„Сви знамо куда плови овај брод, и ако смо озбиљна држава не може сваки локални шериф да води своју политику”, рекао је пре два дана наш премијер Ивица Дачић. Наравно да ми поуздано знамо куда плови овај брод, за разлику од многих сумњиваца и скептика унутар ЕУ, у Француској, Грчкој, Шпанији, Италији, Португалији, Ирској, Великој Британији, на Кипру, који се, замислите, усуђују да гласно сумњају куда плови њихов брод. Но, како претпостављам да је реч о истом броду, предлажем да ми командујемо тим бродом. Пошто ми јавно тврдимо да знамо куда он плови. А и озбиљна смо држава.
Подржавам те ставове, посебно оне недавно изречене у парламенту Србије поводом питања безбедности, заштити тајних података и информација и лицима која имају овлашћени приступ њима, све у контексту озбиљне државе. Наиме, у парламенту Србије сукобили су мишљења председница Одбора за контролу служби безбедности госпођа Јадранка Јоксимовић и господин Борисав Ковачевић из ПУПС-а. Мало су се споречкали око тога ко је и за шта компетентан. Госпођа Јоксимовић је рекла: „Одбор је, с обзиром на то да је већина података квалификована као државна тајна, одлучио да затвори седнице и то се ради свуда у свету.” Како увек подржавам све оне који кажу да ми треба да будемо као сав остали нормалан свет, то сам аутоматски напрегао и очи и уши да видим шта ће бити даље.
Госпођа Јоксимовић је даље казала: „Одбор је као квалитетне и садржајне оценио извештаје о раду које су службе безбедности доставиле, а због недостатка нормативног оквира одбор није могао у потпуности да оствари непосредан надзор, па је неопходно размотрити могућност измене закона како би се обезбедила заштита тајних података који се односе на рад служби безбедности.”
Господин Ковачевић је одмах реплицирао осврнувши се на неке, рекао је, мањкавости у извештају одбора, навео је да је рок за доношење тих аката истекао у фебруару упитавши и „је ли затварањем седница за јавност тог одбора нарушено пословничко и законско право свих посланика да присуствују седницама свих одбора…”
Госпођа Јоксимовић је одговорила да је згранута начином како је господин Ковачевић интерпретирао недостатке: „Молим посланика Ковачевића да се прецизније упозна са пословником, где се прецизно регулише да не само остали посланици не могу да присуствују седницама одбора, него не могу у истом тренутку да буду присутни чланови и заменици чланова одбора.” Признајем да нисам знао да ми имамо овако високо постављене безбедносне критеријуме, седници одбора не могу истовремено да присуствују чланови одбора и њихови заменици. Разлози: штедимо трошкове ако су изван Београда, може неко изненада да нападне земљу па није добро да чланови одбора и њихови заменици истовремено буду на седници. Можда није добро да заменици чланова одбора сазнају оно што знају чланови, јер боже мој, материјале за седнице члановима одбора припремају неки трећи, или пети саветници…
На све то око чланова и њихових заменика господин Ковачевић је изјавио да је запрепашћен наступом госпође Јоксимовић додавши да „што се тиче компетентности, цео радни век сам провео управо на тим пословима и то најдиректнијим и најстручнијим и не може неко ко никада није радио те послове , без обзира на то што се десет месеци упознавао са тим, мени овако да реплицира.”
Увек ћу подржати госпођу Јоксимовић, ем је моја познаница, ем предивно изгледа, ем ме подсећа на Манипени из филмова о Џемсу Бонду. А господин Ковачевић као да је преспавао 5. октобар. Сви све знамо господине Ковачевићу, посебно у обавештајним пословима.
Управо то му је и одговорила госпођа Јоксимовић рекавши: „Није важно где је ко провео и колико свој радни век и да ли би због тога требало да буде компетентнији од других, мислим супротно, мислим да би ту требало да буду људи који нису инволвирани директно у рад служби безбедности.” Добар став, они који мало знају о тим пословима најбоље могу да процењују да ли службе нешто муљају, они су по вокацији најобјективнији, њих службе не могу да импресионирају, или преваре. „Жику пекара” за шефа одбора?
О да, било је речи и о новом радном месту „руковалац тајним подацима”. Имаћемо у парламенту то ново радно место. Које су квалификације потребне за ту свету дужност? Говорило се и о потреби да се у парламенту направи „глува соба”. Просторија у којој би посланици могли да разговарају о највећим државним и војним тајнама, а да нико не може да их прислушкује. Онда дохватим „Викиликс, тајне београдских депеша” и читам га мало пажљивије. Ако у ,,Викиликсу“ пише да је један високи функционер Владе Србије ,,на редовном седмичном састанку са службеницима америчке амбасаде био тужан јер није имао ништа ново да извести“, ако стоје имена политичара и функционера, бивших и садашњих, који би у свим другим „нормалним” државама били процесуирани због недозвољене активности, онда се питам: шта ће Србији „глува соба”? Процесуирамо криминалце и тајкуне. У реду, када је у последњих 13 година процесуиран неко ко је радио за стране интересе? Неко ко је издавао државне и војне тајне? А озбиљна смо држава…
Мирослав Лазански
Политика
