Како преживети јануар

Jануар, због празника и слава, у смислу финансијског преживљавања важи за најдужи месец у години, а ове 2020. године нешто је и „дужи”. Они који већ иду у сусрет наредној плати педантно су израчунали да најдужи месец у години има 34 дана. Додуше, нема јануар толико дана, већ је толики размак између две плате, јер 1. фебруар је у суботу, што значи да плате нема пре понедељка. Нема ни превеликог финансијског опоравка у фебруару, јер је ово преступна година.

Онима који већ рачунају кад ће следећа исплата послодавца остаје да одговоре на питање да ли је проблем у томе што не зарађују довољно или што не умеју с парама. Било како било, не преостаје им ништа друго да, или стезањем каиша, или уз помоћ банкарских позајмица, премосте мањак пара у новчанику. Ово друго је посебно популарно, о чему сведочи и то да грађани имају 8,8 милиона картица, што оних основних, дебитних, што кредитних и неколико стотина хиљада кредита у отплати. Посебно је интересантно што је период пред Нову годину у банкама ударни кад је реч о задуживању, што говори и о томе да се било који трошкови у овом периоду финансирају из кредита, а не из уштеђевине.

На зимску депресију изазвану хладним и мрачним временом тако се може накалемити и она проузрокована финансијским бригама, јер студије показују да је 70 одсто стреса узроковано баш њима.

Зато за курс о управљању личним финансијама никад није касно. Тако нешто на Западу је нормално, а стигло је и код нас, па се тиме баве и поједине банке, као и њихово удружење, а стигло је и у ђачке учионице.

Неретко се сматра да је управљање личним финансијама могуће само када расходи не превазилазе приходе, међутим, људи од струке кажу да то није тачно. По њиховим речима, за успешно управљање личним буџетом у 80 одсто случајева заслужна је дисциплина, а само 20 одсто знање.

Саветују да се свако позабави бележењем својих прихода и расхода. Другим речима, да свако скроји свој буџет, и то на месечном нивоу, зато што већина људи има редовне месечне приходе. Најосновнији разлог због којег се буџет прави јесте то што је трошкова и расхода много и на сваком кораку, а приходи то не могу увек да испрате. Зато стручњаци саветују да се на списак прво ставе рачуни, затим храна и остале потрепштине, а да се за крај, или оно што преостане, остави списак жеља.

Стручњаци кажу да је за финансијску спокојност битна штедња. Другим речима, део зарађеног новца се оставља ради неких будућих циљева, мањих или већих, и то може да дугорочно релаксира ситуацију на крају месеца. Они кажу да штедња није цицијашлук. Не мора да значи свакодневно одрицање од малих и великих задовољстава, већ подразумева да се трошкови планирају. Ако је нешто на снижењу и можете да га купите по повољнијој цени од оне првобитне, то уопште не значи да вам та ствар треба, односно да у орману треба да виси још један капут боје која се носи ове године.

Кад имате уштеђевину спремни сте и на непредвиђене ствари. Важна је истрајност, али исто тако и да не одустанемо ако мислимо да ћемо уштедети тек симболичну суму. За успешну штедњу важно је јасно одредити за шта се штеди. Када знате за шта штедите, односно колико новца вам треба, одредите и временски период у којем треба да се реализује циљ. Одредите месечне износе које морате одвајати за штедњу да бисте достигли планирани износ у предвиђеном року.

Препорука светских економиста је да на месечном нивоу сачувамо десетину месечне зараде. Већина људи тврди да не може да штеди и уштеди. Или немају довољно велике приходе, имају друге приоритете или једноставно немају довољно истрајне воље да се томе посвете. А и од чега би.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс