Предложени чланови Европске комисије (ЕК), под вођством Жан-Клода Јункера, минулих дана су под жестоким унакрсним испитивањем посланика Европског парламента, који озбиљно прете да искористе своју моћ и да одбију именовање појединих комесара. На досадашњим саслушањима у Европском парламенту (ЕП) већина предложених комесара је прошла кроз „топлог зеца”, а опасност да буду враћени кући засад прети кандидатима који долазе из Шпаније, Велике Британије и Мађарске. Премда саслушања у ЕП још нису завршена, процењује се да ће Јункер можда бити у ситуацији да другачије ресоре да кандидатима чији је избор на стакленим ногама, а све како би избегао ситуацију да парламентарно одбијање једног кандидата има домино ефекат и на остале чланове ЕК.
Шпанац Мигел Аријас Кањете, који би требало да буде комесар ЕУ за енергију и климатска питања, засад није добио одобрење посланика јер је социјалистичка група посланика одложила давање своје подршке. Он је у прекјучерашњем обраћању одбору ЕП за енергију инсистирао да „у циљу енергетске безбедности ЕУ треба изградити (мрежу гасовода) ’Јужни коридор’, будући да је јасно да гасовод ’Јужни ток’ не може бити изграђен све док се не усагласи с прописима ЕУ”.
„Приватни сектор мора хитно да инвестира у ’Јужни коридор’, којем се мора дати апсолутно првенство”, рекао је Кањете, додајући да би „веома добро било да се изгради ’Јужни ток’, с тим да се нужно усклади са законима”.
Према плану, „Јужни коридор” би требало да има два гасовода прекокојих би гас, независно од руских гасовода, из Каспијског басена и Средње Азије стизао преко Турске, Грчке и Албаније у Италију и даље у остале земље ЕУ.
На питање како мисли да осигура мању зависност Европе од руског гаса, Шпанац је рекао да би „Јужним коридором” било ојачано повезивање енергетске мреже земаља чланица, што је и део настојања да се, уз обновљиве изворе, такође обезбеде разни извори снабдевања ЕУ енергијом. Према његовој оцени, морају се уложити напори не самода Европа не зависи од само једног спољног испоручиоца гаса већ и да се до краја развије унутрашње енергетско тржиште, уз прекограничне мреже и знатно већу ефикасност када је реч о потрошњи енергије.
Иако је овај његов програм наишао на одобравање, Кањетеово именовање још виси у ваздуху јер га оптужују за сукоб интереса, будући да би требало да брине и о клими, а има приватне финансијске интересе у нафтној индустрији. Немачке организације за заштиту животне средине сматрају да је он „најгоре могуће решење” јер као „лобиста нафтне индустрије” може поткопати енергетске промене у Европи. Против његовог именовања петицију је потписало 300.000 људи, укључујући 76 посланика ЕП, углавном из Зелених и ултралевичарских партија.
Бивши шпански министар пољопривреде Кањете донедавно је био члан управних одбора у две нафтне фирме, где је био највећи акционар тих предузећа. Како би избегао оптужбе за сукоб интереса, продао је своје акције за 437.000 евра, и то члановима своје породице. На саслушању су га посланици питали колико његов шурак има акција у нафтним компанијама, али он је упорно одговарао да његова супруга и син више немају акције у двема нафтним компанијама, које су иначе означене као велики загађивачи.
Кањете је у ЕП морао да се одмах извини и за своје мизогине изјаве, будући да је својевремено рекао да је „дебатовати са женом компликовано јер показивање (мушке) интелектуалне супериорности може бити схваћено као сексистичко”.
Међутим, одобрење одбора ЕП за енергију засад није још добио не због сукоба интереса и сексистичких изјава, већ због чињенице да је само дан пред саслушање у ЕП пријавио да, осим већ наведених прихода, добија и додатну плату од своје владајуће Народне партије у Шпанији.
И Мађар Тибор Наврачиц, предложени комесар за образовање, културу и младе, суочио се са мукама у ЕП. Посланици су га жестоко пропитивали о томе колико је он добар за тај посао, имајући у виду да је из партије премијера Виктора Орбана, чија влада, према оцени многих критичара у Бриселу, ради против либералне демократије и порезима гуши слободу медија и рад невладиних организација. Наврачиц слови за Орбановог блиског сарадника, а као мађарски министар правде извршио је реформу правног система која је у Бриселу протумачена као ограничавање надлежности правосуђа. Због те реформе и рестриктивног закона о медијима Орбанова влада је годинама била у сукобу са Европском комисијом.
Међутим, засад је на „поправни” у ЕП званично пао једино британски лорд Џонатан Хил, којег је Јункер предложио за потпредседника ЕК задуженог за финансијске услуге. Овај британски конзервативац који је познат као евроскептик и бивши лобиста морао је да објашњава у ЕП да он неће бити представник лондонског финансијског центра Ситија, већ да ће радити у интересу целе ЕУ. Речитошћу је овај торијевац успео да надигра критике британског колеге из редова евроскептичног УКИП-а, али то није импресионирало немачке и белгијске посланике, који су рекли да је „иза његовог шарма очигледно скромно знање о области којом ће руководити”. Поједини су чак тврдили да није питање да ли он зна компликоване детаље финансијске регулативе, „већ да је ствар у томе да лорд Хил очигледно нема никаквог појма о томе”.
Све то је утицало на то да ће после трочасовног саслушања лорд Хил морати да дође и на не тако уобичајено друго саслушање пред одлуку о одобрењу парламента.
Међутим, бриселски извори наводе да постављење Хила и Кањетеа, који припадају блоку конзервативних партија, поприлично зависи и одтога да ли ће бити одобрено постављење француског комесара Пјера Московисија, који је из социјалистичког блока странака. За немачке политичаре именовање Московисија за потпредседника ЕК задуженог за економска и финансијска питања, опорезивање и царинску унију спорно је јер, како кажу, управо он је, док је био француски министар финансија, својом политиком допринео рекордном задужењу Француске.
Овај сукоб између две највеће парламентарне групе у ЕП очигледно ће бити разрешен нагодбом – ако демохришћани гласају за Московисија, и социјалисти ће гласати за Кањетеа. А ако Кањете „падне”, „пашће” и Московиси. У том случају Јункеру ће бити тешко да одржисадашњи састав ЕК и испуни све жеље држава чланица, али и посланика ЕП.
