Како порезници уништавају туризам у Србији: Растеривање гостију у сред сезоне

Београд – Уместо да помаже мале привреднике, држава их уништава, а њени службеници их рекетирају. Зато што нису хтели да „сарађују“, односно да плате отворено тражени мито, више од 15 угоститеља у Врњачкој Бањи је морало да затвори своје локале у сред сезоне. Многи од њих ће отићи у стечај, запослени ће на улицу, а туристи ће се вратити разочарани лошом понудом ванпансионских активности.

Интелигенција, очигледно, није неопходан услов да би неко постао министар финансија у Србији. Тако је актуелни министар финансија Душан Вујовић донео план ванредних пореских контрола у туристичким објектима и то у сред сезоне. Објекти не само да се контролишу када имају највише посла, већ се исти по казни и затварају, па се поставља питање како Вујовић то замишља да пореским приходима пуни буџет када због затварања угоститељи не остварују промет, па тако не могу ни да плаћају порез.

Као хорда Монгола порески инспектори су 5. августа 2016. преплавили Врњачку Бању, некада познато туристичко место у срцу Србије у које последњих година скоро нико више не долази. Оно мало туриста, који су ове године дошли, немају више где да излазе, јер су порезници у само једном дану затворили више од 15 угоститељских објеката. У појединим случајевима није било никаквог разлога за затварање, осим што власници нису хтели да плате рекет.

Инспекторке Светлана Михаиловић и Маријана Станковић су у поподневним сатима 5. августа ушле у локал „Нумеро уно белла сториа“ у Врњачкој Бањи. Прво су наручиле и попиле по кафу и киселу воду, а онда су показале легитимације и тражиле да се изврши пресек стања у двема фискалним касама у локалу и да се преброји пазар.

Овај објекат поседује сопствени видео надзор у унутрашњости који је снимио цео случај. На снимку, који је власник Никола Павловић понудио као доказни материјал Пореској управи, јасно се види све шта се дешавало.

Пресек стања на главној фискалној каси завршавао се рачуном број Бл 347. У 17:44 часова, после узимања пресека, гости на тераси су хтели да плате пиће и да оду, тако да им је конобар издао рачун Бл 348 у износу од 2.490 динара. Иако је тај новац узет после сравњења каса, инспекторке су тражиле да и он буде додат новцу узетом претходно од свих радника.

У једној фиоци у локалу стајао је такозвани депозит, новац који се користи када се локал отвори да би гостима могао да буде враћен кусур. Тај новац је био у посебно означеној коверти и није стајао у каси, а власник Павловић је 28. јула донео писмену одлуку о благајничком максимуму, његовој висини, структури и начину чувања. Ова одлука је накнадно достављена инспекцији, јер у тренутку контроле није била у локалу.

Упркос томе и тај новац, у висини од 2.000 динара је придодат парама узетим од запослених. Када се пребројао сав овако прикупљени новац, утврдило се да у односу на збир рачуна од Бл 304 до Бл 347 постоји вишак у изхосу од 4.988 динара. Када се од овога одузме 2.000 динара депозита и 2.490 динара рачуна који није био сравњен, остаје разлика од 498 динара, а што представља бакшиш запослених. С обзиром да су тог дана издата 43 рачуна, поменути бакшиш је занемарљиво мали – у просеку око 12 динара по рачуну.

Проблем у нашем законодавству је да бакшиш није признат као категорија која се изузима од оперезивања, тако да, формално, сваки конобар који прими бакшиш, а не изда фискални рачун на ту суму, чини порески прекршај?!?

На поменутом снимку видео надзора све се ово лепо види, као и то да су накнадно у локал ушла два човека, бивши власници локала, које су пореске инспекторке касније пријавиле да непријављени раде у локалу. На снимку се види и како се пуних десет минута инспекторке расправљају са власником Павловићем убеђујући га да састави изјаву како му оне диктирају и да исту потпише како не би имао још веће проблеме. Правно неуки млади власник је на крају попустио и потписао изјаву како му је издиктирана, а коју је писмено повукао у року остављеном за приговор на записник.

Без обзира на све то и упркос здравој логици инспекторке су донеле решење о затварању локала у трајању од седам дана и то у сред туристичке сезоне. „Нумеро уно“ за тај период има већ закључене уговоре са тур-оператерима о исхрани гостију који су у Врњачкој Бањи. Ако не буде могао да испоштује склопљене уговоре платиће казну, а онда је питање да ли ће моћи да настави са пословањем. Ако се објекат трајно затвори неће остваривати никакав промет, а без промета нема ни пореза за државу. То је наводна логика министра Вујовића којом треба напунити државну касу.

Игор Милановић, Таблоид