“Мајка-Земља не обрађује плодно земљиште без укључивања сточног фонда; она увек узгаја измешане биљне усеве; велики труд је уложен да се очува плодност земљишта и да се оно заштити од ерозије…” – Сир Алберт Хоwард (1873-1947), британски ботаничар и оснивач модерног покрета Органске пољопривреде. (а)
Увод:
Суша у Србији током 2012. године нанела је огромну штету домаћој пољопривреди па је неопходна помоћ државе на три кључна задатка: да помогне јесењу сетву, да помогне очување сточног фонда и да започне пројекат наводњавања.
Очување и увећање сточног фонда је, осим снабдевања месом и млеком, неопходно за изградњу система Зелене воде за наводњавање – који је ефикаснији од класичног каналског система Плаве воде, односно иригације.
Суштина система Зелене воде заснива се на повећању садржаја органске материје у земљишту, чиме се повећава његова способност да упије и задржи воду – што, осим увећања приноса, повећава отпорност земљишта и биљака у периодима продужене суше. Ово захтева знатно веће коришћење стајњака и осталог органског ђубрива, односно тражи одржање и знатно увећање домаћег сточног фонда.
За реализацију овог пројекта у условима кризе државних финасија, биће потребно и солидарно учешће градског становништва, односно примена неконвенционалних мера у његовом финансирању.
Кључне речи: суша, наводњавање, сточни фонд, систем Зелене воде, повећање органске материје у земљишту, неконвенционална решења за финансирање, последице специјализације, енергија за наводњавање, литература
Суша у Србији, јул 2012.
Последице суше у Србији
Овогодишња суша у Србији је преполовила приносе пољопривредних усева и нанела штету од око две милијарде долара.
Осим непосредне штете за биљну производњу, посебно је угрожено одржавање сточног фонда у Србији због несташице и поскупљења сточне хране. (1)
Како у Србији свега око пет процената ораница има системе за вештачко наводњавање, неопходна је изградња иригационих система да би се спречиле даље штете од суша. Стручњаци процењују да је потребно око две милијарде долара за изградњу система за вештачко наводњавање у потребном обиму.
Ово улагање у системе за наводњавање постаје нужност јер стручњаци УН – Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ) процењују да ће се екстремни временски услови, односно овако велике суше, дешавати у просеку сваке треће године, са тенденцијом повећања њихове учесталости.
Према овом извештају, Србија, односно региони средње и јужне Европе, суочиће се са појачаним и чешћим сушама у будућности. (2)
Осим пораста цена хране за домаће потрошаче, штете од овогодишње суше ће оставити дугорочне последице на домаћу пољопривреду као и на српску привреду у целини:
– Како је домаћа пољопривреда нето извозник хране, Србија ће остати без преко потребних девиза – само у току 2011-те године извоз хране је достигао две милијарде долара;
– Због великих губитака од суше пољопривредници су остали без обртних средстава па ће имати проблема да обнове следећу сетву усева и измире своје обавезе према држави и банкама; један део пољопривредника је банкарске зајмове гарантовао поседовањем земљишта па постоји опасност да део домаћих ораница пређе у власништво страних банака;
– Због несташице сточне хране и пораста њене цене доћи ће до принудног клања стоке; пошто се сточни фонд веома споро обнавља ово ће нанети велике и дугорочне штете домаћој пољопривреди по више основа: осим директне штете за произвођаче доћи ће и до пораста цена меса и његове несташице, а домаће оранице ће остати без стајског ђубрива које је неопходно за очување плодности земљишта, спречавање његове ерозије као и за повећање његовог капацитета да упије и задржи воду – што је изузетно важно у условима повећаних суша.
Неконвенционална решења за помоћ домаћој пољопривреди
Очигледно да суша није могле да дође у горем тренутку за Србију. Са мањком од преко две милијарде евра у државној каси, уништеном и опљачканом привредом и великим процентом незапосленог становништва, као и великим процентом непроизводног становништва и државне бирократије, Србија се већ налази у критичној фази одржања њених основних функција.
Зато је изузетно важно успостављање приоритета за одржавање основних функција државе – а снабдевање становништва храном је прва међу њима. То, даље, указује да је најважнији задатак власти данас – спасавање домаће пољопривреде од последица катастрофалне суше.
У условима ригорозне штедње влада би требало да приступи решавању њеног положаја и додатним коришћењем неконвенционалних метода финансирања, односно укључивањем широког круга градског становништва.
– Пројекат система Зелене воде за пољопривреду, којим би се спојиле активности и средства за изградњу иригационих система са оним која су потребна за санирање штете у пољопривреди од овогодишње суше – и посебно за спасавање домаћег сточног фонда – био би један од таквих примера. Тиме би се умањила укупна средства потребна за појединачно решавање ова два горућа проблема пољопривреде и ангажовао рад и капитал великог броја наших грађана – уместо искључиво коришћења скупих иностраних кредита.
Учешће грађана у спасавању пољопривреде, као стратешког сектора домаће привреде, захтева, пре свега, промену понашања градског становништва и његово солидарно учешће у финансирању пројекта Зелене воде.
Постоји више начина како би градско становништво могло да помогне:
– да прихвате поскупљење питке воде, стим да додатак цене иде наменски за увођење система Зелене воде у пољопривреди;
– да купују пре свега локално произведену храну, чак и ако је нешто скупља од високо субвенционисане увозне хране (скоро бесцарински увоз хране по дампинг ценама који уништава домаћу призводњу – иде на душу бивше владе); куповином локалне хране вредност уложеног новца се увећава скоро дваипо пута за локалну привреду, јер се тако уложен новац ‘обрне’ у локалу неколико пута – што подстиче локалну економију и запошљавање; куповином стране робе домаћи новац иде напоље и не подстиче у истој мери домаћу привреду; (3)
– да оснивају локалне штедионице које помажу локалну пољопривреду и мала предузећа као и да уложе у њих бар део својих уштеђевина (процењује се да српски грађани имају око 8 милијарди евра устеђевина код страних банака, углавном са мањим појединачним улозима) – јер на тај начин ослобађају своју привреду високих камата на позајмице од страних банака и подстичу запошљавање;
– да слично примерима који већ функционишу у низу земаља, учествују у систему подршке пољопривредној производњи као што је, например, ЦСА (Цоммунитy Суппортед Агрицултуре – Пољопривреда потпомогнута од локалних заједница), који представља социо-економски модел по коме потрошачи као појединци учествују у финансирању локалне производње хране – финансирајући унапред њену производњу, углавном део за њихову личну употребу, делећи са произвођачима ризик и профит. (4)
Шта је систем Зелене воде у пољопривреди?
У систему пољопривреде у коме се обрадиве површине заливају кишом (раин-фед
агрицултуре), без система за вештачко наводњавање, усеви зависе од количине падавина и капацитета земљишта да упије и задржи у себи воду.
– Повећањем садржаја органске материје у обрадивом земљишту – коришћењем органских ђубрива и посебно стајњака – знатно се увећава његова способност да упије и задржи у себи атмосферску воду, чиме се увећава његова отпорност на сушу, повећава принос усева и смањује ерозија земљишта. Према америчким истраживањима, повећање садржаја органске материје у земљишту са 3-4 одсто на 6 одсто, повећава се принос кукуруза у органској производњи за 33 одсто – у односу на конвенционалну производњу (са вештацким ђубривима) – а код соје овај раст приноса износи чак до 50 одсто. (9)
– У струци иначе познат као систем ‘Зелене воде’, ово је заправо знатно јефтинији начин наводњавања земљиста од класичне иригације каналском мрежом, који је познат као систем ‘Плаве воде’. Класичан систем централизоване иригације, осим високих трошкова изградње и одржавања, знатно повећава и утрошак енергије (углавном нафте) у експлоатацији, због коришћења пумпи за воду, па се процењује да ово повећање потрошње енергије иде и до 100 одсто у односу на систем заливања кишом, а код вештацког наводњавање пшенице, на пример, троши се и 3 пута више енергије.
– Коришћење органских ђубрива у пољопривреди није до сада посебно подстицано од стране влада па се зато стручњаци у свету залажу за давање директних подстицаја фармерима да их што више користе (Греен Wатер Цредитс). Ово се иначе у свету не сматра за субвенције већ за облик инвестиција сличан оном за централизоване иригационе системе – са разликом да се ту ради о подршци децентрализованом систему чија изградња и управљање почивају на активностима индивидуалних фармера који то обављају на свом поседу. (6 -11)
– Стручњаци предлажу да се у финансирање система Зелене воде, осим државних инвестиција, укључе и предузећа за снабдевање градова водом, већи водопривредни системи и осигуравајућа друштва, као и грађани – јер се изградњом овог система боље пречишћава вода која иде у отворене водотокове и смањују штете од бујица и поплава у случају великих киша. (6)
Последице специјализације у Индустријској пољопривреди
Већина проблема у данашњој индустријској пољопривреди долази од њене специјализације и прекомерне експлоатације земљишта. Деградација скоро 40% плодног земљишта у свету и његова ерозија, загађивање површинских и подземних вода вештачким ђубривима, велика потрошња фосилне енергије у производњи хране (6-10 калорија фосилне енергије да се произведе једна калорија хране) као и њен утицај на промену климе на земљи (испуштањем велике количине гасова са ефектом стаклене баште) – резултати су примене индустријске пољопривреде.
– Специјализација у пољопривреди доводи до раздвајања биљне и сточне производње па су велике сточне фарме (посебно велике фарме свиња и живине) заправо велики загађивачи природне околине: уместо да се њен отпад користи као органско ђубриво, он се код нас углавном испушта у отворене водотокове и канале – јер је одлежавање и дистрибуција (трошкови транспорта) овог отпада са великих сточних фарми често неисплативо, а не постоје државни подстицаји да се он употреби као органско ђубриво. У Немачкој, Данској и Британији се, према подацима УН ФАО, осим употребе 200-300 кг азотног ђубрива по хектару, додатно користи и 150-250 кг органског ђубрива по хектару – које се састоји од крављег, свињског и живинског ђубрива. (8)
– Интензивно коришћење вештачких ђубрива без потребних количина стајњака, биљног отпада и осталог органског ђубрива, доводи у дужем периоду до опадања органске материје у земљишту. Ово смањивање органске материје у земљишту производи даље негативне последице: доводи до компактизације земљишта, што отежава раст корена биљака и смањује приносе, атмосферска вода (од кише) брзо отиче преко поља у отворене водотокове па нема довољно времена да га земља упије, док истовремено појачава ерозију земљишта, и најзначајније – такво земљиште губи способност да задржи у себи воду (која онда пропада у дубље слојеве), па је зато неопходно појачано вестачко наводњавање (иригација). (5)
– Добро је познато да мали пољопривредник не може без стоке – јер са њом се, уз додатак рада и ризик, увећава вредност његове биљне производње – што представља основни облик увећања профита преко својеврсне ‘висе фазе прераде’ сточне хране.
– Исто тако и њива, односно њена плодност и здравље, не може без стоке, односно без стајског ђубрива. Зато је неопходно да држава својим подстицајима уважи и другу функцију стоћног фонда – не само као производњу меса и млека већ и као драгоцену производњу органских ђубрива неопходног у борби против суше и за одржање здравља пољопривредног земљишта.
Иригација и повезивање система Плаве и Зелене воде у пољопривреди
Пољопривреда у систему заливања кишом (раин-фед агрицултуре) заузима око 80 процената пољопривредног земљишта у свету и производи око 60 процената светске хране. Према проценама стручњака, иригација увећава приносе усева за просечно 60 процената уз знатна варирања ових приноса у разним земљама и климатским подручјима. Зато треба нагласити да класична, централизована иригација није увек успешан и профитабилан начин за пољопривредну производњу као и да захтева стално одржавање.
Међу проблемима иригације стручњаци на прво место стављају трошкове и цену енергије од којих она зависи у највећој мери. Према анализи коју је урадио професор Д. Пиментел са америчког универзитета Корнел, када цена дизел горива достигне 10 долара за галон (3,79 лит) односно око 2,5 долара за литар, иригација у САД ће постати недовољно профитабилна. (9)
Осим трошкова изградње и одржавања централизованог система иригације, трошкови заливних система и нарочито горива за пумпе, посебно оптерећују индивидулне фармере који су изложени променама цене горива на тржисту. Како се у свету рачуна на даља поскупљења нафте у будућности, изградњи иригационе мреже треба посветити дужну пажњу и са тог аспекта.
Мрежа канала за наводњавање (иригацију) заправо има двоструку функцију – да доведе и да одведе воду са њиве, односно да прикупи вишак воде са њива код великих киша и отапања снега. Како овај систем заправо оцеђује земљишта (дренира) онда у условима све мањих падавина од последица суше и климатских промена – он заправо додатно исушује земљиште које онда тражи додатну количину воде, односно наводњавање.
Не треба занемарити ни друге проблеме који долазе од ове каналске мреже: како се вода због заливања стално држи у каналима, она постаје легло комараца и потенцијални извор болести (wатер-борн дисеасес) – што ствара додатне трошкове на њиховом хемијском уништавању.
Промена климе на Земљи и све мање падавина захтевају изградњу каналске мреже за иригацију али би њу, због напред изнетих разлога, требало комбиновати са системом Зелене воде, односно редуковати је до потребног нивоа на коме се постиже највећа ефикасност њиховог здруженог деловања уз најмање трошкове изградње и одржавања.
Кратак преглед литературе:
– Зелена вода и Одржива пољопривреда:
Овај прилог представља кратак увод у тему коришћења система Зелене воде као алтернативног начина наводњавања земљишта, који је, према процени светских стручњака (ИСРИЦ) знатно ефикаснији од традиционалног (каналског) система иригације.
Међународни центар за податке и информације о земљишту (ИСРИЦ – Интернатионал Соил Референце анд Информатион Центре) је покренуо акцију ‘Кредити за Зелену воду’ (Греен Wатер Цредитс) као механизам за директно плаћање фармерима за активности на наводњавању земљишта (wатер манагемент) – који је до сада био непризнат и ненаграђен од стране влада.
Стручњаци ИСРИЦ-а су добили подршку фонда швајцарске агенције за развој и кооперацију (СДЦ) и Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД) за финансирање пројеката Зелене воде у земљама у развоју.
Сматра се да би у финансирању пројеката Зелене воде требало да учествују локална предузећа за снабдевање водом, корисници воде, као и осигуравајућа друштва – јер се увођењем овог система смањују штете од поплава и ерозије земљишта. (6)
– Корисцење зелене воде у ери растуће несташице:
Студија међународног института за воду из Стокхолма (СИWИ) открива да је принос житарица на земљишту са иригацијом око 60% већи од система који се залива кишом али указује на опасност да ће под утицајем даљег раста цена нафте и трошкови иригације значајно порасти. (7)
– Допринос Плаве и Зелене воде мултифункционалном карактеру пољопривреде и земљишта – 6: Вода
Студија Организације за храну и пољопривреду УН (ФАО) се фокусира на четири теме:
– Која количина Зелене и Плаве воде је потребна за различите типове пољопривреде и различите усеве и другу вегетацију;
– Какав је однос између коришћења воде за пољопривреду и друге потребе;
– Који је значај ширења градова за коришћење воде у пољопривреди;
– Које форме пољопривреде су најбоље у разним регионима и режиму вода;
Осим низа изузетно корисних информација о карактеристикама земљишта у односу на његову способност задржавања воде, студија указује на податак који запрепашћује: за производњу хране за једнодневну исхрану само једне особе, потребно је 2-6 кубних метара воде, односно око 2000 кубних метара воде у току једне године. (8)
– Смањивање енергетских импута у пољопривредној производњи – је изузетна студија која указује на везу вода-енергија, односно указује на количину енергије која је потребна за вештачко наводњавање. Студија заправо укључује и низ других аспеката пољопривредне производње.
– Према овој анализи, у САД се за исхрану по једном становнику утроши око 2000 литара нафте и њених еквивалената годишње – или збирно око 19 процената укупне националне потрошње енергије.
– Индустријска пољопривреда у САД је довела до ерозије плодног земљишта која износи око 13 тона по хектару годисње и која се мора редуковати на одрживи ниво који не допушта ерозију већу од једне тоне по хектару годишње (толико се природно обнови). Да би се ово постигло неопходно је: боља ротација усева; озелењавање (затравњивање) дуж водотокова; системи канала за одводњавање; терасирање (на нагнутим теренима); конзервацијска пољопривреда (смањено класично орање, но-тилл технологија); уоквиравање парцела живицом и дрвећем; препокривање земље сламом и кукурузовином после жетве; увећање садржаја органске материје у земљишту, примена органске пољопривреде и њихова комбинација.
– Вештачко наводњавање тражи велику количину енергије за пумпе јер усеви траже велике количине воде. Тако, на пример, соја тражи око 5800 кубних метара воде по хектару да би се произвело око 3 тоне соје по хектару; пшеница тражи око 2400 кубних метара воде по хектару да би се произвело 2,7 тона жита по хектару. Зато производња пшенице коришћењем иригације тражи скоро три пута више енергије од производње која се заснива на природном заливању кишом.
– Повећањем органске материје у земљишту са 3-4 одсто на око 6 одсто смањује се брзо отицање воде са њива код јаких киша (смањује бујице) и ерозија земљишта; смањује се употреба вештачких ђубрива; повећавањем органске материје повећава се капацитет земље да упије и задржи воду па су усеви у том случају отпорнији на сушу; повећава приносе: са 6 одсто садржаја органске материје у земљишту повећава се принос кукуруза за 33 одсто а соје за 50 процената. (9)
– Зелена вода: дефиниције и подаци за процене – извештај 2003/2 – Иницијатива за Зелену воду, ИСРИЦ-ФАО, 2003
Дефиниција: Зелена вода је део атмосферске воде коју упије земљиште и која је доступна биљкама. То захтева способност земљишта да упије воду као и континуирано обнављање резерви воде падавинама. Зелена вода је највећи ресурс питке воде, база за пољопривреду која се природно напаја кишом (раин-фед агрицултуре) и сав живи свет на земљишту; па ипак, она је добила изузетно мало пажње у односу на Плаву воду – део воде који стиже у реке директно путем сливања, или индиректно, преко дренаже до подземне воде и даље преко потока.
Студија коју је урадио ИСРИЦ па наруџби УН ФАО садржи обиман фонд података о земљишту, клими и води на глобалном нивоу, као и масивну листу литературе на ове теме. (10)
– Кредити за Зелену воду су финансијски механизам који помаже фармере који живе у подручјима где се акумулирају падавине да поправе њихову праксу у коришћењу воде. Иако ће фармери од тога имати директне бенефите, они можда неће стићи довољно брзо, па је неопходно формирање фонда за финансијску подршку пројекту Зелене воде – у коме би учествовали како фармери који живе низводно, тако и приватни и јавни сектор који од овог пројекта има користи. (11)
Референце:
a. – Najkraće o Održivoj poljoprivredi: Osnivači i današnji predvodnici
http://poljoprivreda.info/?oid=26&id=790
– HRH delivers the Sir Albert Howard Memorial Lecture, 2008
www.princeofwales.gov.uk/speechesandarticles/hrh_delivers_the_sir_albert_howard_memorial_lecture_471496085.html
1. – Šteta od suše dve milijarde dolara
www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Steta-od-suse-dve-milijarde-dolara.sr.html
– Ješić: Steta od suse u Vojvodini milijardu evra
www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/336626/Jesic-Steta-od-suse-u-Vojvodini-milijardu-evra
– Meso će biti skupo kao zlato
www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=03&nav_id=631883&fs=1
– Političari, sta će vam narod jesti?
www.vesti-online.com/vesti/Srbija/244291/Politicari-sta-ce-vam-narod-jesti-
– Samo seljak spasava Srbiju
www.vesti-online.com/vesti/Srbija/244739/Samo-seljak-spasava-Srbiju-
2. – IPCC – Intergovernmental Panel on Climate Change – www.ipcc.ch/
3. – Srbija u kontekstu svetske krize – (2*): Nekonvencionalni odgovori na svetsku krizu – deo pod 8-c – o radu britanske organizacije NEF;
www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-42361/srbija-u-kontekstu-svetske-krize-2-nekonvencijalni-odgovori-na-svetsku-krizu
4. – Community-supported agriculture
http://en.wikipedia.org/wiki/Community-supported-agriculture
5. – Borba za oranice (I): Degradacija poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji
http://poljoprivreda.info/?oid=8&id=866
– Borba za oranice (2): Sintetičko azotno đubrivo oštećuje zemljište
http://poljoprivreda.info/?oid=8&id=867
6. – Green water and Sustainable Agriculture
www.worldchanging.com/archives/004494.html
7. – Green Water Use in an Era of Growing Scarcity
www.siwi.org/documents/Resources/Water_Front_Articles/2010/Green_Water_Use_in_an_Era_of_Growing_Scarcity.pdf
8. – The Contribution of Blue and Green Water to the Multifunctional Character of Agriculture and Land: Background Paper 6: Water
www.fao.org/docrep/x2775e/X2775E08.htm
9. – Reducing energy inputs in the agricultural production system – by David Pimentel, Monthly Review, July-August 2009, Volume 61, Number 3
www.monthlyreview.org/2009/07/01/reducing-energy-inputs-in-the-agricultural-production-system
10. – Green Water: definitions and data for assessment – Report 2003/2 – Green Water Initiative, ISRIC-FAO
www.isric.org/isric/webdocs/docs//ISRICGreenwater%20ReviewFebr2004_.pdf?q=isric/webdocs/Docs/ISRICGreenwater%20ReviewFebr2004_.pdf
11. – Green Water Credits
www.isric.org/projects/green-water-credits-gwc
http://greenwatercredits.net/
