После праве психодраме у Бриселу и отказивања самита, уговор ЦЕТА о слободној трговини и инвестицијама између ЕУ и Канаде прошле недеље коначно је закључен. Парламент белгијске покрајине Валоније прво је одбио да потпише овај уговор чија кључна одредница каже да ће корпорације са седиштем у Канади моћи да туже државе ЕУ и да ће за те спорове бити надлежни арбитражни, односно приватни судови.
На крају је Пол Мањет, премијер Валоније, објавио да је “вредело преговарати” и да је покрајина добила гаранције да ће судије арбитражног тј. приватног суда – бити неутралне. Противници ЦЕТА на ово су наравно реаговали подсмехом, јер је у Европи судија је по дефиницији неутралан и гарантовати тако нешто не може да се сматра уступком.
Успех или издаја?
– Али има још, похвалио се после “успешних” преговора премијер Мањета, којег многи сада оптужују за “издају” интереса грађана и покрајине. Мањетово “још” значи да је Канада наводно направила уступак и да ће у том арбитражном суду моћи да седе и европске судије поред Канађана и да ће их именовати ЕУ “како бисмо били сигурни да не потичу из пословних кругова”.
Те судије ће плаћати ЕУ и Канада, а у перспективи иде се ка стварању сталног суда за инвестиције.
Када је реч о пољопривреди, која је најважнија економска активност у Валонији, успехом се сматра то што су Европљани добили право да активирају безбедносну клаузулу како би очували своје интересе у случају поремећаја на пољопривредном тржишту.
У случају кризе Европска комисија имаће право да фармерима додели помоћ као надокнаду за губитке, а да при том Канада не може на то да уложи приговор. Коначно, трећи “уступак” је уношење одреднице да ЦЕТА неће моћи да оповргне све законе држава чланица ЕУ који се односе на забрану “нових производа” у ЕУ као што је ГМО или хормони.
Привремена примена
Још преостаје да закључивање уговора потврди и Европски парламент, после чега ЦЕТА улази у тзв. привремену примену, не чекајући да уговор ратификују национални парламенти свих држава чланица ЕУ. То је процес који може да потраје годинама и до њега корпорације много не држе из простог разлога јер штети њиховим интересима.
Све ово значи да се увођењем приватног судства у ЕУ уводи тоталитаризам на мала врата јер се интерес корпорација ставља изнад закона који су демократски изгласани у парламентима држава чланица. Реч је заправо о томе да корпорације преузимају државе остављајући при томе демократску фасаду од “картона” као што су парламенти и избори.
Народ нико не пита
Остаје нејасно на основу ког закона и устава грађанима може да се наметне нешто о чему се они уопште нису изјаснили било преко националних парламената, било кроз референдуме. Као и ТАФТА или ТТИП – уговор о инвестицијама који се ЕУ спрема да склопи са САД читава процедура је ненормална и нелегална, али европске инвестиције и европске владе су до те мере подређене вољи корпорација да никоме не пада на памет да подигне глас.
Нема фармера, нема млека
“Наши сељаци су жртве. Увек су гласали за либерализам, али сада више не могу на светском тржишту да продају млеко које производе, нису конкурентни у односу на САД рецимо, губе новац”, рекла је за Вести посланица из Валоније Франсоаз Ансе, објашњавајући зашто је против ЦЕТА. Њу смо срели у Хагу на заседању Трибунала за Монсанто, непосредно после “побуне” валонског парламента. “Ако сви фармери из Валоније нестану – нећемо више имати млека и зависићемо од америчког или јужноамеричког или ко зна чијег млека.” По њој је неприхватљиво приватно правосуђе које намеће ЦЕТА. “Ми још увек верујемо да живимо ипак у демократији и да су посланици и судије ти који су надлежни”, рекла је Франсоаз Ансе.
СУТРА – Како корпорације преузимају власт над ЕУ (2): Канада – “тројански коњ” Америке
Н. Јокић – Вести