Бројни српски сајтови и листови пренели су вест о „прогнози да ће у наредних 25 година границе већине европских држава бити знатно измењене“. Нико од њих, пре него што се решио да објаве такав чланак, није поставио уобичајено професионално и логично новинарско питање. Колико сам видео, једини изузетак представља аутор недељника „Печат“ Драгомир Анђелковић. У последњем броју, одмах на почетку његовог прилога стоји: „Да ли су (такве прогнозе) озбиљне и зашто им се од стране многих наших медија придаје велика пажња?“
А, пошто је он једини, не могу много да погрешим ако цитирам делове његовог чланка: „Бројни српски медији – у широком распону од угледних до петпарачких новина, телевизија, сајтова – као ударну вест којој су у неким случајевима додељени и делови прве стране, објавили су 14. и 15. јануара фрапантну ‘геополитичку анализу’ обогаћену серијом мапа. Ради се о прогнози како ће Европа изгледати 2035. године, а у питању је, како се тврди, осврт на рад неких руских геополитичких експерата, који су на основу докумената америчке агенције ЦИА, Руске војнообавештајне службе (ГРУ) и још неколико извора, пројектовали територијалне измене у Европи закључно са 2035. годином.“
Ко су ти „далековиди“ људи и да ли су они заиста „признати експерти“? Пошто су промене европских граница биле довољно коментарисане, нећу више о томе. Само ћу да поновим оно, што је за нас у том чланку битно:
1. Припајање северног дела Војводине Мађарској (која би се проширила и на део румунске Трансилваније);
2) Подела БиХ тако што би већи део те сложене државе припао Хрватској, док би у састав Србије ушао само источни део Републике Српске.
УКРАЈИНСКИ ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈЕ Аутор „Печата“ одлично примећује: „Русија би, по тим прогнозама, била задовољена припајањем половине Украјине и целе Белорусије – добровољно се одрекла муслиманских република Северног Кавказа. Стога је јасно да се ради о геополитичкој фантазмагорији, а не о било каквој, камоли озбиљној футуролошкој анализи.“
Мене овде занима нешто друго. Како је било могуће да сви ти бројни новинари преведу и препишу тај руски текст, а да се претходно не поставе неколико питања. На пример: где и ко је објавио тај сензационални чланак?
Нисам жалио време ни труда и кренуо сам ка извору те информације. Ево резултата мојих истраживања.
Прилог је објављен на украјинском сајту „Обозреватель“ а адреса гласи – Киев, Украина, 01054, ул. Дмитриевскаја 44а. Аутор те информације јесте Павел Никоненко. Где су извори? О томе Никоненко каже само ово: „На это указывают работы Тоффлера, Бжезинского, Хантингтона, об этом же можно прочитать в открытых источниках ЦРУ, ГРУ и ряда исследовательских институтов“. Он се дакле позива на три америчка аутора и на америчку и руску обавештајну службу. Он не каже из којих књига, рецимо, Бжежинског, долази до таквих закључка. А, што се тиче извора из шијунско-обавештајних кригова, то делује већ крајње неубедљиво, па и шарлатански. Јер, свако може да каже да се позива на „озбиљне обавештајне изворе“. Али то може да значи „све и ништа“. Чуди ме да се није позвао и на, рецимо, британски МИ6, израелски Мосад или немачки БНД.
На сајту се објављују чланци на руском, алио има их и на украјинском језику. Од Никоненка сам нашао неколико текстова. Рецимо, један где обавештава свет о хапшењу једног пољског новинара у Белорисији, понављајћи клишее са Запада о „дикатору Лукашенку“ и тако редом. На основу овог а и два остала његова чланка закучио сам да пише отприлике као новинари београдских медија „Данас“, „Б92“ и „Време“. И текстови Никоненка су крајње некритички, јасно проамерички или, да будем прецизнији, он пише онако како пре свега одговара интересима службеног Вашингтона. Тако су, ето, он и његове колеге из тог украјинког медија „составили вероятную карту Европы образца 2035 года“.
КО СУ СТВАРНИ АУТОРИ На том кијевском сајту може да се, на пример, прочита и текст у коме се много простора поклања Филарету, патријарху неканонске Украјинске православне цркве. Ко се бави том проблематиком добро му је познато да Филарет ужива подршу истих оних који такође подржавају Македонску и Црногорску православну цркву. Свим ти спонзорима са Запада – пре свега Вашингтону, Ватикану, Лондону и Берлину, али, нажалост, и васељенском патријарху Вартоломеју из Цариграда – заједничко је то да настоје да ослабе Русију, да дескредитују њено политичко руководство и да доведу до раскола унутар Руске православне цркве.
Потом сам прелистао немачку штампу. Нико није пренео текст са поменутог украјинског сајта. А нисам га видео ни на медијима енглеског језика. Очевидно, Немци, а и остале редакције на Западу имају друге, строже, професионалније критеријуме када су у питању овакви чланци. Просто су оценили да је у питању сензационалистичка информација за којуи аутор нема никавих озбиљнијих доказа. Словом, Запад игнорише овакве чланке. Ни од руских медија нико од ранга и имена није објавио тај прилог. Објавили су они медији који имају сличан профил као и српски.
Најбољи коментар дао је један Рус, и то на сајту кп.ру: „Да, это план США об развале Европы! Вполне верю, что они это планирую и делают все для этого. НО! Этого никогда не будет! Люди научились горькому опыту развала СССР, который был спланирован и осуществлен с помощью США, который за это дал Нобелевскую премию Горбачеву. Будь он проклят!!!“ (Да, то је план САД, и то са циљем да униште Европу. Путпуно верујем да Вашингтон заиста то планира, но то им никада неће поћи за руком и да остваре. Људи имају горко искуство како је то било кад је уништен Совјетски Савез, који је био испланиран такође уз помоћ Сједињених Држава и због тога је Вашингтон испословао да се Нобелова награда додели Горбачову. Да је проклет!)
Словом, изгледа да је од свих извора које је Никоненко навео само тачан онај где говори да му је извор ЦИА. Претпостављам да су стварни аутори – амерички обавештајни кругови а Никоненко и његове украјинске колеге америчку су „студију“ само превели на руски.
Никола Живковић
Нови Стандард
