје у Агенцији за приватизацију – наводи се у писму које је Олујић 29. марта 2010. послао Којићу.
С подједнако драматичним тоном шест месеци касније обавестио је Динкићевог шефа кабинета да је стечајни судија Каначки прогласио банкрот бившег вршачког гиганта:
– Самостални синдикат „Вршачке пиваре“ спрема протесте поводом одлуке Привредног суда у Панчеву да се прогласи банкротство фирме. Протест ће бити упућен против суда, општинске власти у Вршцу, а поготово против покретача стечаја и организатора доношења овакве судске одлуке ДКП „Други октобар“ и његовог директора Љубисава Шљивића. Ставиће нагласак на оне који помажу пивару: МЕРР, Влада РС и Г17 плус.
Олујић је Којићу прослеђивао и дописе повериоца и радника „Вршачке пиваре“, у којима је, између осталог, описан и начин на који Љубисав Шљивић врши притисак.
– Покрајинског секретара за локалну самоуправу, општину Вршац и министарство за државну и локалну самоуправу молим да обрате пажњу на начин контролисања, односно спровођења надзора над радом ДП за комуналне делатности „Други октобар“ у Вршцу. Приложили смо дописе стечајног управника Агенције за приватизацију, као и рачуне и дописе ДП „Други октобар“, који је дана 13. септембра 2010. године искључио „Вршачкој пивари“ снабдевање водом у временском периоду од пола сата, који је условио настанак штете у вредности од преко једног милиона динара, јер је у процесу било кување пива, а то је урађено на основу неплаћања рачуна за изношење смећа – тврди се у допису који је прослеђен и Ивици Којићу.
Иако су знали за све спорне радње које су допринеле уништењу „Вршачке пиваре“, Млађан Динкић и Ивица Којић ништа нису спрече да заштите то друштвено предузеће. С обзиром да се Динкић налази у милости актуелне власти, а да је Којић шеф кабинета премијера Александра Вучића, док Љубисав Шљивић и даље суверено влада Вршцем, може основано да се сумња да су имали заједнички интерес да униште пивару, чиме су створени услови за присвајање изузетно вредног земљишта у Технолошком парку.
фото: ало.рс
