Александар Вучић је помагао Миодрагу Микију Ракићу и у лову на генерала Ратка Младића. На тајним сусретима у Вучићевој кући у Јајинцима, која је коришћена као центар „ловачког удружења”, ангажовани су сарадници и куповане информације о команданту Војске Републике Српске, за којим је трагао Хашки трибунал. Какву улогу је у потери имао Вучић, открива Александар Стефановић, бивши генерални секретар Српске радикалне странке, који приводи крају писање књиге ”Незаштићени сведок”

У својој исповести, под пуном моралном, материјалном и кривичном одговорношћу, Стефановић је описао како су Вучића врбовали сарадници ЦИА.

– Вучић је још 2002. године врбован од стране америчке ЦИА, за коју сам и ја радио. Зоран Кораћ, агент ЦИА, био је конкретно задужен за ту акцију. Кораћа је у Вучићев стан одвео Владан Батић, тадашњи министар правде. Вучић је касније преко ЦИА ступио у контакт с Микијем Ракићем, за кога је после тврдио да су велики пријатељи. Одакле потиче то пријатељство, нека сад објасни Вучић. Што год да каже, то би спадало у домен противприродног блуда. Вучић је био идеалан сарадник америчким обавештајцима.

Имао је имиџ вође ултранационалиста који су се противили Хашком трибуналу, поготово инсистирању да се ухвати и у Хаг приведе Ратко Младић. Због тога се приближио и породици Младић и често пута су Ратковог сина Дарка Вучић или његов кум Никола Петровић изводили на ручкове, вечере…Укратко,Вучић се представљао као човек коме је баш стало да се у сваком погледу заштити генерал Младић – објашњава Стефановић.

Пошто српске безбедносне службе нису могле да уђу у траг генералу Младићу, под притиском Запада руковођење потрагом преузео је Мики Ракић. У мају 2006. ухапшена је група јатака Ратка Младића. Првооптужени је био пуковник Јово Ђого.

– Са Ђогом сам се често виђао у ресторану „Александрија”, који је био у власништву Момчила Мандића, где ми се он поверио да је главни човек за везу са генералом, о чему смо често причали. Након што је Ђого ухапшен, од његове жене, с којом сам одржавао контакт, преузео сам писмо које је Јово написао у затвору и у коме је врло критички говорио о тадашњој власти. То писмо дајем новинарки „Курира” Ани Милеуснић, која га је у целости објавила. Због тога Ана добија позив из полиције да дође на информативни разговор. Видно уплашена, обавестила ме о томе. Саветовао сам је да на информативни разговор обавезно поведе адвоката, кога ћу ја да нађем и платим. Пошто је то прихватила, одвео сам је у адвокатску канцеларију Зорана Стојковића, који је пристао да оде с њом у градски СУП у Улици 29. новембра. После тога, код мене долази мој познаник чији идентитет не желим да откријем. Он ми је рекао да један врло важан човек хоће да разговара са мном.

Кад сам га питао ко је тај важни човек, он ми је рекао да ћу видети. Ја пристајем и седамо у црни „Ауди” и он ме вози пут Авале. На изласку из насеља Јајинци, према Авали, он скреће десно у једну уску улицу, па опет десно и ту улазимо у једно двориште, стајемо и излазимо из аутомобила, а у том тренутку на вратима куће пред коју смо дошли појављује се Вучић, прилази ми и срдачно се поздрављамо. Он ме зове да уђем у кућу, што и чиним. Он иде испред мене и води ме у подрум, који по изгледу могу да назовем „винским подрумом”. Вучић ми је објаснио да један човек хоће нешто да прича са мном, али мало касни. Тражио је да угасим телефоне и да му их предам, да их он изнесе из просторије. Успут ми говори да разгледам његову енотеку, где у рафовима стоји, можда, пар стотина флаша разног вина. Каже ми да му је најдража једна боца француског шампањца, коју му је из Француске донео Драган Тодоровић, иначе мој кум. Нуди ме да попијем једно вино и препоручује Каберне, на шта ја пристајем. Сипао ми је вино у чашу и напустио просторију, да би се после кратког времена вратио у пратњи једног човека, кога ја нисам никада видео, али препознао сам га по фотографијама из новина. Био је то Мики Ракић. Деловао је врло збуњено. Приликом поздрављања чак мења боју лица – детаљно је описао Стефановић.

За разлику од нервозног Ракића, Стефановић је, како каже, задржао прибраност и концентрацију, па је предложио да одмах пређу на ствар.

– Ракић се још више збунио, руменило му излази на лице, али уз туц-муц каже ми да је тема Ратко Младић и његово лоцирање. Каже ми да има поуздане информације да ја знам где се генерал скрива. Остао сам прибран и дао сам му следећи одговор:

„…Господине Ракићу, ја стварно доста тога знам, али на Вашу жалост, не знам где се крије генерал Младић”. Ја га онда питам да ли је у контакту са Дарком и Босом, Ратковом супругом. Он потврђује. Ја му онда кажем да им дају „серум истине”, али он одговара да то не раде, јер за тако нешто немају дозволу. Пита ме дали се Младић крије у Београду и ја му кажем да је генерал давно напустио Београд. Он тада, видно незадовољан, устаје и уз поздрав напушта просторију, говорећи ми, успут, да, ако се предомислим, могу увек преко Вучића да ступим у контакт са њим. Ја устајем, а после краћег времена у просторију улази онај мој познаник и каже ми: „Ајмо, Родригез”, како ми се иначе обраћао. Узимам телефоне, излазимо из куће, седамо у кола и одлазимо. Мики Ракић је остао у кући код Вучића, који се није ни поздравио са мном – наводи Александар Стефановић и истиче да је све што је рекао и написао „лако провериво”.

Због последњих наступа у јавности, у којима износи поверљиве информације које компромитују Вучића, Стефановићу је угрожена безбедност и то не први пут. Пре десетак година, кад је требало да сведочи у Трибуналу у поступку против Војислава Шешеља, Стефановић је сазнао да му Вучић ради о глави.

– Вучић је унајмио неке Босанце да ме ликвидирају. То ми је конкретно пренео Јадранко Вуковић, радикалски народни посланик, у ресторану студентског дома „Лола”, у присуству Љубише Петковића и адвоката Зорана Стојковића, уз сугестију да би било добро да седнем са Вучићем и решим ствар. Обзиром да сам био део СРС-а, добро сам знао на шта су спремни и истог момента сам са Петковићем сео у кола и отишао код Вучића. Затекао сам га са женом и децом у стану у Улици Михајла Пупина број 10а. Рекао сам Ксенији Вучић да изведе децу у другу просторију, што је она и урадила, а онда сам питао Вучића у чему је проблем. Вучићу је било врло непријатно. Прво, јер смо годинама били прве комшије. Друго, ја сам га лично, при мом одласку из СРС-а, поставио на моје место, а пре тога сам му годинама био претпостављен у странци и према њему сам гајио очински однос. Он се, такође, према мени односио врло коректно. Питао сам га због чега хоће да ме ликвидира и како га није срамота да то мени уради, на шта је он одговорио да то од њега захтева Шешељ. То сам му поверовао – изјавио је Стефановић.

Због тог искуства, знајући с ким има посла, Стефановић и сада очекује да се нађе на Вучићевом удару.

– Вучић је спреман да, зарад својих интереса, уради све. Зато сам, због своје безбедности, која ми је и те како угрожена, доказни материјал за наведено доставио на десет поверљивих адреса. Не дај Боже да се мени нешто деси, има људи који знају где су склоњени сви документи, сви докази и сав аудио и видео материјал, који ће тек тада да буде пласиран у јавност – тврди Александар Стефановић.

Своју исповест он намерава да објави у књизи „Незаштићени сведок”, чија припрема се приводи крају. С обзиром на ове детаље, које је досад открио, Стефановићево сведочанство може значајно да допринесе разјашњењу бројних спорних активности Александра Вучића, због којих би морао да сноси политичку и кривичну одговорност.

М. Грабеж, Таблоид