Будући да су властодршци присвојили и опљачкали скоро све велике објекте којих је било у Србији, на ред су дошли и они мањи, односно виле, станови и пословни простор у власништву државе, односно ДИПОС-а. Ови луксузни објекти, (који се махом налазе у елтином крају Београда – Дедињу, Топчидеру, Сењаку…) су прво проглашени за социјалне, па су онда у скоро тајној акцији понуђени на продају далеко испод своје реалне цене. Да случајно нико са стране не би могао да их откупи, по условима конкурса тренутни станари морају у њима да остану до истека уговора о закупу и то по истим условима.
Предосећајући скори крај свог аутократског режима Александар Вучић је одлучио да Србију опљачка до краја и да је као опустелу државу празне касе остави наследницима. Средњевековни француски краљ Луј XВ је, наводно, имао узречицу „После мене потоп“, објашњавајући на тај начин да његовом смрћу настаје крај света, због чега може не само да потроши све паре из буџета, већ и да се безобзирно задужује. На идентичан начин размишља и делује и Вучић.
Он је својим сарадницима, највернијим слугама, исто као и члановима своје породице и себи разделио државну имовину. Милијарде евра вреди све оно што је ова добро организована криминална група до сада приграбила и у готовини из буџета (кроз разне наводне субвенције), или у некретнинама и фирмама које су приватизоване.
На ред су сада стигли станови и виле из каталога „Дипломатског стамбеног предузећа“, ДИПОС-а, јер је крупног плена све мање. Све је већ опљачкано.
ДИПОС управља стамбеним и пословним простором у власништву Републике Србије. Пет дана пред Нову годину, 26. децембра 2016. Републичка дирекција за имовину је на свом сајту и у једним малотиражним дневним новинама објавила оглас о продаји 109 „станова“ које користи ДИПОС. Заинтересовани су били дужни да до 6. јануара 2017. доставе понуде, уплате 3.000 динара таксе и депозит у висини од 10 одсто почетне цене објекта који желе да купе. Конкурс је трајао само седам дана, који се формално сматрају радним.
Период када је објављен оглас и у коме тече термин за пријаве је време када већина људи користи зимски одмор спајајући слободне дане добијене за Нову годину и православни Божић. Тих дана мало ко размишља о куповини стамбених објеката и управо је то разлог због кога је одлучено да се баш тада спроведе наводни јавни конкурс.
Да би ови „станови“, од којих су неки куће са гаражом и двориштем, могли да се приватизују, прво су проглашени „социјалним становима“ којима није место у оквиру ДИПОС-а?!? Међу овим објектима „социјалне намене“ налази се и пет кућа са припадајућом баштом и гаражом на елитној локацији Београдског батаљона, којима је почетна цена преко 310.000 евра по „стану“.
Цена квадратног метра поменутих објеката је 1.588,27 за стамбени простор, плус 788 евра за квадрат гараже. Окућнице, чија квадратура није наведена у огласу, су бесплатне.
Интересантно је да ни један од пет понуђених објеката на тој адреси није у јавно доступној бази података на интернету Републичког геодетског завода. Са друге стране, куће које се састоје од приземља и спрата (укупно пет соба) у Београдског батаљона су уредно укњижене?!?
Међу овим објектима је и кућа (за потребе продаје по ниској цени у огласу наведена као стан) у Београдског батаљона 63 коју је користио Никола Петровић, доскорашњи директор Електро-мреже Србиј и кум Александра Вучића. У огласу се за овај објекат наводи: Стан у објекту у Београду, у ул. Београдског батаљона бр. 63, постојећем на кат.парц.бр. 13399/16 КО Чукарица, уписан у ЛН 13141 КО Чукарица, као посебан део зграде бр. 1 на улазу број 63 као стан бб дуплекс у нивоу приземља и спрата, петособан са четири терасе корисне површине 182 м2; гаража бр. 13, површине 29 м2, у објекту постојећем на кат.парц.бр. 13399/1, КО Чукарица, уписаном у ЛН 2517 КО Чукарица. Вредност „стана“ је у огласу процењена на почетних 289.065,61 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан плаћања, а гараже је 22.852,06 евра, такође у динарској противвредности. За укупно 311.917,57 евра купац уз кућу и гаражу добија и врт непознате величине.
Никола Петровић је демантовао да он сам намерава да за мање од половине тржишне вредности откупи овај објекат „социјалне намене“. У суштини, питање је ко би други био заинтересован за куповину, јер Петровић има уговор о закупу који истиче тек 31. децембра 2022. године, а који по условима конкурса не може раније да буде раскинут, нити кирија сме да се повећава.
Осим Петровића, заштићени подстанари и „социјални случајеви“ у истој улици су и: Александар Обрадовић, бивши директор ЕПС-а, Европска експертска група (чији су поједини чланови под кривичном истрагом због малверзација са пројектима код Европске комисије), Горан Ђоковић, стриц Новака Ђоковића и Никола Малбаша, бивши фудбалер. Два од ових четири уговора о закупу истичу 31. децембра 2021, а два 31. децембра 2022. године.
На списку некретнина које се продају налазило се, између осталог, и 13 станова у Краљевачкој улици на Вождовцу, 67 станова у Улици Пере Тодоровића на Бановом брду, четири стана у земунској Улици капетана Радича Петровића, један у Улици Кларе Цеткин и још седам на целом Новом Београду, стан од 58 квадрата у Господар Јовановој улици, десет пословних простора у Београду и један објекат у Новом Саду.
Власт је већ једном покушала да омогући функционерима који користе ДИПОС-ове станове и куће да исте откупе за багателу. Последњи покушај био је крајем прошле године када је мењан Закон о становању и када је предложена могућност да станари поменуте објекте откупе током наредних 20 година плаћајући увећану кирију. Пошто је притисак јавности био велики, јер се оправдано указивало на то да би на овај начин привилеговани куповали станове од „кредита“ који им даје обичан народ, спорна одредба је повучена, али су објекти затим проглашени „социјалним“, при чему су луксузне виле и пословни простор постали такође станови, па су као такви понуђени на продају по још нижој цено од оне која је била предвиђена повученим законом.
Слична акробација међу законским прописима виђена је и у случају Савамале, када је „Београд на води“ проглашен пројектом од националног интереса, иако је само регионалне важности, па су на основу тога могле да се примене законске одредбе о експропријацији земљишта и његова предаја приватном правном лицу. Отимање станова, кућа и пословног простора у државном власништву се уклапа у већ разрађену шему коју је осмислила Вучићева криминална група.
Све продати, па се у бег дати
Поједини објекти су дати у закуп који траје и наредних десет година, а неки су дати у закуп на неодређено време. По одредбама како Закона о становању, тако и самог конкурса, купац је дужан да трпи затечене станаре и може, евентуално, закуп да им повећа само у оквиру Закона.
У закупу на неодређено време налазе се и три пословна простора у Београдској улици број 54 – 56. Почетна цена за један квадрат на овој изузетној локацији у најстрожем центру Београда, износи 3.129,36 евра у динарској противувредности.
Цена квадратног метра станова у Београда варира од општине до општине. На Вождовцу је 1.095,12 евра, на Чукарици квадратни метар вреди 1.113,50 евра, док је на Новом Београду у Милутина Миланковића 32 квадрат вредан 1.104,62 евра. Стан у Новом Саду у улици Париске комуне 33 од 40 квадрата понуђен је за почетну цену од 30.888,58 евра у динарској противувредности.
За само десет од укупно 109 објекта није наведено да су у закупу. Сви објекти су предати на коришћење различитим министарствима, с тим да за виле у улици Београдског батаљона не може да се утврди који републички орган их користи. Неколико станова, између осталих и они за које се не наводи да ли су дати под закуп, дато је на коришћење Министарству одбране у коме велики број запослених нема решено стамбено питање.
Део опозиције који се обрушио на Владу због планиране распродаје некретнина, тврди да се многи станови и куће користе од особа које немају никакве везе са политиком. Међу њима су и фудбалери, као и естрадне звезде,
ДИПОС располаже са 408 објеката од којих је око 85 одсто дато у закуп, поједини од њих на неодређено време. Међу њима су 161 вила, 200 станова, 30 пословних простора и 57 гаража. Упркос обећању директора Ђорђа Кривокапић ДИПОС никада није јавно објавио списак корисника свих објеката датих у закуп. Једино је Агенција за борбу против корупције објавила на свом сајту некомплетну листу објеката и закупаца.
Укупна процењена вредност свих објеката ДИПОС-а износи око 70 милиона евра. Изнајмљивање се очигледно, упркос лажима власти, итекако исплати, јер ДИПОС годишње од кирија заради пет милиона евра (извештај за 2015. годину) од чега се 20 одсто уплаћује у републички буџет.
Игор Милановић, Таблоид
