РАД Националног просветног савета, тела које усваја наставне планове и програме, даје мишљења о уџбеницима и доноси друге важне просветне одлуке, могао би опет да буде блокиран. Половини чланова у мају истиче мандат, а рок је исувише кратак да би Скупштина Србије изабрала нове представнике. Проф. др Александар Липковски, председник НПС, сматра да би решење било да се члановима продужи мандат за још девет месеци, колико је пре две године био блокиран рад овог тела. Он каже да ће овакав захтев упутити скупштинском Одбору за образовање.

– Пошто половина чланова није добила надокнаде за рад током девет месеци, када је НПС био блокиран, може се сматрати да им је мандат био замрзнут девет месеци, па има основа да се за толико и продужи – сматра проф. Липковски. – Мандат 22 члана истиче 25. маја, а ако би био продужен до фебруара 2018. године, много је извесније да ће Скупштина Србије у том периоду стићи да изабере нове чланове, те да наш рад не буде угрожен. Са половином чланства ми можемо да радимо, разматрамо разна питања, али не бисмо имали кворум и могућност да доносимо одлуке.

Спорних девет месеци било је од марта до децембра 2015. године, када се такође чекао избор 21 члана којем је истекао мандат, али и председника НПС. Избор је био закочен у Скупштини Србије. Иако Липковски тврди да је мандат члановима био замрзнут током тих девет месеци, проф. др Јулијана Вучо, чланица НПС, сматра да је важно нагласити да су многи чланови ипак радили за то време, иако није одржана ниједна седница. Они су учествовали у многим комисијама, тумачили материјале.

– Рад чланова НПС није само учешће на седницама, већ много више од тога – нагласила је проф. Вучо.

Током периода од девет месеци чланови НПС нису добијали надокнаду за рад, која месечно износи просечну плату у просвети. Када су се конституисали, председник је затражио ретроактивно овај износ, али им он није исплаћен. То им је сада аргумент више да од одбора на чијем челу је Муамер Зукорлић затраже продужење мандата.

НЕ КОЧИ ПРОСВЕТУ

У СЛУЧАЈУ када би НПС био блокиран, министар просвете могао би без његовог мишљења да доноси најважније просветне одлуке. Важећи Закон о основама система образовања каже да, ако Национални просветни савет у року од 90 дана не донесе неку одлуку, министар има право да то уради без његове сагласности.