Београд — Миодраг Радивојевић на неколико хектара у Барајеву гаји више од 40 врста органског поврћа, воћа и житарица. Производи и органско бундевино и сунцокретово уље.
Овим послом са својом породицом бави се већ шест година. Каже да би ова храна имала купце и када би производњу повећао 100 пута.
“Ако радите као породица онда се више исплати, нема дуплих послова, радите за себе и наравно вишкове продајете и сплати се. Док сам ја тако радио до пре две године имао сам дуплу зараду него сада. На срећу органски производ има купца, али немамо довољно производа”, каже Миодраг Радивојевић.
Органска производња хране у Србији данас може бити и значајан извор прихода и упошљавања људи, пре свега у породичним газдинствима. Та производња тренутно заузима око 50 хиљада хектара. У Европи, највише у Италији и Шпанији, чак једна петина укупних површина заузима органска производња хране, зато је и циљ наших надлежних, али и самих пољопривредника да се и наше површине удесетоструче.
Сви који желе убудуће да се баве органском производњом хране, могу посао почети одмах ако земљиште није обрађивано, било у парлогу и није третирано пестицидима, органским ђубривима, адитивима. Требало би урадити анализу земљишта и утврдити квалитет.
Бошко Гавовић, директор “ТМС Сертификати”, објашњава да од тренутка када се једна породица одлучи за органску производњу, први корак јесте потписивање уговора са овлашћеним сертификационим телом.
“Од датума потписивања уговора, тече такозвани период конверзије, од кога та породица не сме да користи конвенционална средства, пестициде и остала средства”, додаје Гавовић. Период конверзије је од две године код ратарских и повртарских култура до три године код дугогодишњих засада и воћа.
Након тога, произвођачи добијају сертификат да је одређена количина производа органског порекла. Инспекцијски надзори су обавезни и раде се неколико пута годишње.
Тренд у Европи, нашем ближем окружењу, највише у Словенији, јесте заокруживање органских производних процеса, учешће на фестивалима хране и увођење туризма на таква породична имања.
“Ми ћемо се као организатори фестивала потрудити да обиђемо што више произвођача и да заједно са Минстарством пољопривреде и Туристичке организације Србије подстакнемо власнике тих органских фарми да прошире делатност на туризам”, наводи Никола Буљ, један од организатора београдског “Органик лајф фестивала”.
Органска производња, биолошки узгој и одрживи развој, данас су светски трендови. Они стварају мање смећа, земљиште се редовно одмара и побољшава плодност, не злоупотребљавају се животиње и људи, а зарада је за трећину веће од класичних и дупло већа од ГМО производа.
Органски производи имају за више од 70 процената више калијума, гвожђа и калцијума. Наше земљиште је веома погодно за органску производњу.
Највише овакве хране произведемо у Војводини и Шумадији, а убудуће би се наши уситњени поседи и незапослени људи могли упослити у западној и јужној Србији.
РТС
