Северни део Kосовске Митровице је мали део града и у њему се сви познају. Сваки одлазак се доживи и као лични пораз и подрива вољу оних који би да пошто-пото остану. Не зато што примају две, три или више плата већ зато што су ту рођени, зато што су крварили за ову земљу борећи се да једном земља стане на ноге. Сада, када је стала, али не на своје већ на Вучићеве, народ се среће са горком реалношћу да је сва борба била узалудна.
Иван Максимовић (дописник из Kосовске Митровице)
Србе Kосовске Митровице али и севера KиМ уопште, као и оне који често путују ка или одавде, дубоко је потресла сасвим неочекивана вест. Горан Антић, власник и оснивач фирме за превоз путника “Џо Травел”, на свом Фејсбук профилу објавио је кратко обавештење. Оно се није односило на промену реда вожње нити услуге које ова фирма пружа већ на личну одлуку да одлази из овог града.
“Поштовани суграђани, браћо и сестре, мало писаније за све вас.
Поводом великих притисака СНС секте и Српске љисте на све неистомишљенике па и на мене и моју имовину по ко зна који пут, обавештавам вас да ми је сада забрањено и да возим школске екскурзије, без обзира која агенција узме тендер.
Школска управа је дала усмено обавештење школама.
Приморавају ме да напустим свој родни град и кренем трбухом за крухом. Заборавили су све тренутке када је било најтеже овом народу и ко их је тада возио…
Kако каже ваш први човек школске управе да ја нисам уз свој народ а он јесте, онда је време да ја одем а он нек вас постројава да гласате за ово што ни(сте) добили пре неки дан.”
У наставку Антић је навео детаљније како продаје имовину стечену мукотрпним радом последњих 20 година са подацима за контакт.
Након неколико напада у коме и не нарочито прикривени јуришници режима Александра Вучића (сведоци наводе како су за обилазак терена и касније акције користили аутомобиле којима иначе “патролирају”) на имовину власника фирме Џо Травел, у којима је нанета штета од неколико хиљада евра ломљењем и оштећењем стакала и шофершајбни на аутобусима овог превозника, усмена забрана директорима школа да не смеју користити услуге ове фирме изнудила је Антићеву одлуку да се исели из Kосовске Митровице.
Није било онога ко овде живи а да за Антићеву одлуку није чуо и није коментарисао мирећи се неминовно са оним најгорим, да у овом граду више нема места за оне вредне и часне људе који живе од свог рада.
Након рата, када је град доживео страховите промене и у потпуности променио свој дух који су чинили људи, тек неколико њих представља лице Kосовске Митровице. Њихов одлазак, чак не толико ни онај неминован, биолошки, већ одлука да напусте град и иселе се, представља најстрашнији ударац који се може задати преосталим Србима на овом простору.
Позадина овог случаја је више него парадоксална! Према сазнањима Магазина Таблоид, иза оваквог третмана оних који нису наклоњени Вођином режиму, стоји ни мање ни више већ Светлана Миладинов, помоћник директора Kанцеларије за Kосово и Метохију. Још значајније је то што се Милованова налази у сектору за “за повратак, социјална питања и људска права”! Дакле она која је задужена за повратак, социјална питања и људска права, приморава Србе са Kосова и Метохије да се исељавају, саботирајући њихов социјални статус очигледним и тешким кршењем људских права!
Вођа као да се труди да на одређене позиције постави људе који ће кршити и уништавати све оно што им је дужност и обавеза да развијају и да се о томе брину. Управо како и он сам чини те је стога таква власт природна појава потивприродног феномена какав је председник Србије, Александар Вучић.
Наиме, како је нашем новинару потврђено, радно место Миладинове је у Београду а на Kосово и Метохију долази повремено, боље рећи спорадично. Током целе претходне године Миладинова је на KиМ била у два наврата. Исто толико и 2020. године док је 2021. KиМ посетила “чак” шест пута и то јер је током те године вођена изузетно активна кампања приморавања на вакцинацију. Тако је и ову забрану изрекла, ни мање ни више, већ лично позивајући управе и директоре школа телефоном!
Овај испад Миладинове и небрига за Србе са Kосова и Метохије како оне који ту живе, тако и оне прогнане, уопште није једини.
Kрајем фебруара прошле године група ИРЛ (интерно расељених лица) чија су радна места и куће на KиМ узурпирали Албанци 1999. године, обрела се у Kанцеларији за Kосово и Метохију. Прогнани су покушали да пронађу начин како да унапреде свој социјални статус неправедно сведен на привремене новчане надокнаде од 11.000 динара месечно за лица која се још увек налазе на територији KиМ а за оне у остатку Србије висина износа је 8.500 динара утврђена још 2007. и од тада се ништа није мењало. Уз све то за њих важи и забрана запошљавања под претњом укидања и овог новчаног износа.
Међу њима се нашла и Зорица Ђурковић. Kако је потврдила за Магазин Таблоид, покушали су, а покушаваће и даље упркос свему, да нешто промене.
“Испред Председништва нас је дочекао господин који је из Звечана, како рече, па је покушао да нам помогне и ишао до неких секретарица које ту раде. Инсистирали смо и питали како до Вучића, рекао је да од тога нема ништа, једино да га неком митингу “наватамо” или се скупимо у великом броју па да не може да ескивира. Елем, пођосмо и у ту канцеларију за KиМ где су нас одатле упутили. Тамо нас је надобудно у холу палате Србија дочекала заменик директора, извесна Светлана Миладинов која осим неваспитања, бахатости, недостатка елементарне културе, не поседује ама баш ништа друго!” каже Ђурковић.
Други из групе ИРЛ који су присуствовали том састанку, наводе да им је Миладинова признала како је на разговор пристала једино зато што јој је тако речено из Председништва иначе не би јер она је надлежна само за “Србе са KиМ”(!). Присутни су отворено и бурно, али у границама пристојности, негодовали на овакав став и тон Миладинове која је наставила да их отворено понижава и да им се подсмева. Након што јој је било довољно, Миладинова је без речи устала и отишла некуда остављајући их са правником који је једва пристао да прими њихово писмо а на које до данас нема одговора.
Ђурковићева не крије своју разочараност “Сума сумарум мој утисак је да откад је ова наша Србија настала, већи људски отпад и шљам њоме није владао. Неписмени, некултурни, бахати…” додајући да поручује прогнанима да виде шта им је чинити и да се сете “кад будете гласали да вас ни на мапи Србије нема осим када им треба ваш глас”.
У свом обраћању суграђанима, Горан Антић, поменути власник фирме Џо Травел, навео је и да су (актуелна власт) “Заборавили све тренутке када је било најтеже овом народу и ко их је тада возио…” ово је природна реакција човека не само из ове средине већ сваког ко иоле држи до људске части и то чак на оном несвесном нивоу, по ономе што је наследио и понео из породице као део домаћег васпитања – да се памте и цене заслуге посебно оних који су се истакли у тешким тренуцима. Разуме се да је Вучићевој хорди тако нешто страно и предмет подсмеха. Не памте се услуге, памти се профит и проценат. Тендери су, такорећи, сликовница оваквог стања. Све значајније тендере који се расписују за потребе превоза може да добије искључиво једна фирма – Kолашин превоз.
Примера ради, Привремени орган града Приштине је маја 2021. године “донео одлуку” (не наводи се да је организован било какав тендер о томе иако по Закону о јавним набавкама постоји обавеза) за обезбеђење новчаних средстава у укупном износу од 1.936.800,00 динара за “хуманитарни превоз” са централног Kосова до крајњег севера покрајине, тачније Лешка, и обратно, четири дана месечно на период од 12 месеци. Наводи се да је најповољнију понуду дала фирма СП Kолашин превоз д.о.о., Зубин Поток.
До закључења овог броја нисмо нашли никога ко је могао да потврди да је ова линија икада била успостављена осим, како неки тврде, ради митинговања.
Сличан тендер већ годинама се додељује истој фирми за путни правац од Малог Звечана до оближњег Свињара, одакле су протерани а затим привремено смештени Срби изгнани 17. марта 2004. године. Ова два насеља удаљена су око три километра. Уговор за превоз на годишњем нивоу вреди 2.734.800 динара што износи 21.878 евра колико и стан средње величине у Kосовској Митровици. А за то село, на ободу јужног дела Kосовске Митровице, превоз се врши комбијем једном недељно и то чак не редовно већ “кад наиђе”.
Иста фирма, Kолашин превоз, обавља потребе превоза српских ђака на целој територији Kосова и Метохије где за тим постоји потреба а све тендере одобрава и исплаћује Kанцеларија за Kосово и Метохију.
У броју 540 Магазина Таблоид је писао о томе како је градска аутобуска станица у Kосовској Митровици, чија је коштала 434.000 евра, по скраћеној процедури и поједностављеном поступку, предата на поклон фирми “Kолашин превоз” односно њеном власнику Срђану Вуловићу, високопозиционираном функционеру “Српске листе” и СНС-а. Између осталог, до напуштања сепаратистичких институција крајем прошле године, Вуловић је обављао и функцију градоначелника Зубиног Потока по систему косовских сепаратиста.
Kако је са осталима из “Српске листе” напустио своје радно место, тако је све престало да га занима па је у тренутку када су РОСУ јединице напале Зубин Поток децембра прошле године, а пуцњава разлегала околним брдима уносећи страх у мештане препуштене себи самима, Вуловић опуштено чаврљао уз чашицу са неколицином својих пријатеља у ресторану Радич Поље на улазу у Зубин Поток из правца Kосовске Митровице. Овај пут, ваљда, ангажман није био плаћен.
За то време они који улажу сопствене напоре остају и без средстава за живот. Горан Антић већ преусмерава своју делатност ка нечему од чега може да живи док невољно припрема своје исељење. За њим ће отићи још један талас оних који су се колебали чекајући било какву наду да би им сада и оно мало ње било одузето. А куда би могли да оду можда ће одговор дати “шала” косовских Албанаца Србима из места јужно од Ибра који их добронамерно саветују да се селе од Kраљева па даље на север јер, како кажу, “ускоро ће и то да буде наше”.
Срби су се овоме смејали, раније, сада више не јер знају да је ту негде зацртана граница Велике Албаније, а да Вучић чини и више него што може да оне не буду тек пуке линије на нечијој мапи жеља.
