Крваве руке Вучићеве власти, ставиле су потпис на још један злочиначки сценарио. Иза подлог, поквареног и нељудског односа према погинулој посади војног хеликоптера ХТ-48, стоји дух његове естрадно-бандитске дружине која седи у министарским фотељама.
Званичан извештај о паду војног хеликоптера који је 13. марта ове године превозио болесну бебу из Новог Пазара за Београд, услед чега је седморо чланова посаде изгубило живот, после три недеље чекања, објављен је на званичном сајту Министарства одбране (3. априла 2015.).
Тачније речено, на сајту овог министарства су објављена два извештаја. Један је сачинила Комисија коју је формирао начелник Генералштаба Војске Србије, а други је сачинила стручна комисија коју је формирао командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране.
Испред ових извештаја, објављен је и допис Вишег јавног тужилаштва у Београду, упућеном министру одбране Братиславу Гашићу, са потписом вршиоца функције јавног тужиоца, Наташа Кривокапић Читаковић, у коме се даје сагласност да се ови извештаји учине доступним јавности.
Неколико сати пре него су оба извештаја објављена, обратио се јавности министар правде Никола Селаковић, и то мафијашким речником: “…Нисам видео извештај, упознат сам да је стигао, не разумем, осим површног новинарског сензационализма и даље невероватно инсистирање на тој теми, ако је Тужилаштво рекло да ће до петка изаћи у јавност са извештајем…”.
Одмах потом, запретио је новинарима и упутио их да се предају полицији, да тамо сами себе потказују, рекавши дословно: “…Када будем видео првог новинара да добије информације испод стола и не објави их него пријави надлежним органима и каже, казните те људе, ја ћу онда рећи да смо на добром путу”.
Али, још исте вечери, грађани су могли да се упознају са чињеницама које говоре о криминалном профилу Александра Вучића и његових министара.
Наиме, оба извештаја о паду војног хеликоптера и погибји седморо људи, указују да све чињенице непогрешиво воде у правцу Александра Вучића и његове криминално-естрадне дружине. У извештају који је сачинила Команда ваздухопловства и ПВО, недвосмислено је утврђено да је критичке вечери, у 19, 26 х, министар одбране позвао мобилним телефоном генерала Предрага Бандића, команданта 204 ваздухопловне бригаде, тражећи од њега да “размотри могућности хитног санитетског превожења, животно угроженог детета из рејона Ушћа”.
Одмах се постављају питања: како је Гашић знао за то дете и ко је њему наредио да ангажује војни хеликоптер (који, узгред, и није био санитетски)? Није тешко закључити да Гашић, као и други министри, чине нешто само кад то њихов вођа, Александар Вучић то одобри. Тако су и Вучићеви министри те вечери са телевизијским екипама чекали на аеродрому “Никола Тесла”, долазак болесног детета, како би се сликали глумећи хероје, на шта их је наговорио и подстакао Александар Вучић. О томе како треба да тече цео догађај, били су унапред упознати и поједини режимски медији. (Коначно, треба рећи и то да јавности није саопштен податак, да је болесна беба из Новог Пазара, била тек рођено ванбрачно дете муфтије санџачког, коме су се удварали Расим Љајић и Александар Вучић. Мајка детета је била малолетница, и овај скандал је остао у сенци велике трагедије најбољих пилота Војске Србије.)
Да је то тако, говори и чињеница да је новинска агенција БЕТА, објавила вест пре него што је хеликоптер и полетео према Београду, позивајући се на изјаву директора Института за мајку и дете Радоја Симића, да је “Беба од пет дана стигла хеликоптером у Београд. На Аеродром Никола Тесла бебу је дочекала екипа лекара са санитетским возилом за пребацивање до Института”. Ограђујући себе од ове срамне представе, Радоје Симић је демантовао вест да је било шта изјављивао за медије .
Прошлогодишњи циркус са војним хеликоптером и снежним сметовима у завејаном Фекетићу, где је Вучић “херојски” позирао са дететом у наручју, већ је пао у заборав. Вучићу је требала нова промоција његове “хуманости” и промоција агилности његових министара.
На велико огорчење јавности, наишао је и део Извештаја о паду хеликоптера Ми-17 (ХТ-48), који је сачинила комисија начелника Генералштаба, Љубише Диковића, у коме се говори да је пилот хеликоптера мајор Омер Мехић , тог дана био под утицајем алкохола, те да је у тренутку смрти имао 0,68 промила алкохола у крви, што би значило да је три сата раније имао преко два промила (дакле, тешко пијанство).
Како је онда пилот Мехић полетео без проблема за Рашку и вратио се за Београд? Наравно, мртва уста не говоре, сада се Мехићу, који је био врстан пилот, може приписати свашта, само да Вучић и његов министар одбране не одговарају.
У извештају такође пише да “није поштована стандардна оперативна процедура”. Ако неко није поштовао ту процедуру, онда је то министар Гашић и његов непосредни шеф, Александар Вучић. Пилот је у два наврата тражио да слети на хелиодром ВМА, што му “виши ланац командовања” није дозволио. Гашић и онај изнад Гашића, по сваку цену су хтели спектакл. У кругу Клиничког центра Србије, такође постоји хелиодром и хеликоптер је могао и тамо да слети, јер одатле па до неонатологије или до Дечије болнице у Тиршовој улици има највише 300 метара! Али је други министар, такође по Вучићевом наређењу, чекао на аеродрому “Никола Тесла”.
Извештај говори о томе да министар војни издаје наређење генералу Бандићу и да је у ланцу командовања заобиђен начелник Генералштаба, као и комадант Ратног вазудхопловства и ПВО. Зашто?
Жртве Вучићевог крвавог естрадног циркуса нису били ни политички шибицари ни улична банда која се уселила у владајућу странку. Били су то људи најбољег кова, квалитетни и способни у својој струци. И нису једном учествовали у хуманитарним акцијама и спашавањима угрожених. Све док их мафијашки олош, коме никад није доста самољубља и промоције, није злоупотребио.
Мајор Омер Мехић, рођен 1967. године, био је један од најискуснијих пилота Војске Србије са више од 4.000 сати проведених у ваздуху. Прошао је све фазе – од инструктора летења до вође тима за спасавање. Спасао је више од хиљаду људи. Током снежних сметова (зима 2014. у Фекетићу) управљао је хеликоптером који је евакуисао завејане. Као свог спасиоца и хероја памте га деца у Обреновцу, који је био потопљен у мајским поплавама исте године. Први је ушао у поплавама одсечени Крупањ. Капетан Милован Ђукарић, рођен 1982. године, био је један од најперспективнијих пилота – предвиђали су му највећа достигнућа у пилотирању и обуци у ваздуху.
Од првог дана своје аутократске и криминалне владавине, Александар Вучић је заскочио медије и усмерио их ка себи. Све камере и све насловне стране у овој земљи су његове. Он режира најкрвавије представе. Дан након смрти седморо људи из војног хеликоптера, снимљен је како игра кошарку у Обреновцу са децом.
Његове партијско-полицијске њушке проналазе кривце за неразрешене саобраћајне несреће и убиства. Његови билтени свакодневно најављују нападе непознатних фантома на његову личност и дело…У темељима његове владавине налази се лаж. У свакој његовој речи и гесту је представа. И долазак болесног детета из Новог Пазара је требало да буде прилика за приказивање његовог “хуманизма”. Због тога су камере РТС-а сатима чекале на аеродрому “Никола Тесла” и на Институту за мајки и дете на Новом Београду.
На сахрани војних пилота, министар Гашић је рекао: “…Пилоти који су ноћас изгубили живот су најбољи пилоти које Војска Србије има, за нас је то немерљив губитак”. Извештај о тој несрећи, који свако може да види на сајту Министарства одбране, говори нешто друго: да су хероји, наводно, били пијанице и да су сами скривили своју смрт!
ПИСМО ТУЖИЛАШТВУ
(са сајта: Авијатичар.нет)
Поштовани замениче Вишег јавног тужиоца у Београду,
Сигурни смо да сте примили извештаје обе Комисије у вези са удесом хеликоптера Ми-17 Војске Србије. Област ваздухопловства је уско стручна и ми бисмо желели да Вам помогнемо у деловима који су недоречени, нејасни или правно нерегулисани.
Као прво, Војска Србије није надлежна за спровођење истраге удеса војног хеликоптера. Јасно нам је да то звучи нелогично, али треба да имате на уму да је неко ангажовао хеликоптер за потребе јавног авио превоза, који је комерцијална делатност регулисана цивилним законима и прописима. Више информација о томе можете добити од Директората цивилног ваздухопловства, који ће Вам то потврдити. И молим Вас, немојте мислити да они то не знају и да због тога ћуте. Можда су само мало уплашени.
У случају када се догоди удес ваздухоплова који обавља јавни авио превоз, за истрагу околности удеса је надлежна Агенција за истраживање удеса и озбиљних незгода у цивилном ваздухопловству, а у случају када је у то умешан војни ваздухоплов, та комисија мора бити МЕШОВИТА. Наравно да Главни истражитељ те Агенције то зна, а ако ме питате зашто и он ћути – не знам.
Да закључим ову тачку. Комисије које су Вам доставиле извештаје су апсолутно ненадлежне за истрагу овог удеса, а претходно поменути државни органи или експерти Вам то могу потврдити.
Анализираћемо извештаје Комисија, како бисмо Вам указали на извесне некоректности, за које не кривимо чланове Комисија, јер они нису компетентни за таква истраживања, већ су поступили по наређењу, као покојни Мехић.
Још Вас обавештавамо да је публиковање комплетних извештаја у јавности, са врло осетљивим личним информацијама, потпуни политички и морални промашај. Стручна јавност је огорчена. У случајевима публиковања оваквих извештаја дају се само оне информације које не угрожавају личност и дело посаде, посебно када она није анонимна.
О ваздухоплову:
Ваздухоплов који се налазио у приправности за акције ТиС (трагање и спасавање) је хеликоптер типа Ми-8. Он је технички прегледан, одржаван и спреман за полетање. Остали хеликоптери НИСУ били спремни за полетање. Није било могуће утврдити да ли је хеликоптер Ми-17, који је претрпео удес, био технички исправан на начин како то недвосмислено тврде Комисије.
Поставља се питање којом процедуром је одобрена замена хеликоптера? Ко је то наредио? То није безбедно. То су две различите летелице. Довољна је и најмања грешка показивача положаја ваздухоплова да дође до катастрофе. Ко и на основу чега гарантује исправност електронске опреме хеликоптера?
Када будете анализирали припрему хеликоптера за лет, видећете да он није прегледан из разлога ХИТНОГ полетања (за само 20 минута од добијања првог наређења).
Хеликоптер Ми-17 не поседује одговарајућу опрему за слетање у метеоролошким условима који су владали у том тренутку на аеродрому Никола Тесла, а која се захтева по цивилним прописима.
О посади:
Посада хеликоптера НИЈЕ била оспособљена и у тренажи за летење ноћу у инструменталним условима. Пилот Мехић јесте био оспособљен и у тренажи али копилот Ђукарић није. Ми-17 је хеликоптер са више чланова посаде (2 пилота), а оспособљеност посаде се одређује по најслабије оспособљеном члану, Ђукарићу. Закључак је да ПОСАДА НИЈЕ била оспособљена за лет у датим условима, а не како Комисије тврде да јесте.
О лету:
Ми-17 је извршавао лет за потребе хитног хеликоптерског медицинског превоза (животно огрожене бебе), а није учествовао у акцији трагања и спасавања. Онај ко извршава такву врсту летења се посебно сертификује од стране надлежног органа, а Војска НЕ СМЕ да спроводи такво летење. ВС нема успостављене оперативне процедуре да би то радила и не испуњава услове за такве летове. Не постоји морални основ (чињеница спасавања бебе) да се хеликоптер упути у самоубилачку мисију наређењем неког лица, јер безбедносни услови захтевани законом нису испуњени.
Остале околности:
Метеоролошки услови за летење нису били сложени, како се то негде може наћи. Они су били НЕПОВОЉНИ. Посада је свесно послата на задатак испод свих безбедносних минимума. Разлог успостављања минимума јесте да се повуче црта и успоставе границе безбедности. О последицама таквих одлука можете добити више информација од метеоролога са аеродрома и било ког пилота.
Припрема лета није спроведена. Посади није остављено довољно времена да обави адекватну припрему лета. Занемарујући све горе поменуте пропусте, полетање без припреме је по себи довољно за удес. Посада није имала времена да се консултује са метеоролошком службом која им може дати информације о стању времена на рути.
Контрола лета:
Поступци контроле лета нису анализирани? Па да ли је то могуће? Контрола лета, упркос захтеву пилота да иде на Батајницу (поновљен више пута) упућује хеликоптер на аеродром Никола Тесла. НИЈЕ ТАЧНА тврдња да је пилот одустао од слетања на ВМА јер је утврдио да је тамо било лоше време. Комисија констатује да је он одустао од слетања на ВМА због извештаја који је примио од стране контроле лета о метео ситуацији на Бањичком вису. Пилот, према том извештају, није лично утврдио стање времена на ВМА. Па како је контролор лета знао какво је време на Бањичком вису? Да ли је био видовит? Недостаје податак ко му је то јавио?
Господине, ко је наредио контролору летења да ОДБИЈЕ Мехићев захтев за слетање на Батајницу и да га упути на аеродром Никола Тесла? Мехић је до детаља био упознат са тереном и препрекама у зони Батајнице, а потпуно му је био непознат терен око аеродрома Никола Тесла.
И да Вам појаснимо још то да је Мехићева намера била да прође испод облака на Батајници и да одмах затим прелети на малој висини до ВМА. Не можемо поверовати да санитетско возило на аеродрому испуњава услове за прихват бебе, а ВМА их не испуњава.
Како је могуће да се пилоту мења рута телефонским путем током лета?
МОЛИМО ВАС да покренете независну стручну истрагу. Закључци Комисија које сте добили су очигледно некомплетни и нетачни. Немојте њих кривити. Они поступају по наређењу и не познају законодавство у том обиму. А нису ни надлежни. У прилог тврдњи говоре и препоруке које Комисије дају на крају извештаја, а оне потврђују да ВС нема процедуре за медицински превоз и индиректно доводе до закључка да много тога није написано и истражено.
Није нама потребно да нам политичари кажу кога да волимо или ко је ко. Ми то знамо и без њих.
Господине Замениче Вишег јавног тужиоца, струка жели истину.
Како после свега наведеног неко може и да помисли да је ОСНОВНИ узрок удеса правилно дефинисан у извештајима Комисија?
Господине Мајоре, господине Капетане и господо Заставници, опростите, али потрајаће само мало дуже док откријемо све чињенице како то и заслужујете.
мајор Горан Митровић, Таблоид
